Mistična dolina
Tragajući za savršenstvom, nabasah na dolinu okupanu suncem. Zeleno rastinje, rascvetani božuri, bele rade i divlja jagorčevina dočekaše me u svoj svojoj lepoti. Čitav spektar ogledao se u mojim očima izazivajući neku čudnu, ali prijatnu jezu, nalik na radost. Miris divlje, netaknute prirode u mojim nozdrvama vratio me je u detinjstvo i ja izuh sandale i potrčah po svilenoj travi, ne hajući za čičak i korov.
Maleno jezerce, toliko da ga možeš u par zamaha preplivati, blistalo je savršenim srebrnim sjajem. Pozivalo je u svoje dubine. Ima li riba u njemu? Ako uskočim, hoću li se pretvoriti u sirenu? Prelet prelepe, bele ptice na trenutak je privukao moju pažnju. Kakva gordost u tom letu, kao da je svesna moje osujećenosti da je pratim i vinem se poput nje u nebeske visine. Zavidim joj i divim joj se istovremeno.
Kantarion, nana i majčina dušica, nanizani kao biljni dragulji, mame svojim lekovitim svojstvima. Njišu se na lakom povetarcu, svesni svoje moći i svog učinka. Šareni cvetovi, opojnog mirisa, kao najlepši tepih, ukrašavaju ovu ušuškanu i od zlih očiju skrivenu dolinu. Zečić i srna, njeno malo lane, poj ptice pevnice razbija tišinu ne narušavajući harmoniju. Leptir, bubamara, pčelica... Idilični prikaz ostaje nepomućen njihovim prisustvom. Ovde sam ja jedini uljez. Jedino meni nije ovde mesto.
Tajanstvena dolina, tako mistična, tako savršena u svojoj lepoti, nedostižna običnim smrtnicima, prostire se unedogled. U daljini naziru se tek obrisi, snegom pokrivenih, vrhova stare planine koja je štiti od vetra, studeni i ljudi... Ovde sunce nikad ne zalazi, ovde je uvek proleće, večita mladost i radost njenih stanovnika. Želim da se stopim sa njenom šarolikošću, mirom kojim odiše, ali mi nedostaje samo onaj jedan, mali korak. Jedan korak dalji od sna. Onaj kog se svi najviše plašimo. Bez razloga, strepimo...
Budim se... Čekaću još... Još samo ovaj život.
Svi dobri i pravedni jednom će u tu dolinu...kažu tako. Ali, ne žuri, draga.
Dobro je što si se probudila.:)
@sanjarenja56, kažu da je tako i ja hoću da verujem. ‚Takodje verujem da ću je jednog dana i zaslužiti. Mesto na kom nema bolesnioh i gladnih. Ni siromašnih, ni bogatih. Mesto na kom se srna privija uz vuka.
Ne, ne žurim se. Nisam ovde obavila sve što treba.
@biljanak, divan san. Ponekad budjenje nije baš najlepše, ali je možda najbolje. Ah, ko će znati. :)))
Ponekad bežimo u snove da bi izbegli grubu sadašnjost.
Ko zna da li je tvoj san samo san??
@anam, projekcija mojih želja. Ali negde postoji to mesto i jednom, kada za to dodje vreme, otputovaću tamo spremna! :)))
Divno je sniti takve doline.Rado bi u nju,al' znam da sam previse natovarila greha na svoja ledje,pa moram ovde da ih skinem(ako je moguce)?
A to kako si opisala te opjne mirise raznih cvetova,kao da su mi ovde i uzdisem ih!Eh,Roksana,kako umes da se razabskaris u tim cvetovima:)
Da li ti je ovo prva regresija??? mislim reinkarnacija...
"Meni je trinaesta, a kao da nista dobro ne videh"
Odlomak iz moje pesme Trinaesta regresija po Mateju...
Deja vu...
@lora1, čini mi se da ovde svi okajavamo neke grehe. Pa dobro, okajaćemo ih. Kad-tad dokopaćemo se mi tih mirisnih predela i uživati, baš kako ti reče: razbaškareno! :)))
@marcotespi, meni je 27. Predhodno bejah stjuardesa iz Italije, pre toga slikarka iz Španije. Lepo!?
Eh, kakve sve bure, oluje, ratove i druge strahote ne pregurasmo, zar ne!?
Al', dolina čeeeka! Jednom. Meni je predposlednja regresija, a tebi?
pa imam jos dve :)))
UUU, ja sam bio i crnac! Lepa vremena, samo me je pojeo pamuk...mnogo brzo raste...
hmmm, stjuardesa???
Pa ti si lepa?
hmm, 27 ???
Pa ti si pile!
Aj cuti tamo!
Grlim...
@marcotespi, svaka čast, ubrzano okajavaš sve bezobrazluke, a očistio si dušu očas posla uz sve saznanje svrhe postojanja na ovoj idiotskoj planeti sa dodatkom samospoznaje i vantelesnih iskustava. Je s' ti siguran da si im'o samo 13? Da nije 33?
Tako kaže moj regresoterapeut. A lepa sam k'o ikona. Kad me vide svi se krste, babe mi. A imam i lepe, dugačke nokte.
Markić, gari moj, ma ti si jedno veliko srce i jedna mala lujka.
jesam, hehehe, i ti si garice
@marcotespi, :))))
dolina nezaborava...
mesto za sve što je bilo i biće lepo...
pa ko zasluži...
Prijatno!
Jedan korak dalji od sna...
Otkud znaš da je još samo ovaj život? :-)
@domaćica, za sve one koji veruju i verovaće. Pa, kad bude. Jednom hoće. Mora. Kada shvatimo suštinu.
@razmišljanka, malo sam se našalila, u stvari malo sam požurila. Čekaću ovaj i još jedan. Znam. :)))
Divno si docarala sliku, vidim je!
A sto se cekanja tice...izgleda da nam je to jedino konstantno.
Savršeno opisano!
Jos samo ovaj zivot.
Cesto pomislim na tebe.
Zamirisala je nostalgijom ova tvoja dolina...ceznju probudila...jos samo ovaj zivot i...cekam.
@mesečina, svi čekamo i priželjkujemo, ali se u suštini nikom ne žuri. Tada obično kažemo: pa jedan je život! :***
@dalia, hvala ti puno. Ja to tako zaista zamišljam. Ili je to neko sećanje, možda!?
@unajedina, još samo ovaj. Dobro je.
Da, često pomislim na tebe. :*
@merkur, možda se jednog dana tamo svi okupimo i prepoznamo. Ko zna!?