Odnos majka - ćerka

Postoji ona čuvena izreka: ćerke su tatine princeze, sinovi su mamine večite bebe. Ovo je postalo neko nepisano pravilo, a izuzeci su tu ne da bi ih potvrdili, već opovrgnuli. To je neko moje mišljenje. Ja jesam bila tatina princeza, ali drugačije vaspitavam svoju decu i imam drugačiji odnos sa njima. Moj sin je moj mali princ i moja velika beba, ćerka je velika princeza i moja mala beba. Tako će uvek i ostati.

 

Nju sam sretala često, obično na istom mestu. Lepa, slatka tinejdžerka, sa golim stomačićem i bubreščićima. Usred zime. Nismo se poznavale. Posle izvesnog vremena počela sam da radim u fitnes klubu i ona je dolazila na vežbe. Malo, po malo i postale smo drugarice. Jednog dana sam se usudila da joj spomenem kratke jaknice, izloženost stomačića hladnoći, da pričam o zdravlju žene i štetnosti takvog oblačenja po hladnom vremenu. Sasvim sam sigurna da joj je o tome "drobila" i njena majka i mislila sam da će samo klimati glavicom u stilu: "da, da, naravno, ma ništa te nisam čula." Nikada je više zimi nisam videla tako obučenu. Sama mi je rekla da me je poslušala. 

Sada još samo da to isto neko objasni i mojoj ćerki. Jer ja nisam u stanju. Toliko o tome. 

 

Ono što nas male i velike žene često muči to je odnos sa majkom. Bez obzira da li smo jedinice, ili imamo braću ili sestre, ponekad je taj odnos pomalo zategnut, pomalo ispunjen nekim svadjama, razmiricama, trzavicama, ubedjivanjima, sitnim lažima, skrivanjem pravih osećaja... Ma komplikovan, da komplikovaniji ne može biti.

Generacijska razlika, život sam po sebi, neminovno nametne te neke granice, otudjenost, nerazumevanje. Koliko je to uopšte tačno? Koliko naše majke nas razumeju i koliko mi razumemo njih? I koliko bi život bio lakši kada bismo sve shvatile da nam je majka najveći prijatelj i da će to uvek biti!? Koliko se trudimo da se približimo svojoj ćerki (ili majci), da joj pokažemo i dokažemo da će njen put biti sličan našem (ili je bio) i da će preživljavati sve one male i velike emocije, male i krupne stvari i dogodovšine koje smo i same preživljavale (ili jesu)!? 

Moja ćerka je još devojčica i tek je na pragu života. U našem životu postojao je jedan period totalnog nerazumevanja koji sam "odbolovala" stoički, u nadi da će se stanje popraviti. Uz duge i iskrene razgovore uspela sam da joj se "približim" dovoljno da me uopšte čuje. Razumevanje je, potom, došlo samo po sebi. Sada sam srećna majka. Najsrećnija upravo zbog toga što znam kako je to teško postići. Onog momenta kada nastane jaz izmedju majke i ćerke on se samo produbljuje godinama. Kasnije, to stanje je veoma teško popraviti. Ponekad zbog tvrdoglavosti, ponekad zbog nerazumevanja, a razlike postanu takve da svaki razgovor preraste u svadju i neslavno se završava.

Sve u svoje vreme. Počnite odmah uspostavljati sa svojom majkom (ćerkom) drugarski odnos, zasnovan na ljubavi, razumevanju, poverenju i pažnji. Razgovarajte o svemu što biste želeli znati, a ne znate, o svemu što vas muči, tišti i boli. Majka će uvek razumeti. Nemojte zaboraviti, sve što vi, male princeze, sada doživljavate, vaša majka je već doživela. Iste sumnje, strahovi, neuzvraćene ljubavi...sve je to vašoj majci blisko i poznato. Obradujte je svojim poverenjem, sigurno se nećete razočarati. Nemojte čekati da se udaljite još više.

I šta da vam kažem za kraj!? Pozdravlja vas jedna majka i jedna ćerka, ona koja je upoznata...I koja najbolje zna da je majka uvek najveći prijatelj, jedini koji vas neće ostaviti i koji će uvek biti tu za vas. Majka je vaš život proživela dva puta, jednom za sebe, jednom za vas. Potrudite se malo, čak i kada mislite da je teško. Vredno je truda. Mame, potrudite se i vi!

majka i cerka 


Komentari:


