Vransko jezero i loše gume II

Vransko jezero, prirodni rezervat, raj za ribolovce, bogat je zaštićenom vrstom jegulje i rečne babice, šaranom, babuškom, štukom, somom, crvenperkom, gambuzijom, ali i morskim ciplom, zbog mešanja sa vodama Jadrana. Tiho i mirno, prošarano ševarom, prostiralo se ispred nas u svoj svojoj lepoti. Šerpe, tiganji i kotlići su  spremni, samo da se vatrica potpali, čamac je porinut, svet je naš! Sve te ribice čekaju da zavše u našem kotliću! Jupi!

Sinjor Baki je malo nervozan zbog eventualnog prisustva gmazova i škorpija i prilično ga je teško umiriti. Uvek je imao plahovitu narav, pomalo sklon hedonizmu, teško se uklapa u naše poludivlje putešestvije. Neki hotelčić i polupansion više bi mu odgovarao. On je moja podrška kada zakukam za malo civilizacije. Šjor dotur i Dragi su na svom terenu i u svom elementu. Oni se ne plaše ni baba-roge, a kamoli nekih šarki, poskoka ili glupih, člankovitih i najverovatnije izmišljenih strašila.

Pecanje, po protokolu. Udice su zabačene sa obale. Čamac je na po' jezera. Mamci, varalice, od kojih "ružno pače" dominira, obavljaju svoju ulogu besprekorno. Nismo gladni! Pasulj i riba svaki dan! Malo je nezgodno sudove prati u jezeru, nije ni higijenski, ali voda za piće mora da se štedi. Poglavica Dragi je rekao! Masnoća se skida peskom, ko to dosad nije znao.... Čovek se uči dok je živ.

Prva svadja nastaje šetnjom prvog gmaza kroz naš logor, sinjor Baki i šjor dotur imaju različite poglede na dotičnu individuu, obzirom da je mi nismo videli, držimo se podalje od njihove rasprave. U jeku svadje, naidje druga zmija, ili se ona ista vraćala iz šetnje, ko će ga znati. Svadja se naglo prekida, sada svi znamo da je šarka. Ili bar nešto što jako liči na šarku. Odlučujemo da malo odšetamo do Pirovca, okupamo se u moru, istuširamo u kampu i smirimo strasti. Neophodne su i nove zalihe vode i hleba. Ah, da i piva.

Nekako, posle dogadjaja sa šarkom, ili onim što jako liči na šarku, noćca nam nije donela toliko neohodni, okrepljujući san. Svako u svom šatoru imao je svog partibrejkera. Sinjor Baki je kukao u komšiluku, ja sam kukala u našoj "kući". Svaki šušanj, svaki pokret, šum vetra izazivao je u meni jezu i nelagodnost. Priznaćete, zmije i škorpije sigurno nisu poželjni gosti. Šjor dotur i Dragi su nas ignorisali. Na kraju smo morali da ućutimo, i tako nas niko nije slušao. Ne daj Bože, još ćemo kuknjavom navući neku bedu za vrat. Verovatno smo zbog toga sutradan sinjor Baki i ja pomalo ličili na zombije.

Pecanje na Vranskom jezeru je zaista izvanredan doživljaj za svakog pecaroša. Bogatstvo i šarolikost ribe je zapanjujuća. Kao i lakoća pecanja. Zabaciš udicu i hopla! Nešto je tu! Čak ni početnici neće ostati bez ulova. Voda je prijatna, topla, idealna za kupanje, pripoda je lepa, kako samo priroda može biti. Uživali smo tih dana i bilo nam je žao kada se primakao dan povratka.

Pakovanje je obavljeno relativno brzo, najveći problem je predstavljao čamac pun ribe. Nekako su momci uspeli da ga nameste i učvrste na krov automobila. Bacili smo poslednji pogled na jezero, ne znajući da će to biti zaista poslednji put da ga vidimo. Sledeća godina, donela je velike promene. Poslednji pogled na more Hrvatske, poslednji boravak u sada stranoj zemlji.

Povratak kući trajao je ravno tri dana. Ne, nismo uživali u lepotama prirode, nismo svratili na neku žurku i zapili se. Ništa od toga. Gume su pucale i pucale i pucale! Automobil, opterećen čamcem i ribom, stupio je u štrajk pucanjem guma. Malo je nedostajalo da izgubimo člana posade, sinjor Bakija. Iznerviran, želeo je da ode prvim prevoznim sredstvom. Jedva smo ga zaustavili i ubedili da ostane sa nama. Zašto da samo mi uživamo u čarobnoj vožnji!

Vransko jezero 

 


Komentari:


  1. 14. 04. 2011. 12:56
    unajedina

    Kako su to bila dobra stara vremena,kada je jedini problem bilo pucanje gume a i ono je imalo svoju draz,jer da nije toga ko zna kako bi izgledala ova prica.
    Dokaz da sve ima svoje pecarosu moj.:))))

  2. 14. 04. 2011. 12:59

    @unajedina, kako iz ove perspektive sve to izgleda čarobno i ima svoju draž, da! Dozvolila bih gumama da pucaju svaki čas, samo da su ona lepa vremena! :***
    Možda jednom, nas dve, na nekoj reci... Nikad se ne zna!

