Mehmed-paša Sokolović (čuvari tajne 16)

Carigrad, 09. oktobar 1579.
Mehmed-paša Sokolović, Veliki vezir otomanskog carstva, jedini koji je titulu zadržao pod tri sultana, sedeo je zavaljen na minderluku. Ispred njega su se, na sofri, nalazili sveži rahat-lokumi i ušećereni bademi, njegove omiljene poslastice, ali ih uvaženi vezir nije ni pogledao.  Iz mangala se širila prijatna toplina, ipak je Mehmed-paša osećao nemilu stud i jezu koja mu se penjala uz kičmu. Desiće se, znao je. Došao je njegov sudnji dan. Vakat! Odagnavši neprijatne misli, paša se počeo prisećati. Pred očima mu iskrsnu Njen lik, a ona mu se blaženo smešila. Paša se takodje osmehnuo i posegnuo za ušećerenim bademom. - Inšallah. -  reče sebi u bradu.

U večernjim časovima 11. oktobra 1579. sumanuti derviš je izvršio atentat na Mehmed-pašu Sokolovića. Kada se sagnuo da iz kesice izvadi dukat i da ga dariva, derviš ga je surovo zadavio, već pripremljenom, uzicom. Sahranjen je u Carigradu. Svom narodu i zemlji, onoj iz koje je, kao petnaestogodišnjak, kao danak u krvi, odveden u Tursku i poturčen sazidao je mostove, česme, hamame, vakufe, karavan-saraje, bezistane. Zidao je mostove, ludačkim žarom. Zidao je nadu, veru i ljubav. Zidao je otkup sopstvene duše. Do kraja života Mehmed-paša je znao da je poreklom Srbin, koja mu je izvorna vera, do kraja se trudio da svom narodu pomogne. Samo sebi nije mogao pomoći. Od maktuba se ne može, nikuda. Maktub te prati, sve do smrti. A i posle.



Kada je u noći izmedju 05. i 06. septembra 1566. sultan Sulejman Veličanstveni umro iznenada, Veliki vezir Porte, Mehmed-paša Sokolović, rodom iz sela Sokolović kod gradića Rudo, znao je da za njega počinju crni dani. Selim, sultanov sin i sin sultanije Rokselane, zvane Hurem, beše ispičutura i nesposobnjaković, kvarnog morala, baš kakva mu i mati beše. One koja se, za života, trudila da od svih sultanovih sinova baš on dodje na presto. Iz groba se sada smejala, znao je to Veliki vezir, baš kao što su i svi ostali znali, jer se oduvek sumnjalo da Selim i nije sultanov sin, već kopile mrske im sultanije sa nekim, nedovoljno kastriranim, evnuhom. Znalo se i sa kojim, ali to je bila javna tajna. Bolje je mudro ćutati, nego da glava leti zbog brzopletog jezika. Sećali su se živo kako je svaki onaj koji je pokušao raskrinkati tu, od zlotvora ubačenu, ženturinu, prošao. Otrov, handžar, omča oko vrata, sablja, ni od čega nije prezala Hurem, kako bi ostvarila svoj podmukli cilj i dovela Otomansko carstvo do propasti. I sopstvene sinove je žrtvovala, stavljajući se, otvoreno, na Selimovu stranu, a mladog, poštenog i vrlog Mustafu, oličenje jednog princa i onog što bi sultan morao biti, lažima i podmuklim spletkama, indirektno ubila svojom rukom. Mehmed-paša otpljunu i zaište nargile od jednog sejmena. Da na miru razmisli šta mu je činiti. Trebaće mu sav mir i sva mudrost ovog sveta. I pomoć svevišnjeg.

