Ljubavno pismo br. 2

I opet se javi misao, nejasna i nikad dorečena, sa kojom sam sto puta zaspala. I budila se, usplahirena kao srna okružena čoporom vukova. Zašto je ono što mi se dogadja toliko daleko od mojih htenja i zašto u svemu najmanje učestvujem ja? Zašto  sve stvari, ljudi i dogadjaji menjaju svoj oblik čim im se približim. Izmiču, ne vidim početak, ne vidim kraj. 

 

Ne osećam ni poniženje, ni izigranost, ni ljubomoru, ni taštinu. Osećam samo beskrajnu prazninu i nesposobna sam da shvatim da ništa u životu nije slučajno. Ne želim da posedujem, ne želim da upravljam. Želim samo neko blago lice, malo poverenja, koju utešnu reč, toplu ruku, ispruženu da prihvati kad posrnem. Da ne dozvoli da padnem...

Dušu sam u školjku sedefnu zatvorila, da je ne dotakne Mesec, crnu sen na nju da ne baci. Neka sanja, ušuškana, neko drugo vreme, neke lepše dane, radošću ispunjene. Neka odboluje u tišini, netaknuta. Srce sam ogolila, ono sopstveni život ima, samo bira svoj put. Samo je izabralo. Srce je tako htelo... 

 

Kada ogoliš srce, gubiš deo sebe, najbolji, najvredniji. Prepustuš ga stihiji, vetrometini, nesposoban da upravljaš sopstvenim životom. Sve se rasprsne kao kap kiše na trepavici.

Treba li žaliti, plakati, smejati se, čekati da vreme nešto učini samo? 

Boriti se do konačne pobede? Pirove? Preseći Gordijev čvor? Biti snažan kao Herkul i prkositi protoku vremena koje sve, neumitno pretvara u prah, unižavajući lepotu postojanja, samog!?
Rastrgnuti, golim rukama, paučinu tuge što obavija dušu čeličnim nitima, ponosno i prkosno podići glavu i nasmejati se u lice bezdanu samoće.

Srcem se junak bori! Srcem!

Ja više srce nemam, ono tebi pripada. Razoružana pred tobom i pred Bogom stojim.

Da li si razumeo šta sam želela da ti kažem?

 


Komentari:


  1. 08. 02. 2011. 14:08

    Bila jednom jedna blogerka, na jednom " odavno" blog sistemu, pisala je fantasticno, neshvatljivo dobro, savrseno, bez greske - ali, kako je ona to objasnila, samo kad je "sjebana" (izvinjavam se na recnikU, ali citiram). Stalno se salila sa tim da ne zna da pise kad je srecna, kad joj je sve potaman - da li je nama zenama ikada sve potaman? :)))

    "Želim samo neko blago lice, malo poverenja, koju utešnu reč, toplu ruku, ispruženu da prihvati kad posrnem. Da ne dozvoli da padnem..."
    Zato ja cekam M...on sve to ima, sve stoje potrebnO:)

  2. 08. 02. 2011. 14:11
    sanjarenja56

    ...samo da duša ne ostane zasvagda u sedefnoj školjci....

  3. 08. 02. 2011. 14:24
    roksana

    @bezimena, možda ne bi valjalo da je sve potaman. Bilo bi dosadno, a dosada ubija.
    Čekaj postojano svog M. Doći će i pružiće ti ruku!

  4. 08. 02. 2011. 14:26
    roksana

    @sanjarenja56, neće! Otvoriće se školjka i iznedriti najlepši biser... Kada za to dodje vreme.

  5. 08. 02. 2011. 14:37

    Kod mene je nastao tajac, gotovo celu priču bih mogao da prepišem (naravno da neću)!

  6. 08. 02. 2011. 14:42
    roksana

    @sanjam, sad bolje razumeš, zar ne?
    Ha, ha, slobodno prepiši, nije zabranjeno! :))))

  7. 08. 02. 2011. 14:54

    Tvoja htenja treba da budu na prvom mestu.Stvar u svoje ruke.Nemoj da čekaš.Uzimaj.Živi.Veoma važno-ne zanosi se.Ne troši vreme uludo.Ok to da se čeka,ali ne predugo.Uvek back up plan.Uvek pogled na panoramu,a ne na samo jedan krov.Neko te čeka.Baš tebe.Ne daj da se mimoiđete.

