Značenje imena Hildegard - borac, zaštitnica, ratnik, čuvar. Hilde - borba, gard - braniti, čuvati. Često ime kod starih Germana, sačuvano do danas u različitim formama: Hilda, Matilda, Klotilda, deminutivi Hajdi, Ildiko... U varijanti Ildiko, danas veoma često ime u Madjara. 

Uliks, latinska verzija grčkog imena Odisej: vodič, sin boli.

***

Jednog prohladnog jutra 453. godine, dok se panonska ravnica, obavijena maglom, lagano budila iz dubokog sna, Ildiko je, užasnuta, zgrčeno sedela u uglu šatora velikog hunskog vodje Atile. Kao u polusnu sećala se predhodne noći sa gnušanjem i tugom. Mučnina je pretila da joj razori grudi i ona je, presamitivši se, izbacila sav otrov iz sebe. I poslednja nada tiho je napustila ovu mladu, lepu i jedru Germanku*, tipičnu predstavnicu svoje rase. Atila je pobio celu njenu porodicu i uzeo je za ženu. Pored svih žena koje je posedovao, morao je i nju da ima i za to je platio glavom. Mnogo pića je popijeno u čast njihovog venčanja. Mnogo vina, a poslednji pehar, onaj iz njene ruke, presudio je krvniku. Na žalost, ne pre nego što je uspeo da je obljubi i oduzme joj i poslednje što je imala - čast. Sada, dok je mrtvi varvarin ležao preko krzna, pripremljenog za svečanu postelju, Ildiko se pitala na koji će je način kazniti njegovo divljačko pleme, kada otkriju šta je uradila.   

Aja je bila ta koja je prva ušla u šator, kao da je znala da nešto nije u redu. - Ne brini Ildiko, ja ću te zaštiti, ti si izabrana - prošaputala je pre nego što je pozvala na uzbunu. U neverici, veliko osvajačko pleme Huna, ratnika i varvara, gledalo je mrtvog vodju Atilu, znanog kao Bič Božiji. Stub plemena, veliki ujedinitelj svih Huna, nepobedivi i moćni silnik, ležao je u lokvi sopstvene krvi i povraćke. Kakav strašan kraj za neustrašivog ratnika. Ildiko, odmah optužena za trovanje, biće smesta pogubljena. Omiljena zabava ovih ljudi beše vezivanje konjima za repove i teranje konja u trk. Žrtva bi, do kraja svesna šta joj se dešava, bila rasčerečena na četiri dela. 

- Ne! - uzviknula je Aja, jedina poštovana žena u plemena, istovremeno i jedina osoba, pored Atile, koje su se Huni plašili. Znali su da poseduje moći koje su im bile nepoznate i neobjašnjive i nikada joj se nisu suprostavljali. Šta više, nije bilo onog ratnika koji se Aji ne bi sklanjao s puta. Već sam pogled na nju izazivao je jezu i pokretao tanak mlaz hladnog znoja niz kičmu. -  Ildiko je trudna, ona nosi Atilinog sina, ne možemo je ubiti! Kada dodje čas, platiće za ono što je učinila, sada je moramo poštedeti zbog deteta koje nosi u sebi. - izgovorila je jakim, odlučnim glasom. Nesposobni da joj oponiraju, nevoljno i uz gundjanje, još uvek polupijani od predhodne noći, Huni su se razišli i ostavili Ildiko sa Ajom. Ako ništa drugo, mislili su, život sa Ajom je već dovoljna kazna.

Aja je Ildiko uvela u svoj šator. Ma šta god da je zamišljala da će u njemu naći, ono što je videla, zaprepastilo ju je. Pored strukova trava obešenih za vrh šatora, kesa sa praškovima i ćupovima sa melemima, u najudaljenijem delu sijala se slika jedne lepe žene. Slika je bila uradjena divnim bojama i optočena zlatom. Tako nešto Ildiko nikada nije videla. Pored slike, uredno poslagane, stajale su tablice sa urezanim čudnim i nepoznatim znacima. - Šta je ovo? - upitala je. - To su keltske rune. - odgovorila je Aja - A ovo, ovo je.... To je neko koga tek treba da spoznaš. Nije na meni da govorim. Sada se odmaraj, pred tobom je dug i težak put.

***

Atila, Bič Božiji, strah i trepet rimskog carstva, omražen, tiranin, bratoubica, ujedinitelj, jednom rečju čovek čije će ime u istoriju ući na velika vrata i postati sinonim za teror i smrt, pokopan je, kaže legenda, negde u Panoniji, sa svim svojim blagom. Za njegov pogreb korištena su tri sanduka, zlatni, srebrni i železni. Legenda još kaže da je, za potrebe pogreba, promenjen tok Dunava i da sada Dunav teče preko Atilinih kostiju i izgubljenog blaga. Još niko nije otkrio njegov grob, sve Atiline tajne ostaju i dalje sakrivene.

* Teritorije Balkana u V veku naseljavalo je istočno germansko pleme sa Skandinavije, Ostrogoti. Sve do 450. Ostrogoti su bili vazali Huna. Suštinski neprijatelji, Huni i Goti (Ostrogoti i Vizigoti) imali su konstantne sukobe.

nastaviće se...