Leonardo da Vinči 2 (čuvari tajne 13)

Posmatrao je tek započetu sliku sa neizrecivom ljubavlju, ali i setom. Biće njegova, samo njegova. Ma gde išao nosiće je sa sobom i nikada je neće ispuštati iz vida. Ona će biti njegovo zaveštanje i njegovo iskupljenje. Biće slobodan. Leonardo je duboko uzdahnuo i okrenuo se bojama, slikaće je dugo.


Leonardo da Vinči se setio mladosti, dana provedenih u Firenci, pod zaštitom svemoćnih Medičija, svojih prvih radova i setio se nje. Ona je prva došla i pričala sa njim dugo, dugo. A on je, onako mlad i lud, slušao ne trepćući, zaustavljajući dah, u strahu da će je samo jedan njegov pokret prekinuti, da će zaustaviti tu bujicu reči koje je upijao kao najsladje vino toskanskih vinograda. Posle nje došlo ih je još dvoje, a on je, već tada, bio preobraćen, prestao da pije, jede meso, kupao se redovno, spavao sam u postelji i molio Jovana Krstitelja da mu da snage da svoj zadatak sprovede u delo. Težak, isposnički život, koji je sebi nametnuo, nije mu uvek lako padao. Noći su bile najgore, posebno zimi kada bi hladna postelja podsećala na sve užitke kojih se odrekao i jedino su njegova istraživanja, njegovi izumi i želja za znanjem pružali utehu u tom prljavom svetu, lišenom ljudskosti i punom zlobe. I njegovo slikanje. Slikao je svaki dan. Skicirao, pisao... Svaki dan je bio ispunjen umetnošću i željom za znanjem.

Ona mu je ostavila, rukom grubo iscrtanu, mapu i rekla da je veoma važna i da će jednom neko doći po nju. Molila je da je dobro čuva, jer je jedna mapa već izgubljena i to je bio veliki gubitak. Znao je šta ona predstavlja, sve je znao i užasavao se pomisli da je čuvar blaga koje može spasiti mnoge, ali, na isti način, naneti nevidjeno zlo i izazvati smrt mnogih, dobrih ljudi. I njegovu sopstvenu. Smrti se nije bojao, ali nije želeo sa takvom tajnom otići u grob i nestrpljivo je čekao odabranog. Kada su došli, bilo je prekasno. Crkva je nekako saznala za njih i njihovu pripadnost katarskoj veri. Uhvaćeni su i stavljeni na muke. Pokušao je da im pomogne, ali se njegov pokušaj završio zatvarenjem i gnusnom optužbom za sodomiju. Samo je posredovanje Medičija uspelo da ga oslobodi tamnice, ali će ga užasna, lažna optužba pratiti celog života. Nije više mario. Sada je bilo važno zaveštati mapu onome ko će znati šta sa njom valja činiti. Original je, u strahu, odavno uništio, ali je pamtio svaku crtu, svaki detalj, svako slovo. A sada je našao i način kako da je prenese dalje.

Leonardo da Vinči - Leda i labud

- Leonardo da Vinči - Leda i labud

Predao je sliku Djokondinom suprugu i za nju bio solidno plaćen. Da mu novac tako očajnički nije trebao odrekao bi se nagrade. Ovako, iskoristiće ga za nova platna, materijal i boje. Veliki majstor je bio spreman za svoje najveće delo. Nova vera mu je nalagala da budućim naraštajima ostavi u zaveštanje znanje. Samo znanje. I svaka slika koju je uradio, svaka skica, svaka freska sadržala je u sebi tajne znake, kodove i simbole i svako ko je želeo da se bavi proučavanjem mogao je da ih rastumači. Ipak, ne baš tako lako. Leonardo nije bio toliko glup, nije znanje za svakog, znao je. Znanje se može i zloupotrebiti, a toga se uvek najviše plašio. Plašio se i svog znanja i umeća i puta koji je bio pred njim. Veoma se plašio, jer, na neki način, izneveriće svoju veru i svoja uverenja, izneveriće Jovana Krstitelja, svoju težnju za mirnim životom. Čezare Bordžija ga je, iznenada, pozvao da mu se pridruži, to kopile jedne putane i samog sotone. Prezirao ga je i nije razumeo poreklo harizmatičnosti kojom je ovaj plenio, kako žene, tako ostale avanturiste koji su se oko njega okupljali i bili mu slepo poslušni. Nije shvatao njegovu žedj za krvlju, ni potrebu da vlada, nasledjenu od oca, pape Aleksandra VI. 