    Ovo sam u stvari sebi rekla,a ti kako hoćeš!!!(smeh)

  8. 08. 02. 2011. 15:06
    roksana

    @didiland, savršeno sam te dobro razumela. :)))

  9. 08. 02. 2011. 16:53
    sanjarenja56

    Jel' ovako??
    ""**********(¨'•.•'¨)*************
    ******(¨'•.•'¨).¸..(¨'•.•'¨)********
    *(¨'•.•'*•. ¸.•' ** '•.¸.•' '•.•'¨)****
    * '•.¸.•***** *********
    *******(¨'•.•'¨) (¨'•.•'¨)*********
    ********'•.¸(¨'•.•'¨)..•'**********
    ************'•.¸.•'**************

  10. 08. 02. 2011. 17:59
    roksana

    @sanjarenja56, lepo je, lepo je, jako!!! E, pa baš tako!

  11. 08. 02. 2011. 18:14

    Није проблем у огољеном срцу, већ у сујети која га свог, тако огољеног, зна да обујми. А то није друго него страх да ће нас неко видети какви јесмо и - окренути се и отићи, остављајући нас са нашом мисли да не вредимо или не заслужујемо. Никад није до другог, већ до нас.
    Мало сад вилозофирам на твоје писмо. Не се љутиш? :)))

  12. 08. 02. 2011. 18:18
    roksana

    @pričalica, draga moja, ne, ne, nikako. Odlična dopuna. Strah u nama često nas sprečava da se dajemo nesebično. Tako je! Ogoljeni, mi smo ranjivi i to nam ne odgovara. :)))

  13. 08. 02. 2011. 18:26

    Moram da dodam,da me je pričalicin komentar naveo na razmišljnje.Pun pogodak.

  14. 08. 02. 2011. 18:27

    Ствар и јесте у томе што желимо да се оголимо, а кад то учинимо, ми се осећамо понижено, а то говори да о љубави или не знамо или слабо знамо или се лажемо. :)))

  15. 08. 02. 2011. 18:32

    Ako sa druge strane ljubavi nema,možda se tad osećamo poniženo...ne verujem baš uvek.Mada,ne sećam se,da sam se tako osećala,kad sam bila ogoljena,ali bila je ogromna ljubav i osećala sam se više nešto kao oslobođeno...davno to beše.

  16. 08. 02. 2011. 18:34

    Ali,pričalice,to o strahu to verujem da jeste istina.

  17. 08. 02. 2011. 18:49

    Упс, кад сам писала, нисам видела твој одговор, Диди, већ писах уопштено. У ствари, нешто више из свог угла што поимања, што проживљеног и доживљеног.
    Али Љубав није никад ствар примања, већ давања. Кад примамо, ми се сујетом китимо, кад дајемо, ми се сујете ослобађамо. Јер љубав наша не зависи од другог, већ од нас. Без обзира ка коме је наш поглед уперен. Ма се радило и о човеку са којим желимо да, рецимо, живот проведемо (код мушких, пак, партнер је жена). А у том давању све мора да буде несебично. Понајпре слобода да волимо и будемо вољени. Тад нема страха!
    Вилозофија, али шта `ш кад волЕм. :)))

  18. 08. 02. 2011. 19:08
    roksana

    @didiland, sve što pričalica kaže, navodi na razmišljanje. Poneko, sigurna sam, korenito promeni mišljenje.

  19. 08. 02. 2011. 19:10
    roksana

    @pričalica, svaka ti je mestu. Nisam ni slutila da će ovo pismo izazvati ovako velike misli. Odlična nadogradnja svih komentara. Divno!

  20. 08. 02. 2011. 19:14

    "jer tek kad sebe celog damo možemo biti celi"...
    Prijatno!

  21. 08. 02. 2011. 19:20

    Ne znam za njega,ali ja sam razumela sta si htela da kazes draga.
    Cmokic

  22. 08. 02. 2011. 19:29
    roksana

    @domaćica, tek kad celog sebe damo. Bez straha, bez ogradjivanja, tek tada. Veliki pozdrav.

