Bogumili (čuvari tajne 11)

Boromiru i Ani nije bilo teško ugostiti Bernardu, sestru po veri. Malo ribe i voća bilo je dovoljno i njoj i njegovoj porodici. Bernarda, koja beše primila konsolamentum, odrekla se svih materijalnih stvari i posvetila širenju svog uverenja. Čistota tela i čistota duše jedini su put ka svetlosti i iskupljenju ovozemaljskih greha. Ispričala je Ani i Boromiru svu strahotu koju su katari pretrpeli posle zauzeća Karkasona, uporišta tih dobrih ljudi posvećenih dobrobiti čovečanstva, očuvanju mira i jednakosti. Učeni i pismeni, održavali su svoje mise i ispovesti u svojim domovima, prezirali hramove, raskalašno sveštenstvo i luksuz, primanje milostinje smatrali nečasnim. Kao takvi postali su trn u oku velikodostojnicima Vatikana, a Langedok, lep, bogat i plodan poželjan plen Francuskoj kruni i svetoj stolici.

- Dobri moji ljudi, - pričala je Bernarda - Inoćentije se neće smiriti dok nas sve ne istrebi. Učinili smo sve što je u našoj moći da zaštitimo naše svete spise, da sačuvamo glave naših koliko god je to moguće. Ja vam se zahvaljujem na gostoprimstvu, ali se neću ovde dugo zadržavati. Moj zadatak nije još završen i za koji dan put će me odvesti u Milano. Do tada imam još jednu molbu. Jedna mapa je ušivena u moju mantiju. Nerazdvojiva je od knjige koju sam vam već poverila na čuvanje, ali je nisam želela ostaviti na istom mestu. Molila bih vas da tu mapu čuvate, gde god mislite da će biti sasvim sigurna, možda najbolje kod vas, jer ste vi zaštićeni svojom lažnom katoličkom verom, i niko u vas neće sumnjati. Mapa je veoma važna i jednog dana neko će doći po nju. Tu osobu ćete prepoznati po već ustaljenoj lozinki, i njemu ćete mapu predati, ali bez knjige. Tako je mnogo sigurnije. Uz mapu je priloženo i pismo sa uputstvima. Toliko o tome. Čuvajte se, dobri moji ljudi, za nas više neće biti mira za hiljadu godina. Doba mračnjaštva se nastavlja. 

Dva dana kasnije Bernarda je napustila Stolac i Boromirovu porodicu. O njoj nikad više ništa nisu čuli. Mapa, dobro sakrivena u Boromirovoj kući, pekla je dušu ovog čoveka. Po nju niko, nikad nije došao.

Dvadeset dugih godina trajao je krstaški pohod na provansalske katare. Spaljivani na lomači, mučeni i ubijani na bestijalne načine, nestali su iz Langedoka, a njihovu zemlju aneksirala je Francuska. Njihova vera, ipak, zahvaljujući preživelima opstala je. Bosanski bogumili, pred najezdom Turaka, već vekovima proganjani od zvanične hrišćanske crkve, polako su se preobraćali u islam. U svojim domovima ispovedali su veru koju su jedino smatrali čistom, tajno i u stalnom strahu. Za njihovim svetim spisima još se traga. I još se ubija zbog njih.

nastaviće se....

mapa i kompas


Komentari:


  1. 15. 04. 2013. 14:16

    Sve je zanimljivije i sve smo blize nasim prostorima i vremenima. Jedva cekam nastavak da vidim kuda cu s tobom dalje putovati :)

  2. 15. 04. 2013. 16:22
    roksana

    @ivanairislj, putovaćemo, kroz prostor i vreme. Bar u mislima možemo sve.

  3. eko
    15. 04. 2013. 21:13
    eko

    Ti ovo baš ozbiljno? :) Sviđa mi se, pratim. Pozzz

  4. 15. 04. 2013. 21:50
    roksana

    @eko, hehehehe, ja to najozbiljnije! :)))) Veliki pozdrav.

  5. 16. 04. 2013. 19:42

    Катари и Богумили, једна вера. Читала сам доста о њима, о њиховим тајнама. У последње време њихови списи су честа тема у разним бестселерима. И ово ће, сигурна сам, бити бестселер. Дивно је Рокси.

  6. 16. 04. 2013. 20:37
    roksana

    @Jelena, joooj, pa hvala ti do neba. Divan kompliment, nema šta. Pozdrav tebi jedan veliki!!!! :))))

Slobodno prokomentarišite članak

Dodaj komentar





Zapamti me