Roxi i dogodovštine sa Jadrana II

Jadransko more je najlepše more na svetu. Možda sam ja malo i pristrasna, ali takvo je moje mišljenje i ništa ga neće promeniti. Od Ulcinja do Slovenačkog primorja, sve sam obišla i za svako mesto, plažu i uvalu vežu me lepa sećanja. Blizina nekih reka i jezera samo je dopunjavala čaroliju. Neretva, Bojana, Vranjsko jezero kod Biograda... Eh, kakva to zemlja beše!

***

Pošto smo napustili našu malu uvalicu i 3/4 nudističku divlju plažu, krenusmo moj Dragi i ja u potragu za sledećom.  I nadjosmo je! Indijana Džons je sigurno nije nikada video, da jeste, neminovno bi je iskoristio za neku od svojih pustolovina. Do mora se silazilo uklesanim stepenicama. Gola stena, do stenovite obale i podvodnog grebena. A more, more... Te boje nemaju ime. Zeleno, plavo, azurno, tamnoplavo, zelenoplavo. Oči da utopiš u bojama, slikar da se postidi svoje nemogućnosti da boje prenese na platno.

Trebalo nam je dobrih pola sata da sidjemo do plaže, one stepenice su bile vrlo nezgodne. Nisam baš najsigurnija ni da bi se neka planinska koza na njima osećala sigurno. Dočekala nas je gola, stenovita obala, bez ijednog drvceta i sunce koje je nemilosrdno peklo. Dolazak do vode, predstavljao je novi izazov, moje plastične sandale su se klizale, ali nošena krilima ljubavi, nekako se dobauljah i bućnuh u zamamno plavetnilo.

Čovek je najslobodniji kad pliva. Zamah rukama, okret, ronjenje, bal na vodi. Sloboda pokreta, podseća na let ptice, skok delfina, akrobaciju jednog trapeziste, šum vode u ušima, najlepša muzika, milovanje morske pene. Nirvana! Sve dok ne razbiješ koleno o podvodnu stenu. To užasno boli! Ovog puta ja odlučujem da mi plaža nije po ukusu.

Dragi i ja, avanturisti i lutalice, uvek u pokretu, večiti istraživači u potrazi za savršenstvom. Sledeća plaža, skoro potpuno pusta i mi radosno širimo naše peškire, malo sunčanja, malo plivanja. Upozoravam Dragog na jačinu sunčevih zraka, njegovu osetljivu kožu. On, naravno odmahuje rukom, već danima je na suncu, ne može više da mu naškodi. Celu noć mu mažem jogurt po ramenima.

Još svega par dana do isteka naše slobode i povratka, odlučujemo da te dane provedemo u sigurnosti neke gradske plaže. Udobnost uredjenog kupališta, tuševi i suncobrani, bez stena, meduza, golaća i oleandera. Tada smo prvi put došli do saznanja da pomalo starimo i da za nas nisu više baš sve avanture. Na mladjima svet ostaje! 

zalayak sunca 


Komentari:


  1. 16. 03. 2013. 20:39
    nesudjena

    Moj Dragi nije bas avanturisticki tip, a ja bih dusu dala da pronadjem neku takvu uvalicu, pustu, plavu, pa da uzivammmmm....

  2. 27. 03. 2013. 15:36

    Avantura,ljubav i more...savrsena kombinacija...

  3. 27. 03. 2013. 15:55
    roksana

    @nesudjena, darling moja, te uvalice su zaista najlepša mesta na kojima sam bila. Ma, čuj! Ako budeš uporna pronaći ćeš i ti tvoju.

  4. 27. 03. 2013. 15:56
    roksana

    @ivanairislj, najsavršenija! Bez svake sumnje.

Slobodno prokomentarišite članak

Dodaj komentar





Zapamti me