Reka
Za moju dragu devojčicu-lutalicu, koja nikada nije uspela, a možda nije ni htela, da ukroti nemire u sebi i pronadje mir sa samom sobom. A tako je lepa! Volim te ludice mala. Do neba!
***
- "Zdravo, kako si?"
- "Hvala na pitanju, dobro, kako si ti?"
- "Hvala, dobro, kako tvoji?"
- "O, dobro, hvala, izvini žurim! Zdravo!"
- "Zdravo."
***
Bežim, udaljavam se žurnim koracima, jer ne mogu da gledam tvoje oči. U njima je uvek neka seta i pitanja: zašto, šta bi bilo, da je bilo, zašto... Bežim, jer se osećam neprijatno.
Nikada se nisam pitala šta bi bilo, da je bilo, to su isprazna pitanja. Na njih nikad ne dobiješ odgovor. Kuća na Senjaku, stan na Vračaru, troje dece, spašavanje pasa lutalica. Letovanje u Španiji. Zimovanje na Kopaoniku. Prase od marcipana, buket crvenih ruža, izlet na... Bilo bi baš sve kako ja hoću. Tako je dosadno, kada je sve po mom. Ti nisi imao mašte. To je razorilo tvoju luku.
Nikada se nisam pitala, zašto bih, sada to više nije važno. Nikada sebi ne postavljam takva pitanja, ja samo živim život, onako kako mi je nametnula sudbina, onako kako moram.
Moj život. To je već priča! Moj život je kao reka. Nikad ona ravničarska. što lenjo zapljuskuje široke obale, natapa njive i cvetne aleje. Uvek ona planinska, sa brzacima koji nemaju vremena da bace pogled na stenovite obode, zapenušana, virovita. Taj vir vuče, najjačom silom i ostavlja te bez daha. Nadiruća reka sa vodopadima, visokim, koji se svom snagom obrušavaju niz planinsku liticu, stvarajući iluziju duge i šarenila.
Moj život je reka ponornica, nestaje u dubinama majke zemlje, rovareći njenu utrobu, tvoreći tunele od čistog kamena. U tišini podzemlja. Tražeći svoj prirodni put do mirnog mora. Da zastane, da predahne, da se sjedini sa spokojem nepreglednog prostranstva. Da se stopi sa tom veličinom, predahne i nestane u beskraju. Kada izroni, ona rasprskava milion kapljica i leti beskonačnim prostranstvom vazduha, pun krug, ceo ciklus... Pulsira... Peni se i šumi... Urliče... Komponuje muziku i peva. Snažno. Ona živi svoj sopstveni, neobuzdani život, bez brana i ustava. Bez mostova...
Tvoj život je peskovita obala. Prostrana, ušuškana u toplinu, sa akacijama i bokorima šarenog cveća, posadjenim po strogo utvrdjenom planu. Tvoj život je mir i tišina, isplaniran do detalja. Bez mane i greške, sve po protokolu, baš onako kako treba. Nikako drugačije. Mirna luka, u koju uvek možeš da se vratiš. Tvoj život je široka nerazudjena obala. Svaki otisak stopala, svaki trag, treba da bude baš tu... Pojas za spašavanje, gumeni dušek, šarena lopta, suncobran i ležaljka.
Da je planinska reka odlučila da umiri svoje virove i brzake. Da je samo želela da odustane od svojih ponora i potrage, da je umirila svoju snagu i stala. Da se pretvorila u jezero i ostala... Da je planinska reka postala jezero, zeleno i mirno. Providno i bistro, milovala bi ona tvoje obale do kraja vremena. Bila sigurna u svom miru. Zaštićena od neizvesnosti, od lutanja i potrage. Da je moja reka mogla da obuzda svoju snagu postala bi tvoje jezero, carovala u večnosti...
Ili presušila, od dosade. I nestala.
