Karkason (čuvari tajne 10)

Gospa Mari, grofica od Tuluza, zatvorila je Bibliju i pomilovala najmladje čedo po glavici. - Neka ti zvezda uvek obasjave puteve, mala moja. - tepala je - Ali prvo, prvo moraš da stigneš do nje. Devojčica je pokazivala izuzetnu zainteresovanost za učenje i pisala je i čitala veoma napredno za svoj uzrast. Grofica je bila zadovoljna. A sada je čeka najteži zadatak u životu. Sela je i napisala pismo, ono za koje se nadala da nikada neće morati da napiše. Reči su se sporo i teško odvajale od pera, baš kao i suze koje su se slivale niz njeno blago lice.  

Ševalijer Boromir 

Nadam se da Vas ovo pismo zatiče u dobrom zdravlju i da Vam moja malenkost neće poremetiti utabane staze. 

Ševalijer, ne jurite u sutra, već tražite put do zvezda, jer, ako ne stignete do zvezda, o čemu ćemo, večnost provodeći, pričati!?

Sada Vam je, sigurna sam, sasvim jasno šta vam je činiti.

Osećam potrebu da Vam iznesem trenutno stanje stvari. Ševalijer, Karkason je pao. Pakleni plan Inoćentija i njegovog demonskog sluge Simon de Morforta je počeo da se ostvaruje. Trenkaveli su pobijeni, svi do jednog, a naši perfekti i vernici opljačkani i proterani goli. Karkasonom sada vlada de Morfort. Jednom zapaljena lomača, neće se više nikad ugasiti, bar ne dok nas je ijednog. Ševalijer Boromir, započele su pripreme za raseljavanje naših pravednika. Naša verovanja, naš consolamentum, mora se očuvati, po svaku cenu. Toskana i Milano će nam otvoriti svoja vrata, a znam da možemo računati i na Vas i Vaše dobre ljude. To nema spora i o tome ne brinem više. Ipak, ono što ću od Vas tražiti, što moram tražiti, iako znam da je teško i dušu mi mori jad zbog zadatka koji Vam poveravam. Oprostite mi ševalijer, što na Vaša pleća stavljam ogroman teret, ali rečeno mi je da se samo Vama mogu obratiti.

U mom domu nalazi se naša perfekta. Knjiga je kod nje. Trenkaveli su je spasili u poslednji čas. Mogu je zaštititi još samo nekoliko dana, a onda će je vitezovi Hrama, uz Božiju pomoć, dovesti do Vas. Pomozite joj ševalijer, tako Vam svetlosti i pripremite sve za njen dolazak. Sa knjigom znate šta Vam je činiti. 

Molite se za nas i naše dobre ljude i žene, dobri moj Boromir. Ostajte mi u dobrom zdravlju i neka svetlost uvek obasjava Vaše pute. Vaše uzdignuće biće nagrada za Vaš trud, znam to.

Vaša M.

U Tuluzu, 25. septembra, godine gospodnje 1209.

tvrdjava Karkason Francuska

Zapečaćeno i dobro sakriveno pismo je uobičajenom poštom, koju su provansalski Katari koristili krenulo na put. U Bosnu.

Jedan trubadur, neupadljivo obučen, lako je našao onog kome je pismo bilo upućeno. Bosanski bogumil Boromir, satima je gledao zapečaćeno pismo. Znao je šta u njemu piše, čak i bez čitanja. Reči lozinke, davno naučene i urezane u sećanje, iskrsnule su mu pred očima. Svaka reč imala je svoje značenje. Hladan znoj mu se slivao niz ledja. Iskreno se nadao, čitavog svog života, da ovaj dan nikada neće doći.

- O gospo Mari, lomače su zapaljenje davno, davno i neće se ugasiti sve dok je živog stvora. - izgovorio je naglas, uz uzdah.

Boromir, Srbin poreklom, katolik pred svetom, u svom domu posvećeni bogumil, učen i obrazovan kao što je većina bogumila bila, jer znanje je privilegija svakog umnog stvora, spalio je pismo na otvorenom ognjištu i pozvao svoju suprugu. Oženjen iz ljubavi, takodje pripadnicom tajne vere kojoj je pripadao, provodio je, sve do sada, miran život u Stocu. Vera u dualizam, ostavština Zaratustre i Manija, vera u seobu duše, jednakost medju ljudima, kako muškima, tako i ženskima, težnja ka učenju i saznanju nije se dopadala crkvenim velikodostojnicima. Što ljudi manje znaju, to manje razmišljaju i manje pitaju, stav je crkve i Vatikana. Zbog svojih uverenja, bogumili i njihovi langedoški pandani, katari bili su nemilosrdno proganjani. 