  23. 08. 02. 2011. 19:31
    roksana

    @unajedina, drago mi je. A, iskreno, nisam ni sumnjala. Neko ko piše postove, kao što je tvoj današnji, mora da razume. Ti razumeš univerzum ceo.

  24. 08. 02. 2011. 20:01

    ..au,ja dajem od srca a toliko mi se malo vrati,pa i nemaju svi to 'srce'...il ti tu ljubav..ma,ne ti...pozdrav...

  25. 08. 02. 2011. 20:20
    roksana

    @Jovan s.s. Znam da nije za utehu, ali mnogi tako...
    Dobro sam razumela šta si hteo da kažeš! Nemaju, Jovane, mnogi nemaju. Prazne ljušture. veliki pozdrav.

  26. 08. 02. 2011. 20:29

    ..au,kad se ožuljš o te ljušturice,pa to svrbi...više neg boli..

  27. 08. 02. 2011. 20:54

    pa nije valjda da si bez srca, ti si ogromnog srca koje kao biser u sedefnoj skoljki spava

  28. 08. 02. 2011. 21:35
    roksana

    @Jovan s.s. Jeste nezgodno! Odustati od takvih, treba...

  29. 08. 02. 2011. 21:36
    roksana

    @GASTRO city, hvala ti, ulepšao si mi dan!!! Veliki pozdrav!

  30. 08. 02. 2011. 21:46

    ..e,da mi se očešati o t...,tebe....AU...nemoj..?''''

  31. 08. 02. 2011. 21:47

    Predivno..
    jos kako sam danas krhka, skoro suze da se skotrljaju...
    lepo je kada si u stanju da sve das jednoj osobi...
    Ljubim te!

  32. 08. 02. 2011. 21:53
    roksana

    @Jovan s.s. :)))) Bolje nemoj

  33. 08. 02. 2011. 21:55
    roksana

    @behappy, loš dan danas!? Pa dobro, svi imamo takve dane, proći će dušo! Sutra mi budi raspoložena, važi!!!

  34. 08. 02. 2011. 21:57

    ...nikad mi nije bilo jasno ..što je bolje od nemoj.. od probaj,a da se ne us...

  35. 08. 02. 2011. 22:04
    roksana

    @Jovan s.s.
    Ta ti je dobra. nemam pojma, veruj mi.

  36. 08. 02. 2011. 22:06

    ..probaj...al....!!!!

  37. 08. 02. 2011. 22:13
    roksana

    @Jovan s.s. izreku već znaš. Bolje da ne probam, trudim se da na tudjim greškama učim!

  38. 08. 02. 2011. 22:30

    ...nauka je na svjim greškama...da pogrešimimo i nučimo se...

  39. 08. 02. 2011. 22:37
    roksana

    @Jovan s.s. ceo život je jedna velika nauka!!! Ne bih da grešim, dosta je bilo.

  40. 08. 02. 2011. 22:42

    @Jovan s.s. htela sam da kažem da je bilo dosta grešaka, neći više da grešim!

  41. 08. 02. 2011. 22:43

    ..pa ti onda sve znaš...nauči me...bar ponešto..!!!!

  42. 08. 02. 2011. 22:47

    @Jovan s.s. bilo bi dobro da sve znam. Ne znam mnogo toga i nikad neću ni znati. Sigurna sam da je i sa tobom isti slučaj.
    Prati postove, naučićeš nešto, otvori svoj blog, da i mi nešto naučimo! Veliki pozdrav.

  43. 08. 02. 2011. 22:56

    ..eh...svi bi vi ostali neznalice..ja neznam šta vi neznate a ja da znam da pomognem...

  44. 09. 02. 2011. 08:13

    He,ja došla koš jednom da pročitam pričalicin komentar.Neka moja dvoumljenja su sad pretegla konačno na jednu stranu.Pozdrav i za tebe roksana i za pričalicu.

  45. 09. 02. 2011. 11:51

    @Jovan s.s. :))))))

  46. 09. 02. 2011. 11:51

    @Jovan s.s. :))))))

  47. 09. 02. 2011. 11:53

    @didiland, kada se komentari odlično nadovežu, to je pravi post. A može i nešto da se razbistri! Pozdrav i tebi didiland.

Slobodno prokomentarišite članak

Dodaj komentar





Zapamti me