Kiša
Slušam je kako dobuje po mom prozoru, kao kada neznanac tiho i sramežljivo pokuca na vrata. Uporno i dosadno. Očekuje da je prigrlim i da se pridružim njenom plesu. Kapljice klize, polako se slivaju kao suze izgubljenog deteta. Nekako je tužno posmatrati je, možda je i nebo tužno kad plače. Stavljam dlan sa druge strane okna i milujem je. Kao da osećam njenu hladnoću kroz staklo i ono postaje neprijatno za dodir. Sklanjam ruku i nastavljam da gledam i slušam. A ona mi šapuće. Pokušavam da razumem, ali reči su nekako isprekidane i skoro nečujne. Kao muzika iz daljine. Podseća me na violinu. Jeca. Kiša jeca.
Teško je slušati njen šapat i melodiju, a ne pridružiti se njenoj zanosnoj igri. Sa svakom kapljicom koja klizne, nestane, nestaje i deo mene same. Ja bih da se stopim, da poletim kao ona, ali znam, pašću i nikada više neću ustati. Dijamantske suze, mešaju se i stapaju. U oku mi ostaje jedna njena kap i ja ne dozvoljavam da se prelije. Gutam je, slanu i gorku, kao nektar da pijem. Sačuvaću je samo za sebe. Skupocena je, ne dam je.
Sumrak se spušta i u sobi postaje mračno i hladno. Pokušavam da ugrejem hladne ruke i primičem se toploti, a ona mi izmiče. Da li sam se ja to izgubila? Vraćam se prozoru i nastavljam da slušam njenu pesmu. Ona peva o prognanim dušama, koje su osudjene na večno lutanje. Tiha je i tako setna, ali ne prestaje, njena snaga me iznenadjuje. Sa koliko istrajnosti ona želi sve da mi ispriča. Da li me to ona zove? Upozorava? Prokleta da je! Njena snaga crpi moju i pretvara me u krpenu lutku. Moram da se sakrijem od nje.
U tvoje tople dlanove. 
Jesenji dan
Ko je sad sam,
ostaće sam da sluša romor kiše,
bdije, čita, duga pisma piše
i luta po alejama
gde dah jesenjeg vetra
suvo lišće njiše!
R. M. Rilke
Da ti kazem, draga moja RoksanDa, kisa ume da umiri, ne samo da unese nemire - treba nauciti prepustiti se dobovanju kise, uzivati u melanholiji koju provocira, dopustit joj da nas opusti i odvede u neku dalju proslost ili blisku buducnost. To su oni trenuci kada ustvar, imas najvise izbora sta ces sa sobom uraditi.
Mnogi ljudi misle da im kisa ogranicava kretanje - zasto? Znas kako je divno isprskati se u barama i iskisnuti do gole koze - preko suskavca sa kapuljacom naravno :)
Ili se jednostavno sklupcati ispod cebeta, gledati film, docekivati mrak, dremati, cutati, plakati, smeskati se, secati se, nadati se, ocekivati poruku ili cak poziv, biti snen, polubudan ali uvek i svakako Svoj....:)
S godinama covek nauci da voli kisu :))))))
Kisa ne jeca, ona dobuje u ritmu tam tama kroz noc ;)))
Ljubim te
AnaGram moja draga. Ja volim kišu, ponekad. I sve je tačno što si rekla i ja to poštujem. Ali danas, eto danas. Danas pokisoh do gole kože, nabih žuljeve od starih sandala...
Danas mi kiša nikako ne prija. Sutra će biti bolje!
Ljubim te i grlim, draga.
Za mene je kiša pusta elegija. I volim je. Razumijem te.
pozdrav
Nadahnuto i prelepo razmišljenje o kiši. Ne, nisi se ti izgubila, ti se ni ne možeš izgubiti, jer ti je u glavi uvek sve jasno i svi putevi vidljivi, čak i oni koje drugi ne primećuju.
Zamisli da kišne kapi ovako padaju :)
*¨)
¸.•*¸.•*´¨)¸.•*¨¨)
(¸¸.•´ (¸¸.•*
@mandrak72, znam da razumeš.
Svako dobro i veliki pozdrav.
@sanjarenja56, trudim se da mi glava i misli ostanu bistri i da ne skrenem sa moje staze, one koju sam sama sebi zacrtala.
Bilo bi veselo, kišne kapi zujalice! Nasmejala si me.
Moram da primetim da su Ti postovi iz dana u dan sve bolji.Kiša...volim kišu.Ali ona u meni budi čudna osećanja.Prelepo si opisala.Nemam šta da dodam.Možda bih pametovala ali ne mogu jer sam se pronašla.Ljubim te
http://youtu.be/5l75skRMlXk pozdrav
uuuuuu sandale na kisu jesu maler :))) nema gorih zuljeva - ja se odmah izujem bosa na opste zgrazavanje prolaznika :P
Svaka kap nosi zivot. U prvoj kapi vidim radjanje. U drugoj spokojstvo. O trecoj da i ne govorim. U celom padu vidim mir. Mir koji odise spoznajom. Zar se ne oseca kako pripadamo jedno drugome? Covek kisi i kisa coveku? A oboje svetu. Harmonija se nastavlja iz trena u tren. Mudri se secaju prapocetka. Tihi osecaju tisinu. Neki su dovoljno srecni da vide lutajucu dusu u celom to pljusku...
Moje oci se menjaju.
One nisu samo tamne.
One zive i kroce kroz dubine. Sada se nebo nama smesi.
Zna da osecamo kako zivot dise.
Oseca da znamo da je tamo nesto vise.
Mozete li pomisliti samo,
da bi moglo biti za stepen tise?
Pozdravlja te Ljubicasti
Kiša je
samo kapljica vode
vode u pustinji,
rose na travi,
vode u šampanjcu
led na Himelajima
suza u oku...
samo voda...
Mislim da ne mogu na pravi nacin da podelim i napisem emocije koje su me obuzele u ovom trenutku. Mislim da necu ni pokusavati...Dotaklo me je..samo to. Pozz.
Kiša može da budi različita raspoloženja, i razvejava razne misli, ali ona jedna kap... slana, gorka, za mene je ona i teme i poenta ovoga teksta. Veliki pozdrav.
Grlim.
Ne daj se Ines...
Не смем да коментаришем.
Само ћу да ти ставим до знања да мислим на тебе.
@tanjana, dugo me nije bilo, hvala ti. Znam da si se pronašla. Ko ne bi!?
@stalker, puno ti hvala. Veliki podrav i svako dobro, druže!