Kad tuga govori

Samo mala tuga govori, velika je nema!

 


Komentari:


  1. sanjarenja56
    19. 01. 2011. 15:41
    sanjarenja56

    U pravu si...mala tuga i suze roni i jauče, velika nema snage ni za to...

  2. roksana
    19. 01. 2011. 15:45

    @sanjarenja56, drago mi je da smo istomišljenice!

  3. aquarius21
    19. 01. 2011. 16:23

    Prava tuga ostaje zauvek, duboko u nama i ne trazi publiku ni aplauze. Doveka tiho tisti, samo da stavi do znanja da je tu.

  4. roksana
    19. 01. 2011. 16:36

    @aquarius21, u potpunosti se slažem sa tobom. Hvala ti.

  5. mesecina
    19. 01. 2011. 16:52

    Ah....kako je to tacno :(
    Pozdrav!

  6. roksana
    19. 01. 2011. 16:56

    @mesečina, u potpunosti tačno, od prave tuge grlo se stegne, zanemiš i boluješ u tišini. Ljubim.

  7. domacica
    19. 01. 2011. 17:12

    i kad je sa sedam katanaca zabraviš - nadje izlaz u pogledu, drhtaju ruke ili setnom osmehu...
    ali uporno ćuti.
    zna da je niko sa trona ne može pomaći...
    Prijatno!

  8. roksana
    19. 01. 2011. 17:18

    @domaćice! Bolji tvoj komentar od mog celog posta. Sve kaze! Prijatno i tebi.

  9. didiland
    19. 01. 2011. 17:32

    Tuga kao i sreća voli društvo i može se sa dru(a)gima podeliti.

    Razumem Tugu.Saosećam sa tužnima.

    Ne razumem njeno Veličanstvo Tugu.
    Kada Tugu želiš da načiniš veličanstvenom ona se transformiše u patetiku.Patetika žudi da se izvrgne ruglu.Zato čovek mora da poznaje granicu između tuge i patetike.

    Poželjno je nasmejati se istoj u brk,onda postoji mogućnost da ista zbriše.

    Pozdrav

  10. roksana
    19. 01. 2011. 17:41

    @didiland, možda je teško razlikovati tugu od patetike, a još teže nasmejati joj se u brk. Nekom ko tugu u sebi nosi, to nije ni malo lako. I što bi domaćica rekla-tuga nadje svoj put, na ovaj ili onaj način. U osmehu, u bori, pogledu, pokretu. Ipak, najveća tuga, ona koja ubija polako, samo tinja i ćuti... Pozdrav.

  11. pricalica
    19. 01. 2011. 20:13
    pricalica

    Може осмех? :)))
    Ја теби један, ти мени два, јер трговац ја сам и пружам ти длан, да тугу склоним, сузе заклоним, и сунцу место уступим сад! :)))

  12. roksana
    19. 01. 2011. 20:27

    @pričalice! Ja tebi dva osmeha, ti meni tri.
    Ja tebi tri, ti meni četiri.
    Trgovac i ja sam i pružam ti dlan.
    Nek suncem obasjan svaki je dan!
    Neka osmeh nikad ne silazi sa lica,
    neka se uvek čuje poj ptica.
    Nek beži daleko od nas,
    neka nam je srećan baš svaki čas!
    Živela pričalice moja.

  13. roksana
    19. 01. 2011. 20:28

    Pričalice, mala korekcija:
    Nek tuga beži...

  14. AnaM
    19. 01. 2011. 20:37

    Kad mi je teško potražim ruku prijatelja...
    ali
    niko ne zna za onu pravu tugu sakrivenu od svih, pa i od nas samih...
    Kad bi imali snage da to osećanje podelimo sa nekim, možda bi i nestalo...

  15. roksana
    19. 01. 2011. 20:44

    @AnaM, pravo u metu. Pogodila si od prve.

  16. pricalica
    19. 01. 2011. 20:45

    Тако те волим! :)))

  17. AnaM
    19. 01. 2011. 20:52

    Znam, sad bi trebalo da budem lažno skromna:)) Nisam:))

  18. roksana
    19. 01. 2011. 20:53

    @pričalica, šaljem ti najveći osmeh!

  19. roksana
    19. 01. 2011. 22:25

    @AnaM, zašto lažno skromna!? :)))) I ne treba da budeš! :)))
    Biti skroman nije uvek vrlina, znati pravu stvar u pravo vreme jeste...

  20. bezimena
    19. 01. 2011. 22:38

    Samo da kazem Dobro vece, ali ne tugo vec Roksana ;)
    Sve znas ;)

  21. roksana
    19. 01. 2011. 22:53

    @bezimena, daleko joj lepa kuća! Dobro veče i tebi! :)))

Slobodno prokomentarišite članak

Dodaj komentar





Zapamti me