  1. 12. 04. 2011. 10:58

    Jako lepa prica majka,cerka.Najlepsi a i najtezi odnos.Imam jako komplikovan odnos sa majkom,pokusala sam jednom da pisem o tome,cak ni to nisam uspela.Nesto poput ove moje price o leptiru,kome je neko pomagao da se ne muci,i lagano izadje iz caure,a kad se to desilo onako zakrzljalih krila,nesposobna za let...bacena u stvarni svet,gde se jos uvek koprcam...bez krila.
    Hvala na ovom postu draga,srecna je tvoja kcerka sto ima tebe.Najbitnije je svije dete podrzati,ne projektovati na njega ono sto mi mislimo da se ga usreciti.Uvek stati iza njega.
    Ljubim te

  2. 12. 04. 2011. 11:03

    U pravu si.Moj kćerka će sada dve godine da napuni...pokušavam da uspostavim sa njom takav odnos...ko preživi pričaće,poučno! veliki pozdrav!

  3. 12. 04. 2011. 11:11

    Moj sin je moj mali princ i moja velika beba, ćerka je velika princeza i moja mala beba - potpisujem :))))))
    Posebno sam slaba na nju, nemoguce je objasniti - za Njega bih ubila bez razmisljanja, brzo i pravo u srce ako bi ga neko povredio, za nju bih mucila danima, cupala bih mu nokte, sekla delove tela, drala kozu , ako bi je neko povredio...malo morbidno, ali je takva razlika :)))))) Ljubim draga moja, divna prica:)Ko ne prozivljava ne shvata tu ljubav i povezanost :)

  4. 12. 04. 2011. 11:13

    Sve to lepo izgleda na papiru [u ovom slucaju - monitoru]. Ja kad izgubim poverenje u nekoga, tesko se vraca. I boli kad je taj "neko" tako bliska osoba.
    Znam da ce mi jednoga dana biti zao, ali ne mogu protiv sebe. Ne zelim to. Ipak, postujem svaku majku, jer svaka [molim lepo, bar velika vecina] zasluzuje to postovanje i divljenje. Zivot nije bas obican poklon. :)

  5. 12. 04. 2011. 11:17
    roksana

    @unajedina, svaka priča ima neki temelj. Moj temelj je moj komplikovan odnos sa majkom. Zato sam se samoj sebi zarekla da se to neće desiti meni i mojoj deci. Gde god se okrenem vidim taj neprijatan fluid. Većina odnosa majka-ćerka je, nažalost, veoma loš. Daću sve od sebe, nadam se najboljem.
    P.S. Pre neki dan mi reče ćerka kako me njene drugarice zovu caricom. Moram priznati, bez lažne skromnosti, da sam bila polaskana.

  6. 12. 04. 2011. 11:19
    roksana

    @tanjana, da! Taj odnos se neguje od malih nogu. Treba biti oprezan jer se ponekad desi da ti konci jednostavno ispadnu iz ruku. Sticajem nekih nesrećnih okolnosti meni se to desilo. Viša sila! Trebalo mi je dobrih 3-4 godine da povratim stabilnost.

  7. 12. 04. 2011. 11:21
    roksana

    @AnaGram, tačno tako, lepo si nadopunila, baš, baš tako!
    Sve što radim, radim za njih, pa dok trajem. :)

  8. 12. 04. 2011. 11:23

    Ljubim te Carice moja :)))

  9. 12. 04. 2011. 11:23
    roksana

    @mesečina, trebalo bi da je život najlepši poklon. Potpuno te razumem! Da, da! Nekada je to uzaludna borba, sa godinama prestaneš i da se boriš i bude onako kako jeste. Šta da se radi. Ipak, vredi pokušati, sve dok ima nade. Ljubim te, mila.

  10. 12. 04. 2011. 11:25
    roksana

    @unajedina, šaljem ti jedan monitorski veliki kisić i snažni hagić! :)))

  11. 12. 04. 2011. 12:40

    Na sreću, nemam pojma o čemu pričaš, jer imam sjajan odnos sa mamom oduvek, bez ikakvog rivalstva i neslaganja i dva sina.Ali znam da bi to moglo da bude mučno, vidjala sam u okolini takve slučjeve.Mislim da ima veze i sa starijom kćerkom i majkom, kao i odnos stariji sin-otac.Alfa mužjak i alfa ženka.Mdjutim, to su odlike životinjskih zajednica, a mi ljudi smo valjda malko evoluirali pa možemo da prevazidjemo te primarne modele ponašanja.U svakom slučaju, želim svim mamama i kćerkama medjusobno poverenje i ljubav bez granica.Kao moja mama i ja.

  12. 12. 04. 2011. 12:41

    Roksana ,zamislila sam se nad tvojim komentarom.U pravu si...