- Dolazi nam jedna perfekta, Ana. Sa njom dolazi i naša propast. Pomolimo se za spas svih naših dobrih ljudi i njihovih duša, jer ponovo za nas više neće biti mira ni predaha. - obratio se Boromir supruzi. Nekoliko dana nakon njihovog dugog i tihoh razgovora, na vratima njihovog doma pojavila se mlada devojka umotana u dugu crnu mantiju. I pored skoro ledene studeni, na nogama je imala samo obične sandale. U levoj ruci nosila je malu činiju za jelo, a ispod mantije se krila najveća svetinja. Knjiga zbog koje su umirali i zbog koje će tek umreti mnogi dobri ljudi. 

- Zovem se Bernarda. - tiho je rekla. Hvala vam, dobri moji, što me primate u svoj dom. Vraćam vam vaše blago na čuvanje. 

Knjiga znanja se vratila na isto mesto sa kog je, samo sto godina ranije, krenula u Langedok. Boromir je smatrao da će stećak dobro poslužiti kao sklonište. Noću, krišom, kada je znao da ga niko neće videti, knjigu je zavukao u tajnu pregradu stećka i pomolio se. Ona će tu biti na sigurnom. Bar neko vreme.

nastaviće se... 

stećak u Bosni

                                                   

 


Komentari:


  1. 09. 04. 2013. 22:29

    Zanimljiv podatak o Boromiru?
    A ja sam cula da su nedaleko Karkasona pronadjeni neki skeleti i neke "cudne" naprave,koji navodno imaju istu karakteristiku kao kod nas.Pa se pretopstavlja da se tu neko pleme Srba nastanili?

    PS/ Ima jedna emisija ovde koju rado glledam a zove se "Kroz Istoriju",pa mnogo toga sam cula i naucila,a,evo i pored tebe.
    Jako zanimljivo i opsirno prikazujes draga moja.

  2. 09. 04. 2013. 22:37
    roksana

    @lora1 bogumile su iz Srbije proterali Nemanjići, povukli su se u Bosnu kako bi na miru mogli ispovedati svoju veru. Neki su, pretpostavlja se, otišli u Langedok gde su uspostavili katarstvo. Sve vreme izmedju dve zemlje je vršena prepiska. To je ista, hrišćanska vera, od strane zvanične crkve proglašena jeresom i njeni pripadnici su ubijani, mučeni i pljačkani. Danas se ispredaju čitave legende oko Langedoka i francuskih Katara. Koreni katarstva, tj bogumilstva su stari. U Srbiju su stigli iz Bugarske i Makedonije. Iako istrebljeni, smatra se da ih ima i danas pod maskom islama ili hrišćanstva. Tajno ispovedaju svoju veru. Uh, ima puno toga.

    Hvala ti. Drago mi je da ti se dopada. Naporno je pratiti ovako duge postove, posebno u nastavcima. A ja se tek zahuktala!!! :)))

  3. 09. 04. 2013. 22:50

    Ja sam prvi morala da se vratim na pocetak tvojih cuvara. Uzivala sam citajuci. Neverovatno uklapas mitove i legende sa istorijskim cinjenicama. Setala sam kroz vreme i podsetila se mnogih stvari koje sam zaboravila i zapostavila..ponesto sam i naucila. Inspiraciju imas...to je nesporno. Ideja je fenomenalna. :)

  4. 09. 04. 2013. 23:11
    roksana

    @ivanairislj, hvala ti. Znam da je teško pratiti ovakve postove. Ovo je nešto što pišem baš za svoju dušu. I biće prepravljano, vremenom. Nadam se i da će jednom biti dovedeno do kraja. :))) Ideje su formirane, neke se još formiraju, videću i sama šta će od svega na kraju ispasti. Pozdrav!

  5. 09. 04. 2013. 23:33

    Nije tesko ,barem meni...Ja jednostavno nisam bila u toku. Sad sam procitala sve od pocetka, pa cu dalje moci da pratim. Samo stvaraj... :)

  6. eko
    10. 04. 2013. 00:32
    eko

    Tigrice lepo razvijas pricu. Provesces nas kroz tri milenijuma i tri kontinenta? :) Pozzz

  7. 10. 04. 2013. 09:23
    roksana

    @ivanairislj, ako je tako i meni je drago! Pozdravče.

  8. 10. 04. 2013. 09:24
    roksana

    @eko, hehehehe, pa tako nekako. :))) Pozdravče tebi jedno, veliko.

  9. 11. 04. 2013. 22:03

    Пратим без даха. Зар није данас овде био наставак, сада не могу да га нађем? Одакле црпиш сву ту инспирацију девојко?

  10. 15. 04. 2013. 16:24
    roksana

    @Jelena, hehehe, sve oko mene je inspirativno! Eno, stig'o ti je nastavak, draga! :))))

Slobodno prokomentarišite članak

Dodaj komentar





Zapamti me