Čežnja (oslikana Luninim slikopisom)
Ruke mi, prazne čežnjom boluju,
što milog lica nema više.
Oči mi puste snove sanjaju
i liju suze k'o kapi kiše.
što milog lica nema više.
Oči mi puste snove sanjaju
i liju suze k'o kapi kiše.
Jutrom se budim krhka i lomna
u praznini tražeći dodir blag.
Ah, moja htenja tako su skromna,
Ah, moja htenja tako su skromna,
samo da dotaknem obraz drag.
Misli su moje ko pesak sitni,
koji kroz prste kliznu polako.
Meni su oni trenuci bitni,
Meni su oni trenuci bitni,
koje propustih tako lako.
Što nije znala bolje da čuva,
Što nije znala bolje da čuva,
to milo lice, pogled blag!?
Kao kad hladan ga vetar oduva,
ne osta od njega čak ni trag.
Kao kad hladan ga vetar oduva,
ne osta od njega čak ni trag.
Jutros mi ruke prazne, čežnjom boluju,
za sva neostvarena htenja i želje!
za sva neostvarena htenja i želje!
Ne boluj toliko.
Mislim da ce sneg uskoro, tako mi mirisi napolju.
KAda on padne, pokrije sve nase nemirne misli, pokrijemo se i mi cebetom i cekamo prolece u toploti...
Sta li sada rekoh, da me bog ubije ako znam...
Kad bismo znali da ćemo nekog izgubiti, bolje bismo ga čuvali.
Eh... ništa toliko ne zaboli kao čežnja... Ovih dana mi posebno nedostaje osoba koja nas je nedavno zauvijek napustila... Svaki dan je se sjetim, svakim danom mi nedostaje sve više... Divno pišeš, zaista znaš riječima dirnuti pravo u srce.
@marcotepsi, sneg će uskoro, baš miriši na sneg. Da se mogu pokriti toplim ćebencetom preko glave i zaboraviti sve ružno, uradila bih tako. Eto, nekako to mi ne polazi za rukom. Ipak, proći će i ova zima, kao i sve druge pre nje, i biće toplije, biće bolje.
Nemoj da mi se tu foliraš, ti uvek znaš šta si hteo da kažeš, možda te samo ponekad mi ne razumemo. :)))
@sanjarenja56, ili bismo bar znali da se drugačije ophodimo, da budemo bolji, da iskoristimo svaki trenutak proveden zajedno do maksimuma!
@dalia, ista zvezda vodilja je napisala ove stihove. Da, nestoju sve više i više i tu se ništa ne može.
Hvala ti, puno!
Mali pustinjski cvet(zasto te zamisljam kao malenu,al' eto takvu te vidim?
Ne moze se vriskom bolne duse vratiti onajko je negde iznad nas...ne, ne moze!
Ovde,me podseti na neku ranjenu vucicu koja zavija na mesec,a on od gore gleda i smeje se!
Ako,se ceznja moze rasprnuti u vetar,mozda (izvini),sam i ja svoju pustila u etar i sve ceznje su pale na tvoje misli,a ti nam ponovo vracas !
E,Roksi,kao violina si!
Procitala sam dvaput...i opet bi ponovila...prekrasno...ili je mene posebno dirnula i sjetila na nesto...veliki pozdrav
Tesko sebi objasnjavam ovakve misli, kada me preplave. Ne umem sa njima,ne znam gde da ih poslozim da se ne mnoze.
Znam samo da mi je lakse kada svaku mrvu koju imam dajem onima koji su jos uvek tu.
Neki me cesto odguru,kazu da preterujem.
A ja se samo nasmejem i pomislim: Nece mi vise proci ni sekund u zivotu da vam ne kazem da ste mi sve!
Zato u životu ne treba čekati, nego nesebično ljubav i pažnju darivati. Ne prođe dan, a da svojima ne kažem i ne pokažem da ih volim i da su mi najvažniji na svetu. :-)
Da smo znali šta će nam se svima u životu izdešavati, čitav život bi živeli u grču, posvećujući jedni drugima možda čak i previše pažnje. Da smo znali, možda bi svaki trenutak pažnje bio po malo usiljen i neprirodan.Seti se onih trenutaka koji su došli iznenada, spletom lepih okolnosti, čisto iz srca. To ti je najveće blago i tome se uvek vraćaj.
@lora1, he, he, nisam baš tako malena, ali nisam ni od onih "velikih".
