Angelina Branković (čuvari tajne 15)

Jednog prohladnog prolećnog jutra 1509. godine monahinja Angelina Branković, bivša srpska despotica je uznemireno šetala oko manastira Sretenja Gospodnjeg.  Život joj nije bio lak, a ni sreća joj ne beše naklonjena. Na ovom mirnom mestu, u Sremu, na ovoj pitomoj planini, u manastiru počivale su mošti njenog pokojnog supruga slepog Stefana, mošti njenih sinova, a Angelina je slutila da se i njeno vreme bliži. Već danima je čekala glasnika iz Bosne, kršeći ruke, moleći Svemogućeg da mu podari srećne i sigurne pute. Od glasnika koji je kasnio zavisili su životi mnogih, čak i životi onih koji se nisu još rodili. Sve uznemirenija, Angelina se povukla u kapelicu i klekla pred ikonom Presvetle Bogorodice.

- Богородице Дјево, радујсја благодатнаја Марије, Господ с Тобоју. Благословена Ти в женах и благословен плод чрева твојего, јако ... - šaputala je.

Angelina Branković

  - Angelina Branković, rad Paje Jovanovića, saborna crkva u Vršcu

Šesti bosanski sandžak-beg Gazi Mehmed beg, sin Isa-beg Isakovića, graditelja brojnih verskih i svetovnih objekata i osnivača Sarajeva, Šapca i Novog Pazara, musliman po veroispovesti, ljutito je ošinuo konja pod sobom, svestan da sirota životinja nije kriva zbog višednevnog kašnjenja. Na putu ka Sremu nenadano se zadržao u Šapcu znatno duže nego što je to očekivao. Kada se najmanje nadaš iskrsnu problemi. Raji nikada nije dobro. Ako nema problema sa Turcima, stvaraju ih sami medju sobom. Kukavno. Znao je da mati Angelina čeka i brine. Njegova pratnja se mučno trudila da ga prati u stopu, a jedino što je Mehmed beg želeo bilo je da se što pre reši svog opasnog tovara. Celim putem se jedva suzdržavao da se ne osvrće, ali su sva njegova čula bila neprestano izoštrena. Alahu neka je hvala, stigao je na cilj srećno. Konačno će se rešiti velike tajne. Ona će sada nekom drugom zadavati strah i bol.

Angelina je dočekala Mehmed bega sa onoliko počasti koliko je to dopuštao siromašan samostan, ne umanjivši, pri tom, njegov značaj.
- Selam alejkum, matero. - pozdravio je beg uz dubok naklon, ljubeći ruku starije dame.
- Bog ti pomogao, sinko moj. - odgovorila je.

Nakon ručka ponudila je bega i njegove pratioce slatkim vinom. Pokretom ruke beg je odbio ponudjeno.

- Povucimo se. - zamolio je. Blago klimnuvši glavnom Angelina mu je pružila ruku i oni su zajedno izašli iz trpezarije, uputivši se u njene privatne odaje. Tamo su jedino mogli na miru razgovarati, bez radoznalih očiju i ušiju koje su uvek bile na oprezu. U skromnoj keliji Angelininoj nalazila se mala ikona Presvete Bogorodice i još manji portret Matijaša Korvina, kralja Ugara.
- Poklon od samog kralja. - tiho je rekla, - Njemu dugujem mnogo, spasio nas je bede.

Mapa manastira Fruške gore 

 - Mapa manastira Fruške gore


Bez uvoda i ceremonije, mati Angelina i Mehmed beg, očigledno stari znalci i dobri prijatelji, predjoše na srž problema.

- Poštovana i dobra Angelina, jasno Vam je da ne možemo više čuvati ove knjige i spise. Medju njima se nalazi i knjiga provansalskih katara. Ista ona koju su od nas nekoć dobili. Dopunjena je i pisana na jeziku Langedoka. Ono što se u njoj nalazi posebno je za nas opasno. Ni ostali rukopisi nisu za potcenjivanje. Rečeno mi je da se Vi možete brinuti o njima i skloniti ih na sigurno mesto. Da li je to tačno?
- Jeste, čestiti beže, postoji jedno mesto, ovde na ovoj mojoj planinici. Sam Bog me ovde doveo da ga pronadjem. Znaš beže, ništa u životu nije slučajno, ni moj dolazak ovde, ni moje prijateljstvo sa tvojim dobrim ocem, ništa. U snu mi se ukazalo mesto, skriveno od pogleda i ljudi i životinja. Čisto i suvo, a sa vodom. U tami, a svetlošću obasjano. Već skoro 2000 godina na tom mestu se skrivaju naše tajne, beže, nismo prvi, a znam nismo ni poslednji čuvari. Ima nas još, i još nijedan nije bio izdajica, svi su dali život za našu stvar. I tako će biti sve dok je zla medju ljudima. A biće ga još dugo, biće još i teže i to me boli i razdire. Znam da u Bosni spisi više nisu sigurni i od sada ću se ja starati o njima. Ali, reci mi samo gde je mapa iz Langedoka?
Mehmed begu se hladan znoj slio niz kičmu, očekivao je ovo pitanje, a ipak nije bio spreman.
- Niko ne zna, predobra! - odgovorio je. - Koliko je moj otac uspeo da sazna bila je godinama kod jednog našeg. Boromir se zvao, on je bio nekoć veza sa Provansalcima. Porodica je izumrla, kuća mu je satrvena, kamen na kamen nije ostao. Umro je odnevši tajnu u grob. Mislimo da je uništena. Možda ju je sam Boromir, pred smrt, u strahu da ne padne pogrešnom u ruke, spalio. Ne znamo, žao mi je. Otac je sve učinio, ne srdi se na njega. Blago se osmehnuvši Angelina je lako odmahnula rukom. Ipak u tom osmehu bilo je i straha i nekog sitnog grča, a uznemirenost u očima se jasno očitavala.
- Šta je, tu je, dobri moj. - odgovorila je. - Pobrinućemo se za ovo, ovo je važnije. Dok ne dodje trenutak da vredni, dobri ljudi nadju ove spise, oni će ovde biti na sigurnom. Šteta je za mapu, molimo se da je uništena, pre nego da je u ruke pogre&∓ˇnome pala. Eh, Mehmed-beže, sirota Bosna! Koliko li će još, zbog naše tajne, propatiti? Koliko će još dobrih ljudi morati, u mukama, umreti? Teško nam je breme, preteško, a nevini će stradati. Na te proročanske reči Mehmed-beg je samo spustio glavu. Ništa se nije moglo dodati. A Bosna i njen narod patiće još vekovima.

