Aleksandra 1 (čuvari tajne 18)

Značenje imena Aleksandra (grčki) - ona koja čuva, koja brani, zaštitnica ljudi. Vodi poreklo od grčke boginje Here.

Značenje imena Katarina (grčki - katarza) - čišćenje, pročišćenje, ona koja je čista.

 

Hirurg onkolog dr. Katarina Bašić skinula je hirurške rukavice i, umornim pokretom, obrisala znoj sa čela. Mlada žena, koja je još ležala na operacionom stolu, nije imala mnogo šanse. Rak dojke zahvatio je, uveliko, limfne čvorove i sada je sve zavisilo od njene volje za životom, medicina je ovde mogla malo toga da pomogne. Da, mladoj ženi je potrebno čudo da se izbori sa ovom pošasti koja, poslednje decenije, preti da se pretvori u epidemiju. Dr. Katarina je sada osećala umor i činilo joj se da je cela planeta na njenim ledjima. Da zlo bude veće, čekala ju je još jedna operacija, još jedna žena kojoj je pre desetak dana, posle pregleda rekla: -Žao mi je, ali vesti nisu dobre, ali nadajmo se najboljem, posle operacije... Sve češće izgovaranje ovih istih reči, nikad neće postati rutina za dr. Katarinu. Zažalila je, već toliko puta, zbog izbora svog zanimanja. Kasno je shvatila da ona nema želudac za takve stvari, a jedan hirurg mora hladne glave prilaziti svakom slučaju. Ona se nije mirila sa terminom "slučaj", za nju su to bili ljudi od krvi i mesa, ljudi sa svojim željama, strahovima i nadama. Ljudi koji su imali za šta i za koga da žive. Ljudi spremni još toliko toga da pruže. I ljudi koji su, na žalost, umirali. - Prokletstvo! - izgovorila je sebi u bradu.

mesečeva vila

Katarina se radovala praznicima, više nego predhodnih godina. Ovaj put će ona i njena mezimica, 16-ogodišnja Aleksandra, već prava devojka, provesti zajedno u vikendici na Fruškoj gori. Priroda, svež vazduh, daleko od velikog grada, miris borova i šumska paprat. Sve ispresecano potocima sveže, prozirne vode. Možda će imati sreće da ugledaju koju srnu ili bar malog, sivog zečića. Ponele su dovoljno hrane za pet dana, moći će da roštiljaju i prave, u savršenom miru, sve omiljene im djakonije. Vikendica je bila dobro opremljena, ni luksuza neće nedostajati. 

Posebno se radovala svom, tek nedavno uspostavljenom, dobrom odnosu sa svojom kćerkom. Sećala se, sa tugom, svih onih prošlih godina, kada joj je bilo posebno teško da dopre do svoje male, jogunaste devojčice, koja je koristila svaku priliku da svoju volju uspostavi i nametne svima. Mali ratnik i bundžija, večito nezadovoljna, a potom mirna i tiha, povučena u sebe i neki svoj tajni svet iz kog danima nije izlazila. Nakon razvoda roditelja, njena narav je postala još nesnošljivija, a periodi povučenosti postajali su sve duži. Nekoliko puta je Katarina primetila da Aleksandra priča sa izmišljenim prijateljem, ali je to bila tabu tema. Kada ju je, jednom prilikom, pitala sa kim to priča, Aleksandra je briznula u plač i pričala nepovezano. Ponekad se noću budila uz vrisak, ponekad se smejala bez razloga. A onda je sve prošlo, kao rukom odneto i njena devojčica se počela ponašati kao i sve njene vršnjakinje, s tom razlikom što je više slobodnog vremena provodila u kući, pomažući majci oko svakodnevnih, kućanskih poslova, ili učeći. Aleksandra je učila i čitala i sa svojih 16 godina govorila je skoro tečno 3 jezika, učestvovala je često u raznim raspravama, odlučnošću odrasle žene, braneći svoje stavove kao lavica.  Što se umetnosti i kulture tiče, nije zaostajala ni pedalj. Katarina je imala razloga da bude ponosna na svoju kćer. I bila je.

Fruška gora

Parkirale su auto što bliže vikendici i unele stvari u brvnaru. Pred njima je pet dana odmora i blaženog uživanja bez trke, užurbanosti i stresa. Tako je bar  mislila. Nije ni slutila koliko greši. 

Već prvog jutra probudila se oblivena znojem. San koji je usnila, nalik pravoj noćnoj mori, nije joj izlazio iz misli. Odakle joj samo svi ti prizori, sve te slike užasa i bola, to beznadje i strah koji je ovladao celim njenim bićem, ostavljajući je skoro bez daha. I strašna spoznaja da nešto nije u redu, nešto jako nije u redu. Brzinom munje bezbroj slika, reči i emocija prolazile su joj kroz glavu dok je trčala po brvnari i dozivala svoje dete. Znala je, nekako je znala da ona nije tu i da je neće pronaći. Polako, kao nadolazeća plima, jedna misao se uobličila, jasna kao suza na dlanu i Katarina je, ni sama ne znajući kako, znala gde treba da je traži. Hrast, stari hrast, treba pronači malu, zaraslu stazicu do starog hrasta. Nedaleko od hrasta, duboko pod stenom, zaštićena visokim grmljem, zaštićena od bilo čijeg pogleda bila je pećina, sklonište, utočište, voda, čista, bila je tajna i znanje i život. Tamo je bila i Aleksandra, tu će je naći i nijednog trenutka se nije zapitala kako sve to zna. Kako je moguće da zna za postojanje mesta za koje nikad nije čula, nikad ga nije videla... Samo je potrčala još brže, ka mestu na kom je započeo njen put, nekada davno. Toliko davno da je zaboravila kako su je tada zvali. Ime joj beše Moira.

 

nastaviće se...


Komentari:


  1. 04. 03. 2014. 23:58

    Uuu,bas mi se svidelo,sto pre da bude nastavak,nadam se:))pozz

  2. 05. 03. 2014. 13:07

    Драга Рокси, дивно...једва чекам наставак

  3. 05. 03. 2014. 18:10

    lepo i sugestivno napisano,tigrice

  4. 05. 03. 2014. 21:22
    roksana

    endyzove, raduje me što te vidim i što ti se dopada. Veliki pozdrav.

  5. 05. 03. 2014. 21:23
    roksana

    luna71, stiže draga moja!

  6. 05. 03. 2014. 21:24
    roksana

    mediterraneo, hvala ti, mornaru1

Slobodno prokomentarišite članak

Dodaj komentar





Zapamti me