Leonardo se spremao da se, dobrim delom, odrekne umetnosti i posveti inženjerstvu. Gradiće ratne mašine. Mašine koje će služiti za razaranje, uništavanje i ubijanje. Došla mu je u san, prvi put, obasjana svetlošću, zračeći toplinom, kakvu već godinama nije osetio. Zapravo, nije osetio nikada. Rekla je da tako treba, da će okajati svoje grehe u nekom drugom životu, da je tako sudjeno. Rekla je da mora... Odmah je shvatio da još ni jedan slikar nije naslikao njeno lice. Nije ni mogao, bilo je to lice 1000 žena u jednom. Znao je, ni on je neće naslikati, nikada. Nije smeo, a prvi put u svom životu nije ni znao kako.

Ne, Leonardo nije bio uplašen svojim nametnutim, novim pozivom, Leonardo je bio užasnut. Nije mogao da bira.


Leonardo da Vinči Bogorodica medju stenama

 - Leonado da Vinči - Bogorodica medju stenama (1505. 1508.)

***

Leonardo je posmatrao svoju, tek završenu sliku. Nije imao problema sa Djokondinim likom, živo se sećao mlade žene, njenog osmeha i slikao je kao da se ona nalazi pred njim. Dugo je razmišljao kako da ucrta sve detalje mape, a da oni golim okom ne budu vidljivi. Rešenje mu je došlo jedne noći kada je san odbijao da mu podari blaženstvo odmora. Godinama je sliku nosio sa sobom, godinama je ucrtavao crte, crtice, sitne brojke i slova. Bilo ih je po celoj slici, a lik Djokonde ostao je neizmenjen, baš kao i na prvoj. Jednog dana, neznano kog, neko će je protumačiti. Načinjena je za dobrobit čovečanstva, i to ga je tešilo. Samo dobar čovek, samo odabran, najbolji od najboljih, uspeće da je nadje. Nije izneverio veru, ni Jovana Krstitelja, ni dobre ljude hrišćane. Nije izneverio sebe, a to je bilo najvažnije. Leonardo da Vinči je umotao sliku Djokonde  u čisto platno i ostavio je ispod kreveta. Mogao je mirno da umre. Najveći slikar, arhitekta, inžinjer, izumitelj, vajar, jednom rečju najveći umetnik svih vremena, uzor svim umetnicima renesanse, a i onima koji će kasnije doći, Leonardo di ser Pietro da Vinči, umro je u Francuskoj u Amboazu 02. maja 1519. godine. Po njegovoj želji kovčeg je pratilo 60 prosjaka.

Portret Djokonde, poznatiji kao Mona Liza, danas se nalazi u Parizu u Luvru. Svake godine milioni posetioca dive se slici koja se smatra najlepšom i najvrednijom na svetu. Ne bez razloga. Ne bez razloga! Mona Liza čuva tajnu. Najveću tajnu od postanka svega što postoji, do konačnog kraja.

Leonardo da Vinči
 
- Leonardo da Vinči - aautoportret

nastaviće se...

 


Komentari:


  1. 18. 04. 2013. 15:50

    Roksi,odlicno ides...al' na zalost,kako su je ogradili ne mozes da pridjes blizu...dal' zbog straha sto ce je neko maznuti,ili upravo da se ne otkrije neka tajna? Sve u svemu,moja poslednja poseta je bila strasna...onesvestila sam se pred njom...bilo je uzasno toplo,a od Japanaca ni da disem.Al' kako citam ove tvoje rdove dade mi zelju da idem ponovo...mozda cu ovog puta imati vise srece i manje guzve(u sta ne verujem),al' ovih dana cu svratiti...na zalost, ne daju da je slikaju:(
    A, pre par nedelja sam gledala reportazu o njegovom zivotu od kada je stigao ovde...i,dan danas mnogi dolaze da se dive njegovim pronalascima,skicama,crtezima,i mestu u kom je ziveo.Francuzi su ponosni sto je bio neko vreme njgov sugradjanin,papoceso se zanesu i skroz zaborave na njegovo poreklo.
    Pratim te,malena:)

  2. 18. 04. 2013. 16:09
    roksana

    @lora1 možda nije slučajno, možda ti je nešto šapnula! :))))

    Leonardo je i sahranjen u Francuskoj. Bio se blizak prijatelj sa kraljem, imao je mnogo prijatelja Francuza i kažu da je i on bio najsrećniji u Francuskoj. Neka se ponose, imaju sa kim. Idi ponovo u Luvr, pozdravi je u moje ime.