Mehmed-paša Sokolović

Selim II beše retko nesposoban vladar. Dane je provodio u ispijanju, Kuranom zabranjenog, alkohola, a noći u haremu sa ženama. Harem se orio od cike i vriske pomamljenog bekrije i robinja koje su se takmičile za njegovu naklonost. Za to vreme Veliki vezir je imao odrešene ruke, vladao je Portom i uspevao da zadrži red i mir kako u narodu, tako i u vojsci. Mehmed-pašu su mučili i njegovi problemi od kojih mu je srce zeblo, a stomak se skupljao u bolnom grču, jer Mehmed-paša Sokolović, Srbin poreklom iz sela Sokolović, beše čuvar velike tajne. Njegova porodica je već više od 300 godina čuvala mapu provansalskih katara i čekala, strpljivo da neko, jednoga dana, izrekne lozinku, koju su svi naizust, znali i odnese je na sigurno. Niko nije dolazio, a mapa je pekla i žarila ove dobre ljude, nespremne na sve strahote koje su ih snašle u životu. Kao najučenijem i najuticajnijem od svih, mapu su poverili njemu i on se nikada od nje nije odvajao, uvek u strahu, uvek na oprezu. Na opasnijem mestu nije mogla biti. A on se, inače, nikoga i ničega nije bojao, sem ljubljene svoje žene, Esme, ćerke sultana Selima II.

A kada je 12. decembra 1574. pijani Selim II pao na tople pločice hamama, jurcajući za konkubinama i kada mu se lobanja rasprsla, a mozak prosuo po belom mermeru i kada je na vlast došao njegov sin Murat III, Mehmed-paša je, više nego ikad pre, znao da mu sa mapom nešto valja činiti. Murat III, koji je u sebi objedinio sve osobine oca svog i babe Hurem, nije mu bio posebno naklonjen. 

nastaviće se...

stara mapa

nastaviće se...


Komentari:


  1. 08. 05. 2013. 14:46

    Citam, i dalje...

    Al' naleti pitanje? Koliko li je tek tajni otislo sa umrlima? Ili je istina da se otkrije svaka tajana kako se u naraodu govorilo:"zaklela se zemlja "nebu"ili "raju" da se svake tajne znaju"? Ili je to bio pokusaj nekog malo pametnijeg da zaplasi narod? Nista se ne znaa?

    A,sto se tice Mehmed_Pase_ Sokolovica,je dokaz,da se svoje poreklo ne moze i ne sme,zaboraviti!

  2. 08. 05. 2013. 17:37

    Lepo je čitati o čoveku koji nije zaboravio svoje korene. Šteta što je na takav način, i relativno rano, završio život.Izvori su razni, a ja sam u knjizi Bajica Sokolović pročitala da je život završio tako što mu je jedan siroti čovek prišao da traži milostinju i rasporio ga.Bilo kako bilo, tužno je.

  3. 08. 05. 2013. 20:42
    trunsmoitren

    И Андрић говори о лажном дервишу са ножем у руци.
    Мехмед - паша Соковић је изузетна личност. Много ми је драго што си и њега изабрала за једног од јунака овакве књиге.
    То што је чинио за свој народ, не рачунајући само задужбине попут мостова и чесама, већ посебно допринос Пећкој патријаршији и духовности српског народа, указује да је знао разлику између онога што човек мора да чини и онога што ће допринети његовом спасењу.
    Има много симболике у његовом животу, па и у смрти, без обзира где почива његово тело.
    Дивно, Роксана, дивно!!!

  4. 08. 05. 2013. 20:48

    @lora1, poneke tajne nestanu zauvek sa onima koji ih čuvaju, poneke se prenose, neke zaista služe samo da zastraše, ionako uplašen narod. A možda se, na kraju puta, sve ipak dozna. Ko će znati!?

    Mehmed-paša Sokolović, iako poturčen, naravno ne svojom voljom, ostaje za sva vremena, jedan od najupečatljivijih znamenika našeg naroda.

