Vita brevis

Vita brevis,
ars longa,
occasio praeceps,
experimentum periculosum,
iudicium difficile.

Život je kratak
Umetnost duga
Prilika prolazna
Istraživanje opasno
Presuda je teška.
Hipokrat
Botičeli radjanje Venere


Kada mudre reči prelete vekove dostojne su ponavljanja.
Koliko je život kratak i koliko je umetnost življenja teška, osetili smo, možda, najviše mi, pripadnici srednje generacije, još uvek nedovoljno stari da bi prestali da volimo rock & roll, ipak ne više tako mladi da ne bi oboljevali od raka, kardiovaskularnih bolesti, nostalgije i brige. Nostalgije za nekim srećnim vremenima koja se neće vratiti nikada više i brige za buduće naraštaje, našu sopstvenu decu, koja neće proživeti ni delić svih onih lepih stvari koje smo mi doživeli, neće se igrati onih igara koje smo igrali, niti će imati mir, ratom i bombardovanjem, nerastrzane zemlje. Dece koja će stasavati uz GMO hranu, video igrice, nezaposlenost i konstantno, uznemirujuće pitanje šta nam sutra može doneti, uz nadu da neće biti gore, sa gorkim saznanjem, stečenim iskustvom, da nam je nada uzaludna i da i od goreg gore postoji i vreba, spremno da iskezi zube i grize za srce.

Kroz, relativno kratko, vreme našeg bitisanja na ovoj planeti, razne prilike su se ukazivale i samo je od nas zavisilo da li ćemo ih prigrliti i usvojiti, ili ćemo dozvoliti da nam izmaknu. Da li ćemo na raskrsnici odabrati pravi smer, obično je stvar kockanja, čak i kada su nam oči širom otvorene, a čula izoštrena do krajnjih granica. Stvar trenutka, stvar sreće, razum ili srce, a prilika promakne dok lupiš dlanom o dlan. I čekaš, strpljivo čekaš, da se pojavi nova, sa strepnjom i željom da bude ona prava, ona koja će ispuniti tvoje snove. 

Čekajući, ponekad izgubimo strpljenje i počinjemo da istražujemo, da kopamo, da rijemo po sopstvenim dušama, po svom sopstvenom životu i životima drugih, izazivajući rane, otvorene, one koje dugo krvare i ne zarastaju. Nanosimo nepopravljivu štetu, čak i naraštajima koji će tek stići posle nas, razaramo i uništavamo, a sve pod pokroviteljstvom nauke i parolom "za bolje i sigurnije sutra", za sigurniju budućnost, za spašavanje gladnih, za mir u svetu... Sa druge strane, bez istraživanja ne bi znali ko smo, čemu težimo, od čega bolujemo... Opasno, istina, ali je već dovoljno opasno izaći na ulicu, neoprezno pretrčati put, okliznuti se na ledu, preterano se sunčati. I veoma je opasno neistražiti sebe samog, ustanoviti sopstvene greške, priznati ih samom sebi i ne pokušati da ih ispraviš. Dok još imaš vremena.

Da, život je kratak, a umetnost je dugovečna. Kolika će naša umetnost življenja biti zavisi isključivo od nas. A njoj će suditi oni koji posle nas ostaju. A kakve će kritike biti, koliko će presuda  biti teška, ili laka, zavisi od onog što ćemo im, svojim delima, zaveštati.

alisa u zemlji čuda

Proživeh dobar deo svog života baš kao Alisa u zemlji čuda. Sam život jeste jedno veliko čudo!
Ne dozvoli da prolazi uzalud. Vita brevis, ars longa!

 
 



Komentari:


  1. 27. 03. 2013. 20:20

    Bravo za tekst!
    Osecam svaku tvoju napisanu rec kao svojom...i nadam se da ce nasa deca biti vise usmerena ka umetnosti i tako spasiti zivot i svet.

  2. 27. 03. 2013. 21:56

    predivan post tigrice.mudri je hipokrat znao da su ljudi slbi karakterom ,te da ih treba stalno hrabriti,podsticati

  3. 27. 03. 2013. 21:58

    Neverovatan osvrt na danasnjicu kroz nekoliko latinskih izreka.
    Kratak je zivot,zaista!
    Moramo se truditi da nam bude ispunjen divotama...pa ako se potkrade i koja ruzna stvar, da nadjemo snage da je prebrodimo...
    Ne znamkuda smo posli, ali se nadam da ce nasa deca ipak imati dobar zivot. I mi se moramo truditi da u njih utkamo sve duhovne vrednosti...da ih naucimo da vole umetnost, i mozda da je stvaraju, da zgrabe svaku priliku, da se ne plase,vec da slobodno istrazuju... A nama ostaje da cekamo tu presudu...
    :)

  4. 27. 03. 2013. 23:07

    :-)

  5. 28. 03. 2013. 00:06
    roksana

    @merkur, znam da osećaš isto i da su ovo i tvoje misli i tvoje reči i tvoja nada.