    Grlim te, draga!

  3. 18. 04. 2013. 17:53

    Moram da te pitam: jesi li ovaj konkretan članak lično ti napisala ili si koristila odlomke iz nekih priča? Ako jesi, onda imaš divan stil, pretpostavljam da puno čitaš. Uvek sam škrt na pohvalnim komentarima, toliko od mene :)

  4. 18. 04. 2013. 18:36
    roksana

    @megamand, sve članke na ovom blogu, pa i ovaj, biću slobodna nazvati ga, roman sam pisala ja. Roman se zove "Čuvari tajne" i još je u fazi stvaranja. Završila sam tek 1. poglavlje, a trebalo bi da ih bude 4. Svi postovi iz 1. poglavlja još nisu objavljeni, ali će biti uskoro. :)))

    Hvala na komplimentu, od srca! Čitam od svoje 6. godine i bilo je jako malo dana u mom životu kada nisam nešto čitala. :)))

    Nisi bio škrt, hvala ti još jednom. :))) Veliki pozdrav.

  5. 18. 04. 2013. 20:07

    Очарана сам!
    Идеја да напишеш овакво дело, са насловом који је у стању да повеже различите епохе, догађаје и људе, и са темом о тајнама које могу открити само они који имају знање и који су посебни - генијална је.
    Волим овакав спој маштовитости, чињеница и емотивности.
    Пратила сам и претходне делове, али се тек сад оглашавам јер о свим овим делићима мозаика имам исто мишљење - изванредни су.
    Све похвале за идеју, реализацију, стил!
    ДИВНО!
    Једва чекам следећи наставак и радујем се свим тајнама којима ћеш нам заголицати машту!

  6. 18. 04. 2013. 20:18
    roksana

    @trunsmoitren, moja radost je još veća, jer ovakvi komplimenti dolaze od Tebe! Hvala ti, od srca! Ideja se rodila i ja se nadam da ću imati dovoljno snage, volje, resursa i mašte da je sprovedem do kraja.

    Veliki pozdrav ti šaljem.

  7. 18. 04. 2013. 21:59

    Ja ne zelim komentarima da kvarim sopstveno uzivanje u ovom neverovatnom putovanju koje si mi pruzila... Samo da znas da jos putujem s tobom... Hvala :)

  8. 18. 04. 2013. 22:27
    merkur

    Uzivam citajuci i iscekujuci nastavke!
    Bravo!

  9. 19. 04. 2013. 09:50

    Uživam! Kamo sreće da se ovakve priče deci u školama "serviraju" - škola bi tada imala smisao - podstaći radoznalost, istraživački duh, ljubav ka umetnosti ...

  10. 20. 04. 2013. 08:01

    Ti nisi ona "pleva", ti si zlatan klas.-:)))

  11. 21. 04. 2013. 10:47
    trunsmoitren

    Сигурна сам да ћеш наћи снаге, јер си лавовски део посла већ завршила, а наши коментари ти потврђују колико вреди твој рад.
    Истина, знам да ти имаш и много других обавеза, али не заборави ни на ову која ће обрадовати све нес који са нестрпљењем очекујемо наставке. ;-)

  12. 22. 04. 2013. 18:56
    roksana

    @ivanairislj, hvala tebi što puutuješ sa mnom! :)

  13. 22. 04. 2013. 18:57
    roksana

    @merkur, hvala ti, znam da pratiš!

  14. 22. 04. 2013. 18:59
    roksana

    @Lillian Q, bilo bi to divno, deca bi mnogo lakše pratila istoriju i više bi je volela! A umetnost i nauke bi cvetale. :)

  15. 22. 04. 2013. 19:00
    roksana

    @Daca, ni ne slutiš koliko mi tvoj komentar znači. Hvala ti, od srca!

  16. 22. 04. 2013. 19:02
    roksana

    @trunsmoitren, da, u pravu si, sa lepim vremenom i obaveza je sve više, ali se i ideje nižu. Tako, nadam se najboljem! Hvala ti na podršci koju mi pružaš da nastavim.

Slobodno prokomentarišite članak

Dodaj komentar





Zapamti me