Roxi i dogodovštine sa Jadrana

Ponekad, samo ponekad listam stare albume i podsećam se svojih putovanja, iz vremena kada još moja prelepa deca nisu ušetala u moj život i učinila ga lepšim i bogatijim. Putovanja sa mojim dragim, pa eto, zvaćemo ga Dragi, uvek su bila neplanirana i odluke su se donosile impulsivno i u  poslednji čas. Ovo je izveštaj sa letovanja u Crnoj Gori. Naš lepi Jadran, te godine je već imao granicu i naš izbor je bio prilično skučen. Gde poći? Ma, cela Crna Gora je naša i tako je pala odluka.

Prvo Cetinje, pa Lovćen i Njeguši. Videti rodnu kuću velikog Njegoša i probati njeguški pršut. Usluga brza i tačna! Pršuta sa kajmakom, mmmmm! Gledam ja onaj pršut, nešto mi liči na industrijski suvi vrat, a cena mu svetska. Gledam ja njega i shvatim, Boga mi, gleda i on mene! Mali, beli crvići, baš su bili iznenadjeni mojim prisustvom, ja njihovim još više. Porcije su brzo zamenjene i ovaj put nije bilo prevare, Uživali smo. 

Krećemo ka moru, ja se neobuzdano radujem, obožavam more. Prvo obilazak Budve, Risna, Perasta. Vozimo se do Herceg Novog, sve plaže su naše, nalazimo povoljno privatni smeštaj i svaki dan se hranimo na drugom mestu. Ulazimo u simpatični kafić, da se osvežimo i pobegnemo od vrućine. Kafić je prazan, lepo smo se odmorili i rashladili. Konobar nas je celih 45 minuta ignorisao, pa smo i uštedeli.

Moj Dragi, egzotično biće, avanturista u srcu i duši, vodi me u potragu za plažom iz snova. Ona na Svetom Stefanu isuviše je prebučna za njegov ukus. Našli smo je ubrzo, divlja 3/4 nudistička plaža sa uvalicama, pogodnim samo za jedan par. Jedna je slobodna i mi se smeštamo. Moj Dragi se skida, skače, roni i zadivljuje sve pripadnice lepšeg pola. Ja sam kompletno ubikinirana, sa sve cipelkama za plivanje i peškirom oko ramena.

Drugog dana nalazimo sveže ubrane cvetove oleandera u našoj uvalici. Dragi se besno osvrće, svi muški su sumnjivi, čini mu se da svi gledaju u mene. Nemamo pojma odakle oleander, kad očigledno nema ni jednog grma na kilometre oko nas. On se nudizira, ja sam i dalje ubikinirana. Trećeg dana novi cvetovi, novi bes, koji jedva stišavam. Dragi se smiruje, bacaka se i roni. Da ga vidi Mark Špic, umro bi od muke. Ja se sve više uvijam u moje peškire, sunce je zaista prejako. Plivam, čitam, uživam. Stižu nam "komšije" iz susedne uvale. Ona blizu 6 banki, 100 kg, majko Božija, gola, k'o od majke rodjena. On, oko 35, gradjen kao Apolon, ružnjikav doduše, ali Bože moj, ko te pita kada imaš 6 banki! Nudista! 

 On drži prst u vazduhu, opekla ga meduza kaže, ona potvrdjuje. Došli su da nas upozore. Ja se zahvaljujem, Dragi gleda u mene, ne bi li uhvatio moj pogled. Ja gledam u nju i pitam se, hoću li ja, jednom... Brrrrrr, razgonim odmah tako odvratne misli. Eto šta žena sebi može da priušti, samo ako ima dovoljno para... Narednog dana prelepi cvetovi su "zatrpali" našu uvalicu. Dragi odlučuje da mu se plaža baš i ne svidja i krećemo u potragu za drugom. Kada bolje razmislim, ni meni se više ne dopada, isuviše je "meduza" za moj ukus! Eh, šta ti je život!

Plaža u ponoć

 Nastaviće se...


Komentari:


  1. 14. 03. 2013. 19:31

    Мооорееее!!!!!!!!!!
    Ко још од веееликог мора примети људиће? :)
    Е сад једино можда кад имаш албум са сликама. :)

  2. 14. 03. 2013. 20:39
    roksana

    pričalica, imam album. Moje dete gledalo pre neki dan, pa i ja, sa setom, prelistavala i prisećala se lepih, starih vremena. Tada je bilo tako normalno ići na more.

  3. 14. 03. 2013. 21:10

    A, cvetici? Hm, ostaje intrigantno i zanavek zagonetno.
    Eh, hocu na moreeeeee!

  4. 14. 03. 2013. 23:02
    roksana

    @merkur, hehehe, ostaće tajna, zauvek.

    Moreeeee!!!! AAAAA!!! Eh!!!

  5. 15. 03. 2013. 09:39

    Ne idem tamo više nikada,
    kada su vrata zatvorena,
    za ljude kao što smo mi,
    Crna Gora ne mari!
    (parafraziran deo pesme, Kud idijota.)
    U ZDRAVLJE!!!

  6. 15. 03. 2013. 11:18

    @kostabednik, bila su tek odškrinuta i onda, samo sam ja bila mnogo mladja pa mi nije toliko smetalo. Čini mi se da ni ja više neću ići. Bar ne u CG.

  7. 16. 03. 2013. 17:27
    littlephoenix

    Oleander...

  8. 27. 03. 2013. 15:33

    Obozavam more...upravo to nase Jadransko... I sama imam gomilu uspomena...Buketici oleandra su mi zagolicali mastu...:)

  9. 27. 03. 2013. 15:50
    roksana

    @littlephoenix, mala moja neuništiva ptičice, oleander!

  10. 27. 03. 2013. 15:52
    roksana

    @ivanairislj, uvek sam Jadran smatrala najlepšim. Hehehe, oleander je zagolicao maštu, ali ništa od toga. Ostade tajna za sva vremena. U tome i jeste čar.

Slobodno prokomentarišite članak

Dodaj komentar





Zapamti me