Erika Kin
Erika Kin je rodjena početkom šezdesetih godina prošlog veka u malom, živopisnom gradiću u Nemačkoj. Čim je otvorila svoje sjajne, plave okice i zaurlala prvi put iz sveg glasa, njena majka je znala da će Erika biti posebna. I bila je. Erika je progovorila veoma rano, ili bi se moglo reći da je propevala. Kažu da se njena pesma mogla čuti čak do trećeg sprata njihove, inače dobro izolovane, zgrade. Od svih je zahtevala da je zovu po imenu i prezimenu, u suprotnom bi bilo buke do neba. U školu je pošla kada i svi njeni vršnjaci i bila najbolja u razredu. Isticala se lepotom okica i majušnog nosića, koji bi se uvek naborao kada bi bila ljuta. Ne, Erika Kin nije bila namćorasto dete, samo je često želela da sve bude po njenom i činjenica da to tako ne ide u životu ponekad ju je ljutila. Shvatala je Erika Kin da ne može sve biti njoj potaman, ali se trudila da se prilagodi ovom svetu koliko god je mogla. Sanjala je, kao i sve njene vršnjakinje, o ljubavi, izlascima u diskoteku, prvom poljupcu, udaji, deci. Noću, uz svetlost stone lampe, pretočila je Erika Kin svoje želje na platno. Slikala je i slikala sve dok se od umora ne bi srušila, često pored samog štafelaja. Njena majka bi je ujutro, sva očajna, dizala sa poda i molila da odspava u svom krevetu, da se ne napreže baš svaku noć. Erika je poslušala svoju majku. Počela je da slika danju. Uz dnevno svetlo, njeni radovi postali su lepši, bolji, upečatljiviji.
Da, Erika Kin je bila posve izuzetna osoba. Svi koji su je upoznali, sećaće je se celog života, sa ljubavlju. Erika Kin u sebi nosi opomenu, utehu, snagu i svima koji su je upoznali sećanje na nju pomoglo je da prebrode neke svoje teške trenutke. Erika Kin je govorila: "Ja volim svoj život i volim ovaj svet. Bog nije dozvolio da budem kao drugi, ali mi je dao ono što mnogima nije. Dao mi je snagu i ljubav. I ja sam mu za to zahvalna." I nastavila bi da slika, realistične, predivne slike, bogate koloritom. Slikala je životinje, cveće, ljude i mnoga mesta koja nikad neće posetiti.
Elodi Kazes - Nemačka
Erika Kin je rodjena bez ruku i nogu. Posledica američkih tableta za kontracepciju koje je njena majka koristila, baš kao i mnoge druge žene u Nemačkoj, krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina. Kolateralna šteta jednog bezumnog eksperimenta. Imala je sreće. Mnoga deca rodjena su sa znatno većim oštećenjima. Erika Kin slika ustima. Njeni radovi, već decenijama, krase kalendare, novogodišnje i božićne čestitke. Uskršnje slavlje je nezamislivo bez njenih akvarela. Njene izložbe su veoma posećene, gomila priznanja krasi njenu sobu.
Trandafilos Iliadis - Nemačka
Erika Kin je posebna, veoma posebna osoba.
Ko Su - Tajvan
Svi radovi su radjeni ustima. Preciznost, kolorit, realističnost, finoća poteza kičicom, nisu nikada prestali da me zadivljuju dok bih listala te kalendare. Jedan sam sačuvala. Kao uspomenu na Eriku Kin i svu ovu divnu decu koja nisu dozvolila da hendikep uništi njihovu volju, talenat i snagu. Hendikepirana deca slikaju ustima ili nogama. Njihove slike su medju najprodavanijim radovima u Nemačkoj.
Predivne slike koje je iznedrila osoba koja se nije predala, iako joj je život jako malo sreće dao.
lepo i tragično...
Nesto kao, KLIK
Neverovatna preciznost, zaista sam zadivljena. Neko u rukama nema takvu preciznost. Deci bi više trebalo pričati o takvim ljudima, umesto što ih truju nekulturom i tračevima. Da vide da nikada ne treba odustati od sebe.
@sanjarenja56, jednom ću ti pokazati kalendar. Pred njim se zanemi.
@suky, upravo tako. Radost življenja, uprkos svemu. :)))
@razmišljanka, neverovatna preciznost, fantastična realističnost. Mnogi školovani slikari nisu im ni prineti. Zamisli tu upornost i tu volju!
Jedva čekam, roksana.
Kako ovo komentarisati...Tolika upornost i volja za zivotom,za ostvarenjem nekog svog sna...zaista je vrijedno divljenja...
Slike su predivne. Da bi mogla da vidi, drške su morale biti malo duže, a ako su dugačke, teško ih je kontrolisati. Zaista fascinantno!
P.S. I meni da pokažeš kalendar, ne samo sanjarenja.
@sanjarenja56, moram ga potražiti i staviti na sigurno, a dostupno mesto, da bude pri ruci za neko naše druženje. Ne brini!
@grlica, dobro došla na moj blog!
Nisu potrebne reči za ovako nešto. Dovoljno je pogledati slike i ostati zadivljen. Njihova dela i nama daju snagu.
