Roksana (čuvari tajne 5)

Mitologija Kelta je veoma kompleksa, baš kakav je i sam narod Kelta bio. Rasprostranjeni na tlu skoro cele današnje Evrope, svakako su ostavili snažan uticaj na sve države i narode koji će nastati. Jedna od najpoznatijih legendi je svakako ona o čarobnjaku Merlinu, čarobnici Morgani i kralju Arturu. Vitezovi okruglog stola su, bez svake sumnje, naslednici hrabrih Kelta. Baš kao i u starom Egiptu, i Kelti veruju u preseljenje duše (koja obitava u glavi), koja se vraća iznova i iznova sve dok ne obavi cilj sopstvenog bitisanja na zemlji. Tek kada ispuni zadatak duša se može oprostiti od Abreda (svet selenja i sudbine) i pridružiti Velikoj Svetlosti. Bili su politeisti, imali su svoje bogove, ali su najviše obožavali samu prirodu, sunce, vodu, zemlju, planine i sve što je živo za njih je bila svetinja. Hramovi Kelta uvek su bili na otvorenom, najčešće na nekom proplanku. Njihovi sveštenici nazivali su se Druidima, sveto drvo je bilo hrast, bili su vešti i neustrašivi ratnici. Ljudi rodjeni izmedju 10. juna i 07. jula su ljudi hrastovi, čvrstog karaktera, predodredjeni za vodju, ali slabe diplomate, moralno jaki i skloni misticizmu. 

Kelti su imali svoje pismo i svoj kalendar. Obredi Druida, nikad zapisani i danas ostaju obavijeni velom tajne. Odlični metalci, zanatlije, ali i veoma hrabri ratnici. Rasprostranjeni širom današnje Evrope Kelti su ostavili dubok trag u kulturi mnogih naroda u čije gene su utkani vile i vilenjaci, patuljci i njihov ćup zlata, strašna bića iz dubina podzemnog sveta, mistična duša i srce ratnika. 

***   

Angus je posmatrao svoju kovačnicu sa ponosom, Jednom upaljena, vatra se više nije gasila. Kovao je najbolje mačeve za svoje ratnike i bio veliki majstor svog zanata. Zasluženo su ga poštovali. Dopadala mu se mala planina na čijim obroncima su svili svoje naselje. Biće tu dovoljno rude za orudje i oružje koje je pravio. Uz malo sreće, naći će se i koji grumen zlata u nedrima majke zemlje. Moira je rekla da je nanjušila zlato. A zlato je dobro za trgovinu. Blizina Danuviusa, velike reke, olakšaće svima život. Puna ribe i rečnih rakova, hraniće Kelte i obezbediti im ugodan život. Angus je voleo ribu. I divljač. Posebno veprovinu. Upravo se spremao za lov. Možda se nadje i koji jelen. Novi rogovi poslužiće za svetkovine u čast majke prirode.

Malvin, veliki Druid keltskog plemena Skordisci, od samog početka je odobravao ovo preseljenje na sever. Ovde je majka priroda bila netaknuta, ovde su Bogovi bili sa njima, uvek. Osećao je njihovo prisustvo u svemu oko sebe i bio je zadovoljan Moirinim izborom. Njegov zadatak je bilo očuvanje morala njegovih ratnika, ali i svih ostalih pripadnika plemena. Učio ih je da se ničega ne treba bojati, sem neba. -Samo da nam nebo ne padne na glavu. - govorio je. Danas kao da nešto nije bilo u redu. Vazduh je, činilo mu se, bio zgusnut i lepljiv. Nadao se da je to zbog dolaska leta. Uskoro će letnji solsticij i predstoje im velike svetkovine u čast Suncu. Treba puno toga pripremiti. Računao ja na Moirinu pomoć. Moira je bila izabranik Dane, znao je. Ipak, neki nemir uvukao se u srce velikog Druida.

lady avalon

Moira je na svom proplanku upravo završila molitvu Brigit, Boginji prirode i lečenja, kojoj je bila posvećena. Razmišljala je o svojoj majci, o sebi, o velikoj svetkovini koja predstoji. I o svom rodjendanu, sutra. Rodjena u vreme hrasta, nosila je u sebi sve karakteristike tog svetog drveta: pravdoljubivost, poštenje, čistotu, preciznost i moć da leči. Osećala je, duboko u sebi, da je pred njom veliki zadatak i molila je Danu, majku bogova, da bude uz nju. Trebaće joj pomoć svih bogova. 

Angus je već satima obilazio proplanke i gustiše planine. Izuzev zečeva, zabranjene divljači, nije ni čuo, ni video nijednu životinju. Napokon, sreća mu se osmehnula. Jelen, božanstvena životinja, sa rogovima kojima bi se ponosio svaki pripadnik njegove vrste, proleteo je kao strela. Angus je bio brži. Njegovo pleme će se radovati. Odlučio je da se odmori u blizini Velikog Hrasta, za koji je Moira rekla da će ih štititi od svakog zla. Odjednom, sasvim nenadano, do njega je dopreo tihi, melodičan zvuk. Neko je pevao. Na nepoznatom jeziku. Mladi, neobičan ratnik ležao je ispod bora i očigledno umirao. Krv se slivala niz njegove grudi, dok je u rukama stiskao luk i tobolac sa troperim strelama. Pesma koju je tiho pojao bila je, najverovatnije molitva njegovim bogovima da ga prime u svet sudbine. Pod teretom sopstvenog oružja i lovine, u nemogućnosti da odnese ranjenika u naselje, odlučio je da dovede Moiru ovde. Angus bi mu prekratio muke, ali nešto u njemu je govorilo da ovaj ratnik treba da živi, na levoj mišici imao je istetoviran znak keltskog krsta. Da, dovešće Moiru. Moira će znati šta treba činiti!

Dotrčala je što je brže mogla, skoro brža od Angusa. Njena torbica, puna bilja i lekova, visila je oko struka. Mladi ratnik, sada bez svesti ležao je pod borom. Na sebi je imao kožne, pripijene pantalone i čudne čizme do kolena, sa visokom petom. Kroz, već okorelu krv, nazirao se sveti krst Kelta. Poznala je bor pod kojim je ležao. Na njemu je bila imela. U blizini, srari hrast je zatalasao svoje grane pod naletom blagog, planinskog vetra. Poslušavši neki iskonski poriv koji je dolazio iz dubine njenin nedara, Moira se sagnula i poljubila ga u usta. Tek tada je izvadila svoje biljke i krpe za previjanje. I mali nož, i iglu i konac. Rane su bile teške.

nastaviće se...

skitski ratnik

 

 

 

 


Komentari:


  1. 31. 01. 2013. 23:06
    nena58

    Bravo za tebe!
    Zadivljena sam količinom energiju koju ti poseduješ.
    Vidi se da voliš i uživaš u pisanju, kao i ja u čitanju.

  2. 01. 02. 2013. 13:52
    roksana

    @nena58, hehehe, neno, ponekad sam i ja zadivljena tom energijom i pitam se odakle je više crpim! Hvala ti, draga, priča se piše sama od sebe.

Slobodno prokomentarišite članak

Dodaj komentar





Zapamti me