Kralj, kraljević i dvorska kamarila

Beše nekoć davno jedna velika zemlja, topla i ušuškana u srcu starog kontinenta. Brojaše ta zemlja oko 20.000.000 duša, a nad svima vladaše jedan vremešni kralj sa svojom kraljicom. Kralj beše visoko obrazovan, obučavan u najboljim svetskim školama, a kraljica beše lepa kao slika. Trudio se kralj da svom narodu udovolji, ali znate već kako sa kraljevima biva, nikad ni jedan ne beše sasvim dobar svom narodu. Tako su i ovom puno toga zamerali, a ponajviše zbog toga što je kralj putovao po celom svetu i dobar glas o svojoj zemlji pronosio. Ma šta kralju treba toliko da putuje!?  Uveo je sistem vladavine koji nije svakom mio bio, te ga neki i zbog toga prezreše. Terao je decu, pa čak i odrasle, da se školuju i uče, maltretirao ljude da povazdan po lekarima vise na raznoraznim preventivnim pregledima, a najstrašnije od svega beše to što ih je terao i da rade i to celih 8 sati dnevno,  a muška čeljad je i u vojsku morala ići. Nezadovoljan narod često je odlazio iz svoje zemlje na par dana ili nedelja, ponekad i na više godina, samo da kralja ne bi slušao ili gledao. Ono što je od svega bilo najgore je činjenica da su se medjusobno morali i braćom zvati. A zna se, medju braćom svakakve svadje, uglavnom zbog igračke, mogu proisteći. 

Kralj sa svojom kraljicom nije imao poroda, te stoga nikog ne beše ko bi ovu veliku kraljevinu nasledio i njome upravljao.  Prvo umre sirota kraljica, pričalo se čak i da su je otrovali oni kralju najbliži, ali se to nikako nije moglo dokazati. Kralj je tugovao još nekoliko godina, povučen i nesrećan, a oko njega su sve više vladali njegovi ministri. Narod je te ministre baš zavoleo, jer behu to dobre i slatkorečive osobe. Baš dobre i jako slatkorečive. Kad je kralj umro, pošto naslednika ne beše, ti isti ministri zaposeše njegov tron i uzeše njegovu krunu. Ali ne lezi vraže, za toliko ministara ne beše dovoljno kruna, tronova i žezla i oni rešiše, a sve uz kliktanje i odobravanje naroda, da svoju veliku kraljevinu pocepaju na mnogo malih kraljevina. 

I tako, sve uz tursku kafu, uvozna pića i lokalne sprecijalitete, šest malih kraljevića osnuje šest malih kraljevina i okruži se nevidjenom dvorskom kamarilom sačinjenom od raznih prinčeva, ministara, grofova i barona, dvorskih luda i savetnika, a neki bejahu i sve od toga. U narodu zavlada radost, što se zbog novih kraljevina morahu iseljavati, te porušiše mnoge stare i sazidahu nove kuće. Radost nastade i zbog toga što više ne moraše ni da se školuju, ni da rade, ni da se leče, (na neki volšeban način svi bejahu zdravi i orni), a ni u vojsku se više nije moralo. Nastade procvat u svim malim kraljevinama. Narod se još znao medjusobno malo pokoškati, ali zato kraljevići zauvek ostadoše u ljubavi i prijateljstvu, što beše od velikog značaja, baš za taj isti narod. A narod k'o narod, zna se, daj mu 'leba i igara, ne uništavaj mu nadu u bolje sutra, i sve će svima biti potaman.

Ovo nije bajka za decu, možda ćete reći da nije ni bajka za odrasle. Ali ova priča uliva nadu svakom od nas. Uz samo malo sreće, čak i malo pameti, baš svako od nas može biti kralj. 


Komentari:


  1. 25. 02. 2014. 23:34

    tigrice,izgleda je tom kralju bilo najlepše na brionima

  2. 25. 02. 2014. 23:41

    @mediterraneo, mornaru nas, ne sitnicari, kralj hedonista bese, istina prava,
    Ali zar tebe od kraljeva novih bas nikad, bar malo, ne zaboli glava!? :)))

  3. 25. 02. 2014. 23:46

    lepa lica,stiha,rime,mila tigrice ,ne zaboravi me

  4. 25. 02. 2014. 23:58

    @mediterraneo, ta zar bih mogla, sve i kad bih htela. Da li bi ijedna!?

  5. 04. 03. 2014. 09:37
    luna71

    Драга Рокси, предивни су ти "Чувари тајни"...одушевљена сам.
    Поздрављам те пуно, пуно

  6. 04. 03. 2014. 15:24

    Luna71, draga moja, dobro mi dosla. Raduje me da ti se dopada, uskoro ce, nadam se, i nastavci.

    Saljem ti pozdrav i zagrljaj!

Slobodno prokomentarišite članak

Dodaj komentar





Zapamti me