@razmišljanka, potražiću fotografiju na kojoj se lepo vidi kako to izgleda i postaviću je na ovaj post.
Naravno, naravno, draga! Videćeš ga.
@razmišljanka, nažalost ništa od fotografije. Nijedna nije u stanju da prikaže ono što sam ja videla sopstvenim očima. Šteta. U svakom slučaju, tražeći adekvatnu fotografiju, naletela sam na radove Irene Šriker. Ime mi je veoma poznato. Možda su baš njeni radovi u mom kalendaru!?
A mi se onda usuđujemo da živi i zdravi prigovaramo zato što smo niski ili imamo kriv nos ili ružne prste i fudbalerske listove na nogama... i kažemo da nismo srećni i zadovoljni onim što imamo.
Divim se ovakvoj snazi i pozitivno energiji.
@cicily, da, mi celog svog života gundjamo zbog takvih stvari koje nam "kvare" izgled, potpuno nesvesni da nekom to predstavlja najmanji problem. Da bi neko bio presretan samo da ima noge ili ruke. Da može da uhvati čašu, bez bojazni da će mu ispasti.
Bez svake sumnje, njihova volja i entuzijazam su za divljenje.
Ja prosto nemam reči...
Uvek se naježim kad vidim koliko trka za novcem i nepreciznost u mojoj profesiji može da nanese zla.
Erika Kin je dokazala da se borbom skoro sve može dobiti...
Њена воља и таленат испред свега! Јер све остало и не мора да буде искрено и од срца, али ово што је у њој јесте оно што вреди. Машем, драга!:)
Hvala za ovaj post. Osećam da sam bogatija. Prisećam se nekih novogodišnjih čestitki. Njihov život ostavlja bez reči. Zna li se jesu li kažnjeni tvorci te pilule?
@mućkoš, pred takvom voljom ostaješ bez reči. Suvišne su.
P.S. Moja ćerka gleda slike i ne veruje da su slikane ustima.
Koliko topline i ljubavi u tim slikama! Koliko svetova u nama, a da se ne moraju na hiljade kilometara preci. Samo ih potraziti...Tekst ti je divan.
@anam, strašno je šta je tvoja struka u stanju da napravi. Sa druge strane, uz pomoć tvoje struke mnoge bolesti su iskorenjene.
Erika Kin je čudo! Koliko snage u tom telu je bilo!? I koliko želje za normalnim životom!?
@pričalica, talenat, da. Ali šta bi ona sa talentom da ne beše volje!? Sama je silazila noću sa kreveta i odlazila do štafelaja. Boje mešala... Kakvo je to jako srce!
Mašem i grlim, pričalice moja.
@biljanak, postaviću naknadno, na nekim drugim postovima, slike ove dece i naznačiti da su njihovi radovi.
Nismo ni svesni koliko smo bogati, a kada smo svesni, skloni smo zaboravu. Eto!
Nemam pojma da li su i kako bili kažnjeni tvorci tog zlodela. Ali, širom Nemačke, radjala su se deca sa jezivim oštećenjima, najčešće potpuno nesposobna za samostalan život. Užasno.
@merkur, hvala ti. Njihove slike su predivne. Oni slikaju tople, lepe stvari. Oni slikaju obične, njima nedostižne stvari. Biće kod mene još tih slika. Fantastične su. Čestitke, kalendari, pisma se ukrašavaju njihovim slikama. Prave se puzzle. Kakve puzzle! Videćeš na mojim narednim postovima. Postaviću te slike.
Kao i u svakom poslu, postoje ljudi i neljudi...
Bravo za Eriku!
Čitala sam o njoj!
Život je dar i svako može da ga živi punim plućima samo ako hoće! Ona je dokaz da je to tako:)))
:*
predivno . talenat je privilegija plemenitih
@anam, baš kao i u svakom drugom poslu. Ali,eto, tvoja struka je, svojevremeno poslužila nekim ljudima da se izuzetno obogate. Medčijevi su prodavali lek protiv kuge, Rokfeler lek za rak... Kasnije su prešli u bankare i naftnu industriju i svašta nešto. Strašno je što je jedna tako humana grana u rukama jednih te istih ljudi, a njihova je glad nezasita.
@persefona, bravo za sve slične Eriki, njih je mnogo i njihov talenat je nemerljiv.
O, da! Život je dar.
@mesečina, jedan veliki zagrljaj i jedan veliki :* za tebe!
@mediterraneo, jeste.
Hvala ti.
hvala i tebi - a tel. broj?
@mediterraneo, broj? Kodiran! Baviš li se kriptografijom?
:)))
neka ,neka , dobiću ja broj... kad -tad ;)
@mediterraneo, naravno. :)))
Tužno i zadivljujuće. Nije važno kakav si nego kako se osjećaš i kako se boriš protiv životnih nedaća. Oduvijek sam se divila ljudima sa hendikepom i iskrenim osmjehom i voljom za životom, možda i većom nego što je bilo ko od nas ima
@lonacipoklopac, takvi ljudi i jesu za divljenje. Dovoljno je samo da pogledaš ove slike i da zanemiš od divljenja. Onako, iskreno.