Secretum

Koliko ljudi je kroz moj život prošlo ne ostavivši trag!? Koliko pesama usamljene ptice nisam čula? Ili sam zaboravila? Kao maleni vrapčić, pod strehom šćućuren, sada stojim ovde, sama i poželim, o, kako poželim da se setim, da iz zaborava izvučem poneki trenutak sreće, zaključan duboko u meni. Za koga i od čega ga skrivam? Kao plašljiva veverica koja svoju zimnicu zaturi i gladuje pred kraj zime. Oslabljena, kao vučica uhvaćena u zamku. Da l' sopstveno telo da počupam, da potrgam dušu na deliće, na sitne, malene mrvice, pa da ih, onako bolna, skupljam i lepim delić po delić? 

Kao mali, šćućureni vrapčić, pokisao, mokar, gladan. Tako je i srce moje gladno, ogoljeno i uplašeno. Za sebe, za tebe, za danas, za sutra. Za vozove koji kasne, za napuštene pse, za bolesne i obogaljene, za decu u sirotištu, za nasukanog kita i pingvine na Antarktiku. Uplašena zbog svojih zbrkanih misli, zbog nemogućnosti da uradim nešto bolje, da pružim više, da celu sebe dam i da ne žalim. Da ne zažalim, nikada više. Da ne živim od sećanja, ne trgam požutele listove, okrenem čistu, belu stranicu i pišem, pišem, crvenim mastilom, dok me oči ne zapeku od suza radosnica... Da san pretvorim u javu i poletim. Pa makar i krila svoja spržila.

leteći andjeo

Šta me to sprečava!?


Komentari:


  1. 26. 03. 2013. 21:20
    merkur

    Nisu bitni oni koji ne ostavljaju trag, dovoljno je onih drugih, lepih. Onih sto predstavljaju zvezdice kad nas obuhvati najtamnija noc, sto nam svetle za dalje...a, moramo i pored silne patnje koja je svuda; moramo skupljati i one druge lepse koji ce dati nasim snovima krila...
    p.s.i ko talasi, jednom ledeno hladan i velik, drugi topao i blag za ljuljuskanje na njemu :)

  2. 27. 03. 2013. 00:07
    roksana

    @merkur, hvala Bogu na zvezdicama koje obasjavaju naš put i ukazuju pravi smer, još uvek. Talasa će biti, naizmenično alo ovih, malo onih, važno je sačuvati zdrav razum u ovim, za sve, teškim vremenima i naučiti, ako ne baš da letimo, ono bar dobro da plivamo i da se održavamo na površini.

    P.S. Ti si jedna zvezdica. :)

  3. 27. 03. 2013. 09:09

    Svakako treba poleteti!!! Nekad je mali scucureni vrabac hrabriji od orla... Svako dobro :)

  4. 27. 03. 2013. 11:22
    biljana

    Sećanja su veliki i bitan deo nas,ali ne treba živeti od njih, već sa njima. Uz njih i par najsjajnijih zvezda lako ćeš ispisati novi beli list crvenim mastilom. Ali samo kad ti budeš spremna,kada mali vrabac pogleda duboko u sebe,proguta knedlu bola i straha i raširi svoja krila. A taj će let biti čudesan!

  5. 27. 03. 2013. 11:48
    roksana

    @ivanairislj, dobro došla na ovaj blog! Dok (pro)letimo kroz ovaj naš život bezbroj puta padamo, opet se dižemo i letimo i sve tako u krug. U malenom vrapčiću krije se neizmerna snaga, retka ptica koja se zimi ne seli, već ćutke podnosi svoj teret i leti, leti...
    Veliki pozdrav i svako dobro.

  6. 27. 03. 2013. 11:50
    roksana

    @biljana, zaista se radujem što te ponovo vidim. Gde si, draga!?

    Biljo, da! Biće to čudesan let, čim mi se krila malo odmrznu od ove produžene zimoće! Veliki pozdrav biljice.

    P.S. Šta čekaš, raspiši se!

  7. 27. 03. 2013. 14:15

    Nista te ne sprecava. Poleti! Raskrili jedra, docekaj vetar, stojecki, sve ti mozes izdrzati. Ni zima, ni sneg ne mogu ti nista. Niti ce ti sunce krila sprziti. I ne opterecuj se time sta jos mozes dati, jer ti svima vec dajes previse. Uvek je bila dovoljna i tvoja lepa rec i briga za bliznjega. Rasiri krila i poleti, ptico mala!

  8. 27. 03. 2013. 14:28

    Hvala na dobrodoslici... Fali mi vremena, ali sam se naostrila da prosetam kroz tvoj blog u nazad, i da istovremeno pratim u napred...I naravno, da uzivam.
    Cudo kolika se snaga krije u vrapcicu! Svako dobro :)

  9. 27. 03. 2013. 14:37

    Evo me,polako se vraćam, mali vrag od skoro devet meseci dopuzi do mene kad god sednem za radni sto, pa jedva šta stignem da pročitam, a kamoli da napišem. Biću prisutna malo češće u skorije vreme nadam se :)

  10. 27. 03. 2013. 15:27
    roksana

    @argo, veliki pozdrav argo, dugo te nije ovde bilo. Hvala ti, od srca.

  11. 27. 03. 2013. 15:29
    roksana

    @ivanairislj, odomaći se, raspiši se, čitaj, sve što ti prija! Da, vrapčić je čudo! Veliki pozdrav!

  12. 27. 03. 2013. 15:31
    roksana

    @biljana, znam i radujem se. Krajnje je vreme da se raspišeš, zaista si nedostajala, draga. Ljubi ono malo čedo u ručicu i uživaj u svakom trenutku! :))))

Slobodno prokomentarišite članak

Dodaj komentar





Zapamti me