  13. 12. 04. 2011. 13:02
    roksana

    @vesnabalta, drago mi je čuti tvoj primer. Ipak, sve si ti dobro razumela i lepo nadovezala. Upravo taj Alfa tip često pokvari odnos koji bi trebao biti najlepši. U stilu: "ta vidite me ka'ka sam lepotica, imam tanji struk od moje ćerke." Strašno!
    Uspela sam da stvorim divan odnos sa svojom decom, iako ga sama nisam imala (možda baš zbog toga) i da izgradim ljubav i poverenje izmedju njih dvoje. Na to sam jako ponosna! Hvala ti.

  14. 12. 04. 2011. 13:04
    roksana

    @tanjana, naravno da sam u pravu. :))) To govori sopstveno iskustvo. Upravo oni odnosi koje odredi sam Bog i sama priroda, pa su tako i doživotni, jer decu i roditelje ne možeš menjati, često najlakše pucaju.

  15. 12. 04. 2011. 13:45
    suky

    lepa priča...
    ja imam dva brata i sestru. nas trojica nismo dozvoljavali ni roditeljima da se deru na nju...
    ;)

  16. 12. 04. 2011. 14:54

    @Šuky, sećam se da imaš braću i sestru. Kakvo je to bogatstvo i koliko tu ljubavi ima!!! :)))

  17. 12. 04. 2011. 15:37
    bokikojic

    Nije lako biti roditelj, ali je divno osecanje imati decu!

  18. 12. 04. 2011. 15:47
    roksana

    @bokokojić, potpuno si u pravu. Divan osećaj, ali i veliki zadatak izvesti ih na put. Onaj pravi i napraviti od njih dobre ljude. Veliki pozdrav.

  19. 12. 04. 2011. 17:10

    Од онога што се посеје у првих 5 година детињег живота, највише зависи у каквог ће човека дете да израсте. А све што од нас зависи, требало би да буде и служи на добро, нарочито однос родитељ-дете и дете-родитељ. Поздравче, драга, обема!:)))

  20. 12. 04. 2011. 17:19

    Taj odnos majka i cerka je zaista cesto komplikovan i moze doci cak i do velikih razdora i nesuglasica. Samo dugi i iskreni razgovori mogu dovesti do zeljenog rezultata. Bravo za ovu temu.

  21. 12. 04. 2011. 17:23

    Ovaj clanak me podsetio na neke situacije koje sam imala sa mamom... Uglavnom, losi odnosi, jer smo razlicite u toj meri - kao da me ona nije pravila.
    Ni dan danas nemam neki posebno dobar odnos sa njom, sem toga - jako smo udaljene fizicki. Postoji neka granica preko koje sa njom ne idem (ne znam kako sad to zvuci, ali tako je). Volim je i postujem, ali nemamo savrsen prijateljski odnos.

    Ne znam da li se to nekada moze promeniti (znas kako kazu - nikad nije kasno, mada ja osecam da pomalo i jeste).

    :***

  22. 12. 04. 2011. 17:58
    roksana

    @pričalica draga moja, jeste. Često je taj odnos poremećen iz raznoraznih razloga. Ovo je samo neki moj mali pokušaj da ukažem na razgovore i poverenje koji mogu ponekad popraviti stvar, ako je krenulo loše. :***

  23. 12. 04. 2011. 17:59
    roksana

    @nena, hvala tebi draga. Da, samo iskreni razgovori i rezultat ne bi trebao da izostane. :***

  24. 12. 04. 2011. 18:02
    roksana

    @nastasja, drago mi je da si tu! :****
    Upravo tako, kažu nikad nije kasno, ali eto i meni ide teško. Nekako kao da je razdor preveliki i nijedna od nas dve ga ne može preskočiti. :(
    Zbog toga sam i srećna što je sa mojom decom to sasvim drugačije i što smo uspeli da izgeadimo jedan drugarski odnos, a ne samo odnos roditelj-dete.
    Ljubim te, draga moja. Puno!

  25. 12. 04. 2011. 20:19

    ..e ovo i tate da pročitaju,vredi..Pozdrav!

  26. 12. 04. 2011. 20:58

    Jovan s.s. pa gde si ti, tata!? Nešto te dugo nije bilo!!! Pozdrav!

  27. 12. 04. 2011. 21:05

    ..tu sam,..pomažem sinu...

  28. 12. 04. 2011. 21:07

    @Jovan s.s. dobro je, to je lepo čuti. Veliki pozdrav, Jovane naš!

  29. 12. 04. 2011. 21:09

    Eh, znam taj odnos sa majkom, ali ne sa svojom decom. Komplikovan i delikatan :))

  30. 12. 04. 2011. 21:21

    @sanjarenja56, delikatan da delikatniji ne može biti. Treba biti dobar plivač u tim vodama.