    Da, i ja se nadam. :)

  6. 28. 03. 2013. 00:09
    roksana

    @mediterraneo, dobro zboriš, mornaru naš. Kako su stari Grci bili mudri, a Rimljani ih smatraše varvarima. Eh!

    Pozdrav za tebe na tom tvom slanom moru! Veliki!!!

  7. 28. 03. 2013. 00:11
    roksana

    @ivanairislj, ne znam kuda smo pošli, ali se nadam da ćemo svi stići, živi i zdravi i pametni. I bezbrižno dočekati neminovno, a u medjuvremenu pametno iskoristiti vreme koje je pred nama. Veliki pozdrav! :)

  8. 28. 03. 2013. 00:12
    roksana

    finosvesno, znam da je ovo osmeh odobravanja! Svako dobro!

  9. 28. 03. 2013. 07:19

    Wow, skoro nisam procitao nista bolje i lepse. Mudre reci, steta sto o njima ne razmisljamo vise.

  10. 28. 03. 2013. 20:26

    eh tigrice,,prizajem,ti si moja tiha patnja,teši me samo to što sigurno nisam jedini.pozdrav

  11. 28. 03. 2013. 23:22
    roksana

    @miki, dobrodošlica na ovaj blog. Hvala ti, od srca! :)

  12. 28. 03. 2013. 23:23
    roksana

    @mediterraneo, da ti verujemo!?

    Veliki pozdrav i mirno more!

  13. 29. 03. 2013. 17:58

    То је отуда што смо погрешне ствари ставили на места која долазе последња. Кад се направи прави поредак, тада нема страха никаквог. А Алиса је истраживач, зар не? Поздрав! :)

  14. 31. 03. 2013. 20:27

    Браво малена! Уметност живљења, тако малом броју људи својствена, је највећа уметност. Она се учи, док смо живи. Један велики поздрав за тебе.

  15. 05. 04. 2013. 19:22
    roksana

    @pričalica, draga moja, pravi poredak rešava mnoge probleme.

    O, da! Aisa je istraživač! :)))

  16. 05. 04. 2013. 19:23
    roksana

    @Aleks, uči se dok smo živi, da! I tebi jedan veliki pozdrav i svako dobro!

  17. 05. 04. 2013. 22:00

    Procitah ovaj text ujednom dahu,pa ponovo...I,sad sedim i kazem sebi : _"evo ti pravo pisanje na ono od juce sto si razmiljala",jer sam bas ovih dva dana bila upitana na ovakva razmisljanja...Samo, sto,sam ja to odmah odmabcila,bojeci se,da nisam vise kadra da donesem bilo kakav odgovor! A,sad,shvatam,da je to bilo bas ovo o cemu ti pises.
    Kako,se lako uci uz tebe,samo da znas.

  18. 05. 04. 2013. 22:06
    roksana

    @lora1, ako je tako i meni je drago. Sve dok živimo sebi postavljamo pitanja i tražimo odgovore. Često oni stignu znatno brže nego što smo očekivali. Lora, u ovom životu ništa nije slučajno, pa ni to što smo se nas dve srele, pa makar i na ovom blogu. Što nikako ne znači da se nećemo jednom sresti i negde na nekom lepom mestu i pričati dugo, dugo... Imala bih toliko toga da ti kažem. :)

    Ozdravi nam što pre, draga!

  19. 06. 04. 2013. 22:23

    Уметност живљења, тако олако схватан појам, није одавно својствен људима са ових простора, из простог разлога што им је, последњих деценија, ускраћено право на обичан, нормалан живот и задовољење основних потреба. У сваком случају, ово је диван текст и требало би се, заиста, замислити над свим оним што чинимо и што би још могли учинити. Како за себе, тако и за друге.

  20. eko
    07. 04. 2013. 21:44
    eko

    Odličan post, tigrice. Zašto te nema češće na ovom blogu!? Pozzz

  21. 08. 04. 2013. 15:30
    roksana

    @Jelena, želim dobrodošlicu na moj blog. U potpunosti ću se složiti sa tobom, sve ono što, tokom života, činimo, ostavlja neizbrisiv trag. Kada bi se svi potrudili da dobrim delima ulepšamo svet oko sebe, koliko bi samo svima bilo bolje, zdravije, sigurnije, srećnije...

    Veliki pozdrav i svako dobro.

  22. 08. 04. 2013. 15:31
    roksana

    @eko, hvala ti. Stiže proleće, sa njim i više posla. Biće me manje. Na žalost.

    Veliki pozdrav i svako dobro!

Slobodno prokomentarišite članak

Dodaj komentar





Zapamti me