Ne može lora, znam. Vidiš i sama, odagnaš ih, rasteraš, a one se ponekad same vrate i, bez kucanja ulete kroz vrata samoće, spremne da samoću pretvore u još veći zatvor.
Nećemo se prepustiti, lora! Violina daje tako lepe zvuke, pustićemo da elegija prodje i da vedrije note ispune našu tišinu.
@grlica, odavno sam rekla da se u mnogim pesmama mogu prepoznati. Ili makar jedan delić sebe. To je dobro, kao da skupljam izgubljene ćelije sopstvene duše, sačuvane u nekom nepoznatom prijatelju. A on mi vraća pozajmljeno, uz simpatiju i osmeh. :)))
@annasa2n, tako i treba. To je dobro, i treba da znaju. Da osećaju. Jednog dana svi shvate da je ono, što su u jednom momentu zamenili za "gušenje", ustvari ljubav u najčistijem obliku.
Dobrodošla na moj blog!
@razmišljanka, to što ti činiš, sasvim je normalan način komuniciranja u porodici. Šteta je što je sve manje vremena za iskazivanje ljubavi, pažnje, za obično druženje. A oni koji su taj osećaj izgubili, ne usudjuju se da ga ponovo otkriju u sebi.
@biljana, savršeno si u pravu. Neznanje je, kadkad blaženo. Što, ni u kom slučaju ne znači da treba trenutke koje si spomenula negovati i pomoći im da se dese.
Eh, ruke. Stvorene da vole. Tople. Nezne. Meke...Divna pesma.
ah...ta čežnja...
prelepo...
Uvek je bilo teze onima koji ostanu da se pitaju Da li su mogli nesto da pomene? Nekoga da sacuvaju? Da budu bolji...
Verujem da si bila najbolja. Moras i ti da pocnes da verujes u to, draga moja. :*
Glavu gore i uzivaj u ceznji koja te ponekad zatekne nespremnu :)
Za iskazivanje ljubavi u porodici uvek mora da se nađe vremena. Nema opravdanja. :-)
@merkur, hvala ti. Eh, male tople ručice! :)))
@mućkoš, čežnja nam dušu mori. Ne mogu da dočekam proleće, nekako mislim, čim otopči, mora biti lepše i bolje! :)))
@šuky, hvala ti. Vidim da si i ti danas u Blogogradu. Skoknuću na kaficu! :)))
@Ana, ne sumnjam ni ja da sam dala sve od sebe. Ili možda nešto i jesam propustila? Ma, to sada više nije ni važno. A čenja, ta prokletinja, uvek nas zatiče nespremne, zar ne!?
@razmišljanka, apsolutno tačno. Nema opravdanja! :)))
Nisam ljubitelj rime, al ti to lepo upakuješ pa progutam sa osmehom:).
@biljanak, obaška mi je milo ako ti moji stihovi izmame osmeh na lice. Znači, vredelo je stihovati.
čežnja uz bespomoćnost - najteža emocija koju poznajem... a kad se ugnjezdi u srcu teško ga napušta...
verujem ipak da će tvoja duša umeti da se seća svega lepog i bude radosna što je ljubav cvetala
Prijatno!
Slika je bozanstvena, savrsena uz tvoje reci.
@domaćica, ostala su samo sećanja, lepa. Ružno se uvek zavoravi. Ali, nekako mislim, dok su sećanja živa, žive i oni.
@Casper, zar ne, kako se uklopilo i savršeno dopunilo da dočara...
Roksi, sad možeš da se igraš. Imaš prostora da je još malo povećaš. Mada, i ovako je fantastično. :-)))
@razmišljanka, pokušaću da je povećam, biće lepša sigurno! Ja sam perfekcionista! E, sad ću da umrem od smeha! :)))
Lijepi i tužni stihovi.
@mandrak72, hvala ti.
Veliki pozdrav!
Sad je pesma još lepša. Luna je zaista majstorica!
Закопчана до грла, очију затворених, да, туга је таква. Лепо осмишљено. :)
@sanjarenja56, ovako obojeno i oslikano je prelepo. Luna jeste majstorica i slike i reči.
@pričalica, takva je tuga. Tamna, sputana, teška i Luna ju je prepoznala u ovoj slici.
Koliko tuge... Zvuci nekako cudno, ali i tuga je na neki nacin lepa, zahvaljujuci pesnicima ;)
@mssams, jeste čudno, ali kada tugu pretočimo u stihove, ona se oboji nekim nežnim tonovima. :)