Ponoćni sat
Ponoćni čas! Negde, u daljini, čuje se zvon usamljenog zvona sa starog crkvenog tornja. Još neko bdije sa mnom. Ko povlači uže, u ovaj pozni sat? Lavež pasa je, za trenutak, nadjačao taj zvuk, ali se zvono ne da. Otima se, zvoni, udara batom najjače što može i probija se kroz lavež poludivljeg čopora. Ima li čopor vodju? Sedim, ušuškana, pored zaledjenog okna, odavno nije bilo ovakve zime, i posmatram, snegom pokriveno, drveće kestena. Da li je drveću hladno?
Ledene luše se spuštaju sa krovova okolnih kuća, podsećajući na detinjstvo i zimske radosti. Odavno se ne radujem zimi. Da li se još neko, sem dece, raduje grudvanju? Ispod uličnog fenjera, dvoje mladih, u strastvenom zagrljaju, zaboravlja na sve oko sebe. Njegova ruka oko njenog struka, njena oko njegovog vrata... Iz čega se radja ljubav?
Mali vrapčić, šćućuren ispod strehe, kunja. Čini mi se da mogu čuti zavijanje njegovog praznog trbuščića. Danas je bio loš dan za vrapce. Na krilca mu se, siromašku, i inje skupilo. Zašto ljudi ne mogu da lete? Praznim pogledom lutam zamrznutom ulicom. Stari pijanac tetura nesigurnim korakom, okorelog alkoholičara. Smetovi pored staze mu se nadjoše na putu. Jedan momenat nepažnje i starac pada na sneg. Uplašeno skačem, ali umirena polako sedam, vidim, uspeo je i sam da se izbori sa klizavicom. Prilazi obližnjoj kući i petlja oko brave. Brinem, samo da ne padne u sneg, možda neće ustati. U kući se pali svetiljka i starica otvara vrata. Njena vika nadjačava lavež, nadjačava zvon zvona. Dvoje mladih nema više. Kuda odlazi ljubav kada umre?
Pomalo tuzno...
ili malo vise...
Slike su ti divne...
Iskrena da budem,topliji,divniji text skorije pročitala nisam.Ali stvarno mi se sviđa...:) Beskrajno hvala draga
U nedogled...
@mućkoš, pomalo setno, tek ponekad nam odgovori nisu zadovoljavajući. Nekada bi da više znamo, da bolje shvatimo. Ali na neka pitanja nikada ne dobijemo odgovor.
@ijesic, hvala tebi. Topline nam sada treba više nego ikad. One prave! :)))
@3msc, pitanja se nižu u nedogled. Na svaki predjeni kilometar životnih staza dolazi hiljadu pitanja. Na svaki metar po jedno. :)))
Ljubav umire tek sa nama, do tad zivi...
Uhhh,Roksana, lepo napisano...
"Kuda odlazi ljubav kada umre?"
i da li umire zaista, pitam se ja...
Tvoje pitanje je bilo "Kuda odlazi ljubav kada umre?" ... Dala sam ti odgovor ;)
Od strastvenog zagrljaja ispod uličnog fenjera, do vike starice na pijanog muža... Ljubav nikad ne umire, možda samo prelazi iz jednog oblika u drugi. Možda... :-))
Kada umre ljubav, kao duša ode u neka druga dva srca i naseli se.
Можда тајну знају они који воле снег и грудвање, ха? Који нису заборавили да су само деца... Машем! :)))
Zbog smrznutih vrabaca meni svake zime bude puna terasa mrvica. Čim se počisti sneg bacam nove mrvice, žao mi ih jadnih,skupljenih, mokrih.
Neko mi je jednom rekao da ljubav nikada ne umire. Da od svih čistih osećanja nastane po jedna zvezda na nebu, pa čak i kad mi zaboravimo ta osećanja, zvezda i dalje na nebu sija punim sjajem.
@merkur, ljubav odlazi sa nama. Nastavlja da živi sa ogoljenom dušom i ide na neko drugo, lepše mesto. :)))
@luna71, možda ne umire. Možda odlazi sa nama na neki novi put, možda nastavlja da živi sama za sebe. Možda se ta energija transformiše u nešto drugo. Možda.... Sve drugo, samo ne želim da mislim da umire. :)))
@3msc, uh, izvini, nisam razumela. Odgovor je tačan! 5* :)))))
Ni ja vise ne volim sneg.. A ljubav...ko ce znati? :)
Grlim!
Jako tužno... i vrapčić se smrznuo, neka dodje kod mojih da cvrkuću zajedno:))
@razmišljanka, delim tvoje mišljenje. Ili tvoju nadu, kako god! Samo ni ja ne mislim da umire.
@sanjarenja56, i ti se slažeš da ljubav, u suštini, nikad ne umire!?
@pričalica, oni i ne razmišljaju o tome, oni samo uživaju u ljubavi. Razmišljanje dolazi kasnije, zato i žalimo toliko za detinjstvom.
@biljana, ja ih posmatram, onako skupljene i dodje mi da zaplačem. Mrvice nestanu dok si rekao "mrvica". :))))
Svidja mi se to što su ti rekli. Usvojiću to mišljenje. :)))
@vesela, ovako okovani, kako bi i voleli!? :(
Ljubav ne umire, vesela, ne! :)))) Šaljem čvrst zagrljaj!
@AnaM, kupiću mu kartu u jednom pravcu! :))))
Sam će se vratiti na proleće! :)))
Rastuži me taj prizvuk melanholije u tvojim riječima...
@dalia, ne daj se rastužiti, draga. Nije sve tako crno! Posle ovog snega moraće i sunce da sine. :)))
Ne, ljubav ne umire...samo se preseli u srca koja je bolje umeju da neguju.
@sanjarenja56, potpuno se slažemo. Ljubav nikad ne umire.
roksana, jesi li ti ovo napisala? Jako je lepo. I prva slika mi se mnooogo svidja.. I, da... Ljubav nikada ne umire!
@mssams, :))) jesam. Sve na ovom blogu je moje, ako nije drugačije navedeno.
Joj, da, kada sam videla ovu sliku odmah sam poželela da je stavim na ovaj post.
Drago mi je da imamo isto mišljenje o ljubavi.
O, kako lepo!
Dobra si pitanja postavila, a ja ovako matora nemam odgovor.
Mislim da ljubav neuništiva, ona se samo preobražava i usmerava ka drugim ljudima, a energija ljubavi je uvek u nama.
@nena58, puno pitanja, malo odgovora, ali jedno znamo, ljubav je neuništiva!!!!
Želim da verujem da ljubav ne umire, već da se samo na tren skrije, povuče, presvuče, i eto je opet. Osvežena, osnažena. Eto, želim da verujem u to. :) Inače, divan tekst, kao i obično... Pretvoricu se u papagaja ponavljajući jedno isto. :D
Lijepo i tužno :(
@littlephoenix, hvala ti, malena! Kada bi drugačije mislili ljubav ne bi imala smisla, samim tim i naš život ceo bio bi besmislen! :*
@hana za mačke, dobrodošlica na moj blog! Hvala ti puno. Znaš kako kažu: sva sećanju su istovremeno i lepa i tužna. :)))