Ne pitaj me zašto. Ti si pustio da bude sve onako kako ja hoću. I nemoj da brineš da li se kajem. Ja za kajanje nemam vremena. Ja samo živim neki svoj život, onako kako najbolje znam.
I jurim, jurim ka moru... Mada znam... Nema svaka reka svoje more. I bojim se.
Sledjena sam,toliko dobra prica a svakim delom cini mi se kao da je o meni samoj napisana.
Valjda smo zato i toliko slicne,prepoznale se i osetile od prvog susreta.
Zagrljaj za moju reku od reke.
Ali... svaka reka ima svoje pritoke... da joj nove vode uliju i da je osnaze...
Mi smo tvoje pritoke i ne boj se... jer, zivot je!
PS da je znao, bila bi ti i reka - divlja i mirno jezero!
ljubim
Odlicno napisano.
:))
@unajedina, za sve nas reke i za one koji za reku žive.
Od prvog trena, zatitralo, zasvetlucalo večitim zvonkim plamenom. :)
Kada se dve reke spoje, haos nastaje.
:***
@persefona, sve pritoke što svežinu donose, snagu daju i neuništovom čine!
I bez straha i bojazni za sutra. Ni more nije više važno.
Poželela sam odmah da se bućnem, zaludelo me ono zelenilo. :***
@talas, puno ti hvala!
Reke su večna, neispričana priča i velika inspiracija. :)))
Danas je ocigleno talas pokrenuo lavinu inspiracijom o reci...
@unajedina, moram ti priznati, ovo je napisano pre nekoliko dana, samo je danas objavljeno. Ali je svakako inicirano nizom elemenata! :)))
Ti ćeš najbolje razumeti.
Svaka čast. Poređenje života i karaktera sa planinskom rekom mi se zaista dopalo. Pozz.
Dopalo mi se!Moj život više na more podseća ali kada ovako napišeš....zamislim se
@Janakis, naši životi i jesu kao reka. Nekad mirni i tihi, nekad uzburkani i valoviti. Pa šta kome zapadne.
I karakter nam je takav, da.
Hvala ti, veliki pozdrav.
@Tanjana, more može biti mirno, toplo, tiho, ali isto tako i uzburkano i opasno. :)
prelepo! :*
@katy, hvala ti!
Jedan maleni cmokić za tebe!
Roksana češće je uzburkano kod mene a ne mirno i tiho :)) poljubac
@Tanjana, znam, sva su mora takva i sve su reke nepredvidive. Kao i život sam. Ostaje nam da se snalazimo kako znamo i umemo. I da naučimo dobro da plivamo.
Možda je život reka, a mi neko drvce u njoj koje nosi, uranja i izbacuje na površinu, udara od stene, ali i izlaže suncu... noseći nas tako u mirnu luku. A mi upetljani u rečnu travu, koprcamo se i mislimo da o nečemu odlučujemo. Zamisli ti mene opasno...
http://www.youtube.com/watch?v=ZFOnhKCsqEI
E u pravu si!I da skokove po vodi izvodimo :)
@Janakis, odlično si ovo opisao. E, sad kada vidimo kako ti lepo pišeš, bojim se da ćeš dobiti još domaćih zadataka! Tako reka odlučila! :))))
@unajedina, mala moja, pod nogama nam je sve.
@tanjana, skačemo mi, skačemo.
Tigrice nasa tako nezna kao mace. poz
Požele da dođeš da opišeš moju reku,Begej jest da je ravničarska al ti bi to lepo umela.Pozdrav!
@Gasstro city, pričaću vam jednom kako sam učila mačiće da plivaju kada sam bila mala. Baka me zamalo nije zgromila. :)))
"Da je planinska reka odlučila da umiri svoje virove i brzake. Da je samo želela da odustane od svojih ponora i potrage, da je umirila svoju snagu i stala. Da se pretvorila u jezero i ostala... Da je planinska reka postala jezero, zeleno i mirno. Providno i bistro, milovala bi ona tvoje obale do kraja vremena. Bila sigurna u svom miru. Zaštićena od neizvesnosti, od lutanja i potrage. Da je moja reka mogla da obuzda svoju snagu postala bi tvoje jezero, carovala u večnosti...