Uz topli zagrljaj iskrenih prijatelja rastala se jedna pravoslavna monahinja, srpska despotica, od muslimanskog bega. U srcu su se oboje molili za dobro zdravlje onog drugog. I za sreću i mir. Rasterećen jednog dela tereta Mehmed beg je sa svojom pratnjom krenuo put Novog Pazara. Znao je, još dugo, dugo u njemu će tinjati nemir i briga za Angelinu. I strah da će tajna biti otkrivena pre vremena. Taj strah će osećati sve dok je živ. 

pećina

Te iste noći, krišom da je niko ne vidi, i uz neprestano osvrtanje, mati Angelina se iskrala iz manastira. Opterećena teretom, znatno većim nego što bi trebalo, polako se kretala u pravcu šume.  Četiri sata kasnije, rasterećena, umorna, ali nekako srećna, šćućurila se u svom skromnom  krevetu. - Biće dobro! - pomislila je pre nego što je utonula u san. - Sad mogu i umreti, sve je na sigurnom. Poživela je još 11 godina i bila dostojan čuvar. Mirno je umrla znajući da će doći sledeći. I brinuće kao sve one koje su brinule pre nje. Zato se i radjaju. A zato i umiru.

nastaviće se...

Mati Angelina Branković


Komentari:


  1. 06. 05. 2013. 21:42
    trunsmoitren

    Једнако лепо и занимљиво као и претходни делови, а опет, с обзиром на то да си из ренесансе ускочила у српски средњи век - мени много драже и блискије.
    Дивно!!!

  2. 07. 05. 2013. 11:23
    roksana

    @trunsmoitren, svuda podji, svojoj kući dodji. :))) I meni je tako draže.

  3. 07. 05. 2013. 21:35

    Sa zadovoljstvom i uzivanjem sa m sa tobom!
    Samo zelim da drzim knjigu i da je zauvek imam.
    Odlicno to radis roksi.

  4. 07. 05. 2013. 21:43

    Mislim da će uz "medovaču"
    diskusija o majka Angelini biti sa više žara, baš onako kako ona zaslužuje.-:)

  5. 08. 05. 2013. 10:50

    @lora1, hvala ti. Vi, kojima se dopada ovo što pišem, dajete mi snagu i podstrek da pišem i dalje i doguram do kraja, iako se, trenutno, kraj ni ne naslućuje. Šaljem ti pozdrave, draga moja, iz moje, suncem obasjane, ravnice.

  6. 08. 05. 2013. 10:52

    @Daca, draga moja, delim tvoje mišljenje. Ako Bog da od 16. do 23. bi trebalo biti nešto na pozorišnom trgu. Javljam ti se meilom ako se ostvari. :)

  7. 24. 05. 2013. 21:56

    Sa malim zakasnjenjem ponovo letim s tobom kroz prostor i vreme i svim srcem uzivam! Pozdrav!

  8. 20. 08. 2013. 14:07

    Stariji sin Majke Angelone, Djordje zamonasen pod imenom Maksim, Arhiepiskop srpski umro je 1516.g. a pre toga je zavrsio gradnju Mnastira Krusedol, Staro i Novo Hopovo tako da podatak sa
    pocetka teksta u kome se pominje 1509.g., nije tacan.

  9. 15. 10. 2013. 22:38
    roksana

    @Mirko, ni ne spominje se manastir Krušedol 1509., već manastir Sretenja Gospodnjeg, koji je podigla Angelina, odmah po zamonašenju. Tačna godina nije poznata, tako da je ostalo nezabeleženo kada se Anglina Branković zamonašila i podigla manastir, ali je poznato da je u njemu sahranjena 1520., a tek naknadno su njene mošti prenete u manastir Krušedol. U svakom slučaju, hvala na ostavljanju komentara.

Slobodno prokomentarišite članak

Dodaj komentar





Zapamti me