Utočište
Gde da se sakrijem noćas,
kada mali svici ulete u sobu,
razarajući tamu moje teskobe!?
Utočište mi treba noćas
za ranjenu dušu,
opustošenu, tvojim odsustvom.
Tražim skolonište za snove i želje,
ušuškano od pogleda tudjina
i svetlosti što senku stvara.
Ogoljeno drvo, bez lišća i ploda,
granama svojim dotiče mi lice
kao dodir pijavice i krvnika.
Gde da odlutam noćas,
kada mesec svetli jasno
i ruga se bosom stopalu?
Utočište mi treba,
bez sveća i cveća,
da ulepša pustoš.
Hladna stena pokraj staze
da para do krvi
ruke prazne, telo izmoždeno.
Pesma u daljini,
da pomuti razum,
i rasplamsa čežnju.
Plavi leptiri krilima svojim,
nežnim dodirom,
prizivaju setu.
Daleko bih od svega
što na život seća.
Bez tebe meni, života nema.
Utočište mi, noćas treba!
by Roxy (17)
Roxy, ja sam već odavno u potrazi za utočištem, al nikako da ga pronađem.
Divni stithovi, kao i uvek.
"Bekstvo jos uvek mislim cesto na mesto
Gde nije tesko ni tesno, svi ljudi jednaki i culo sesto
Nije ni potrebno sve tako iskreno i prosto
Zazmuri pa nek kosmos stane za nas i nase dane
Za lutanja i noci besane, ulice beskrajne,
Za tajne sjajne i velike za prilike i redove lirike
A java uvek budna je i nazad vrati te
Gumica brise poteze al ipak takvo je kakvo je..."
da roksana , utočište je jedino u nama.pozdrav
Roksanaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa, gde si nestala...koliko sam se obradovala kad sam te "videla"...pesma ti je predivna...veliki pozdrav
divna pesma kada nema nama dragih
divna pesma, bas mi se svidja
Ti divno pišeš, i sva si slatka :)
Drago mi je što sam i tebe ovde našla, ima nade za nas.
Nisam te našla u Karlovcima, a tražila sam te...možda dogodine.
Sve najbolje, draga.