  5. 08. 05. 2013. 20:54

    @Daca, Mehmed-paša nije svakako zaslužio nasilnu smrt, ali položaj na kom je bio zasigurno je izazivao zavist, ljubomoru i najniže instinkte. Podatak sam uzela sa neta, iz nekoliko izvora. Čak ima i ime ubice, a osoba je bila poreklom iz Bosne, a to me je najviše razljutilo. Što bi ti rekla, bilo kako bilo, Mehmed-paša beše veliki čovek, van svake sumnje. Za vreme njegove vladavine kao velikog vezira, na turskom dvoru se govorio srpski jezik.

  6. 08. 05. 2013. 21:03

    @trunsmoitren, objasnih Daci odakle mi podatak, što ne mora značiti da je tačan, ostaje činjenica da je mučki ubijen, baš kada je ubicu hteo darivati novcem. Naravno, paša je izuzetna ličnost i njegov doprinos je veliki, znatno veći nego što to slobodan narod može i zamisliti. Divno si rekla: ono što se mora činiti i ono što je za dušu. Malo ljudi je svesno toga.

    Nije zbog patriotizma, niti zbog nekog samoljublja, ali iskreno mislim da su ovi naši prostori od izuzetnog značaja za čovečanstvo u celini. Došla sam do podatka (verodostojnog) da je, u jednom trenutku, na ovim prostorima boravilo oko 150 različih naroda i plemena. Mislim da i to govori u prilog tome da su ovi prostori blagosloveni, na neki način. Hvala ti, trunsmoitren, na podršci koju pružaš.

  7. 08. 05. 2013. 21:19
    roksana

    @trunsmoitren, zaboravih da dodam da je podrška svih vas meni od neprocenjivog značaja. Prvobitna idejica se, tokom nastanka priče, razvila u nešto mnogo veće i ja, tek sad, vidim koliko je ovaj posao težak i sveobuhvatan. Ken Folet utroši milione na svoja istraživanja za pisanje, ali je to Ken Folet. Ja, iz svoje fotelje, gde je jedini resurs internet i moja mašta :))) suočena sam sa svim teškoćama koje nastaju čim kreneš nešto malo ozbiljnije da pišeš, a ako uzmemo u obzir i moju neobrazovanost, onda dobijamo jedan veliki minus. Kad kažem neobrazovanost, mislim na činjenicu da ja zapravo pojma nemam kako se piše roman. Eto, toliko od ovog "romanopisca". :)))

  8. 24. 05. 2013. 22:07

    Divan je ovaj let uz tebe i tvoju mastu! Neka trosi Folet svoje milione na istrazivanja za pisanje, tebi to ne treba! Tvoja masta, i tvoje ideje, uz sve probleme sa kojima se susreces mogu prevazici mnoge! Ne moras teoretski znati kako se pise roman! Tebi to nekako ide od ruke, ili bolje reci od pera, pa se same kockice slazu, i nizu se biseri u jedan blistavi djerdan...I eto ti romana... Pozdrav! :)

  9. 05. 03. 2014. 14:24

    Za vrijeme njegove vladavine kao velikog vezira, na turskom dvoru se govorio bosanski jezik. Pozdrav Bosna Folk sa cije strane ste linkovali Mehmedovu grafiku.

  10. 06. 03. 2014. 11:14
    roksana

    @Bosna Folk, dobrodošao na moj blog. Istina je to što kažeš, ali i ne čudi ako se u obzir uzme veličina Mehmed-pašina. Ovi prostori su iznedravali ljude čija slava i dobročinstvo će svakako vekovima odjekivati, nadjačavši sve prepreke koje nameću i ljudi i vreme.
    Srdačan pozdrav ti šaljem u tvoju lepu Bosnu koju samo po dobroti pamtim.

  11. 20. 02. 2015. 13:10

    https://zlj13051967.wordpress.com/2015/02/16/osmanskim-carstvom-na-balkanu-su-zapravo-vladali-islamizovani-srbi/

Slobodno prokomentarišite članak

Dodaj komentar





Zapamti me