  31. 12. 04. 2011. 22:43

    Ponekad je veoma teško uspostaviti dobru komunikaciju sa decom, pogotovo ako je sami nismo imali sa svojim roditeljima. U ovim lošim vremenima sve to postaje još teže. Hvala Vam za ovaj tekst, mnogi će se ovde pronaći.

  32. 13. 04. 2011. 10:30
    roksana

    Jovana, treba od malih nogu negovati taj odnos, strpljivo i sa puno takta. Uvek ima nekih nesporazuma, nekih sitnica koje su spremne da naprave lom, ali se mogu prevaziću ljubavlju i razgovorima. Veliki pozdrav i dobro došla na ovaj blog.

  33. 24. 06. 2011. 17:41

    Ni ja nemam savrsen odnos sa majkom i jako zalim zbog toga.Nikada nisam mogla otvoreno,iskreno razgovarati sa njom a da mi se to nije obilo o glavu.Cini mi se da joj nikada nisam bila dovoljno dobra i da je od mene uvek ocekivala da radim kako ona misli da je ispravno.Stavise,osecam da nikada necu biti po njenim arsinima.Uvek sam zavidela drugaricama koje su imale drugarski odnos sa svojim majkamai zavidela im.Moja majka me retko kada razume a nije mi uvek lako u zivotu i treba mi bas to,njeno razumevanje.:(

  34. 24. 11. 2011. 18:57

    Čitala sam ja ovo, al može još koji put.:)

  35. 11. 03. 2012. 00:44

    Pokusacu u kratko da napisem moju tugu. Imam cerku koja je stara 19g i imale smo predivan odnos ali za noc se sve pretvorilo u pakao.Imala je decka 2,5g.i kad je prekunila sa njim posla je sa drugim koji voli da pije pusi travu i nista nevoli da radi.Pokusala sam daa to zaustavim ali nije mi uspjelu i u jednoj nasoj raspravi ck sam je i udarila i ona se pokupila i otisla prijateljici. Stupila sam sa njom u kontakt i izvinula sam joj se za udarac. Njoj nije nikad nista bilo zabranjeno i sve je imala .Ja sam u stanju bila raditi 24h samo da joj sve priustim i pustala sam je svuda normalno. Ona je dobro dijete i dobar student i jako sam tuzna jer se bojim da nikad vise nece biti kao sta je bilo.ALI NADAM SE DA SVAKA MUKA IMA KRAJA.

  36. 31. 03. 2012. 02:21

    Pre svega zelim da cestitam svim majkama, koje su u dobrim odnosima sa svojom cerkom, a posebno onima koje su uspele da odnos dovedu ponovo u "dobar" odnos. :).
    Ali, sta cemo sa onom decom, koja ne umeju da rasporede ljubav, vec ljubav usmere samo na jednu osobu? Od jednom ti postanes neko ko smeta. Izgubi se i onaj minimum postovanja, prosto vise nema vremena za vas.I tako 4 godine. Postala sam samo zena koja je rodila ( kojoj ona nije trazila da je rodi).Osecam se grozno, a posebno i zbog toga, sto vidim po njoj, da i kada je u vezi "sve u redu" ona ne blista (a cesto nije u redu).

  37. 15. 09. 2013. 15:19

    poslati na mejl

  38. 01. 11. 2013. 09:11

    Divna tema......ne znam kako dalje i kako se izboriti.Razvedena sam vec osam godina i cerka zivi sa mnom.Ona sada ima 16 i po godina.Njen otac se ozenio i ima dovije djece,moja cerka ima jako los odnos odpocetka sa njim i nikada nije posla kod njega,ni upoznala njegovu djecu.Posjecivala je psihologa ali nista.Svoj zivot sam zrtvovala da bi ona imala sve.Za jedan tren se sve srusilo..procitala je moje privatne poruke i optuzila me da le lazem i obmanjujem.Zar ja nemam prava na privatan zivot?Da je ta veza toliko bitna i jaka sigurno bih joj rekla....nema sanse da hoce vec 15 dana da me saslusa da joj objasnim,potpuno je projektovala odnos kao da je ona meni jaka.........sada vidim i jako me boli da nju nije briga za mene,psiholog mi je rekao da je moje dijete jako sebicno i egocentricno i da me kaznjava za sve.Nikada sebi nisam priustila nista,ni vikend slobodan..nista...i sada trenutak je dovoljan da hoce i to da mi ukine.kako ici dalje

Slobodno prokomentarišite članak

Dodaj komentar





Zapamti me