  3. 14. 04. 2011. 13:03
    unajedina

    Mozemo sve sto pozelimo!U dobrom drustvu na nekoj reci dok se krcka riblja corba,a mi pijuckamo ohladjeno vino dok cekamo...vec nas vidim ;)

  4. 14. 04. 2011. 13:14

    E, nekada smo isli,
    sada se secamo,
    razlika je mala?
    Na ovo jezero nisam bio,
    hvala na lepom postu.
    Vidim da padaju dogovori za ribolov, ajde sto pre odradite to pa da procitam jos jednu lepu pricu.
    Imam ja dostojnu zamenu.
    :))
    Pozdrav.

  5. 14. 04. 2011. 13:19
    suky

    sjajno...

  6. 14. 04. 2011. 13:27
    roksana

    @unajedina, već osećam ukus, fino začinjene, riblje čorve i nekog, odlično rashladjenog vinca. Uživancija! :***

  7. 14. 04. 2011. 13:30
    roksana

    @talas, kako su to bili lepi dani. Eh, nikad se ne zna, možda...
    Živo se sećam pecanja na Bojani, na samom ušću, Neretve, Drine...

    Ukus vretenara, tako bogat i fin...

    Možda sa godinama gubimo neke stvari, ali nam bar neka sećanja ostaju. Nažalost, loša neka vremena, mnogi će biti uskraćeni i za to.

    Veliki pozdrav, druže!

  8. 14. 04. 2011. 13:32
    roksana

    @šuky, hvala ti, behu to lepa vremena! Pozdravče.

  9. 14. 04. 2011. 14:22

    Uh,baš lepo...

  10. 14. 04. 2011. 14:30

    Blago vama malo starijima od mene pa ste išli gde god i kad god ste hteli. Mi standardno,svakog leta kampujemo sa klubom na obližnjem jezeru. Ako bude pao neki dogovor ja nosim jedan kotlić i za deset litara čorbe ste sigurni. :)

  11. 14. 04. 2011. 14:36
    roksana

    @tanjana, jeste bilo, sada ostadoše lepa sećanja.

  12. 14. 04. 2011. 14:37
    roksana

    @biljana, išlo se, zaista gde se htelo i kad se htelo, druga su to vremena bila. Na čorbu stižem, samo zovi. :)))
    Pa makar i virtuelnu! :)))

  13. 14. 04. 2011. 14:58

    Ponekad mi je zao sto zivim u 21. veku, sto imam kompjuter, mobilni i skoro sve sto pozelim. Mozda bih imala srecnije detinjstvo u nekom proslom vremenu...
    Uzivam u tvojim pricama. :*

  14. 14. 04. 2011. 15:04
    roksana

    @mesečina, draga moja, svako vreme ima nekih svojih čari, bez svake sumnje. Ostaje činjenica da je "naše" ipak bilo lepše, ispunjenije i bogatije. Ništa ne može zameniti trule kobile, klikere, šarene krpice i putovanja po sopstvenom izboru. Ljubim te, draga moja.

  15. 14. 04. 2011. 17:33

    ribljuu corbu ne volim ali na zaru to je vec nesto lepo a za malere ste malo vi krivi hteliste svu ribu iz jezera da ponesete

  16. 14. 04. 2011. 17:57

    @stalker, ti znaš šta valja! Mada ja volim i riblju čorbu, a još kada je dobro začinjena! Hehe! U pravu si, auto je imao pravo na štrajk! Pozdrav.

  17. 14. 04. 2011. 19:54

    lepo zaćinjeno humorom, ali, hvala lepo, sa gmazovima se ne družim ni kad su na slici... a i nisam pecaroš.))
    Prijatno!

  18. 14. 04. 2011. 20:07
    sanjarenja56

    Mogla si uvesti pecanje zmija umesto riba, ili bar ispucalih guma! Znaš da mnogi pecaroši upecaju stare gume!

  19. 14. 04. 2011. 20:18
    roksana

    @domaćica, ali sada se svega sećam sa setom. Iako priznajem, tada mi nije bilo svejedno. Veliki pozdrav.!

  20. 14. 04. 2011. 20:20
    roksana

    @sanjarenja56, o pecanju zmija sam itekako razmišljala na Skadarskom. Vodenih, doduše. Jezero ih je bilo puno. Ovde me čudi kako nismo neku gumu upecali, toliko su nam nedostajale! :)))

  21. 14. 04. 2011. 20:27

    Učim pecanje..samo na Begeju nema takve ribe,koristim druge mamke..Pozdrav!

  22. 14. 04. 2011. 20:46
    sanjarenja56

    Pa niste se skoncentrisali na ono što vam treba! Ili su mamci bili pogrešni??

  23. 14. 04. 2011. 21:16

    vJovan s.s. kako nema? Nema babuške, soma, štuke? Pa, ne mogu da verujem!!!

  24. 14. 04. 2011. 21:17

    @sanjarenja56, valjda mamci nisu bili dobri, šta bi drugo moglo biti!? A što se koncentracije tiče, ma ko se skoncentriše kada je mlad, idi!

  25. 15. 04. 2011. 09:49
    bokikojic

    Divna prica o nekim divnim vremenima

  26. 15. 04. 2011. 16:38
    roksana

    @Bokikojić, bila su to jako lepa vremena.Veliki pozdrav

Slobodno prokomentarišite članak

Dodaj komentar





Zapamti me