Ili presušila, od dosade. I nestala."
Otišlo u beležnicu, potpisano tvojom web stranicom.
Mnogo puta pitam sebe da li planiranje narušava sva ona prijatna iznenađenja koja idu uz neizvesnost. Ali, opet, bez planiranja sam u totalnom haosu. Volim da imam zacrtan plan u glavi i putanju kako doći do njega. A mnogi ljudi u tome preteruju, pa na toj putanji unapred ucrtavaju i sve one cvetiće koji je uokviruju.
Jovan s.s. uzo begeš, pa na Begej, zapevo je Juli...
Nećeš verovati! Samo da znaš koju sam pesmu pevala često kao mala!
"Četir' konja debela"!!!
..sad u pola banata nema četri konja..ostala pesma...
@biljana, raduje me!
Nije dobro, verovatno ni jedno ni drugo, uvek ti nešto promakne, uvek nešto izgubiš. Ja se tešim tim da je to negde već zapisano, nekad na početku vremena, da drugačije nije moglo. Ćutim i tečem. :)))
@Jovan s.s. to verujem, ali dobro je da je Begej tu, da mirno, onako ravničarski teče. I ti imaš svoju reku i to je dobro.
:))) Sve, sve samo zadaci ne... Bežim u zadnju klupu.
@Janakis, ma ja to tebe samo plašim. Iako, po onome što si napisao, lako može da se vidi da ozbilnje (razumne) teme, nisu tvoj jedini talenat. Bogami si ti i pesnički nadaren. Ali, ne brini, ako od mene dobiješ zadatak, biće razuman. :)))
Šalim se, neću!
Veliki pozdrav.
Ih ja i stihovi... šta da ti kažem pravi pesnik je skriven u meni, samo ne znam kako se tako dobro sakrio, ni elektronski mikroskop ne pomaže da ga nađem. Pozz.
@Janakis, kada dodje vreme, naći će on put sam.
Pozdravče.
Da je bio pametan, bacio bi se on u te talase, pa makar se i udavio!
@nena, draga moja, u toj reci davljenje je obezbedjeno. :)))
Eh, šalim se malo. Šala nije nikad na odmet. Pozdravljam te, draga.
Predivno pišeš... I ja sam divlja, neobuzdana reka... Želim a ne umem da se smirim. I ne znam da li imam svoje more... Ali idem dalje, jer reke se ne mogu zaustaviti dok ne dođu do svog ušća u more... :) Pozdrav!
@ameliepoulain, dobrodošla na moj blog. Prevashodno, puno hvala.
Divlja, neobuzdana reka možda nikad ne nadje svoje more, ali ima pritoke i mirne tokove, makar privremeno.
A, na kraju, svakog uvek neko čeka..
Zajedno ćemo teći, najlepše.
Pozdravče.
Diiiivno! :*
@littlephoenix, neuništiva mala žar ptico, hvala ti puno!
P.S. Inspirisala si me da napišem par stihova o fenixu (izmedju ostalog, je li), biće ovih dana.
Veliki pozdrav!
Jaooooo... Pa to je... uh... predivno! Drago mi je da i ja nekoga inspirisem. Iscekujem, sa velikim nestrpljenjem!
Veliki pozdrav i za tebe.
@littlephoenix, biće danas!
Veliko pozdravče, draga moja!
Izvinjavam se, nisam bila tu kad si ovo pisala....prelepo!
planinske reke jesu opasne mozes da ih umiris ali da ih ukrotis da budu kao ravnicarske nikad mada ja volim planinske reke
@sanjarenja56, hvala ti! Eto, vidiš, nikad nije kasno. :)))
@stalker, planinsku reku nikad ne možeš sasvim ukrotiti. I ja ih obožavam, prelepe su! Pozdrav.