Harmonija
Prokleto je teško napraviti balans. U životu, u svemu. Inteligencija, pa čak ni iskustvo nisu dovoljni, sami za sebe, da ukažu na pravi put, da odrede smernice. One prave. Ljudi čine pogrešne korake, ponekad svesno, ponekad nesvesno i dok si rekao keks, već si upetljan u kučinu iz koje nemaš ni snage, ni volje, a ni znanja da se iskobeljaš.
Harmonija! Sa samim sobom, prevashodno. Nedostižan cilj, ili... Umeće življenja. Ja to ne znam. Harmonija sa okolinom, sa ljudima, prirodom, životinjama. O, da. Mene pas nikada nije ujeo. Meni ljudi pričaju svoje, duboko zapretene tajne, lako kao da piju vodu. Meni se ukaže najlepša prva visibaka, prva divlja ljubičica... Ali, harmonija u meni, ne postoji. Meni je sa mnom najteže.
Večita borba suprotnosti u meni traje i trajaće, valjda doživotno. To mi, kažu, daje šarm i izgled osobe koja pleni iskustvom i odiše dobrotom. Pih! Neke stvari sam naučila odmah, od prve. Instinktom žene, majke, šta li. Ja se probudim kada se pauk nadje u blizini uzglavlja moje bebe. I to je neka harmonija. Harmonija sa sopstvenom decom. I sa njihovim drugarima. Mi uvek imamo teme za razgovor. A šta sa mnom!? Gde sam tu ja, u sebi samoj?
Šta sam to veliko uradila da za mnom ostane trag. Šta nisam uradila, a trebalo je. Koje sam sve greške napravila, svesno birajući stazu i onemogućila bolji razvoj suštinskih stvari. Onih životnih, esencijalnih. Da li je rodjenje dece samo po sebi dovoljno da se osetiš ispunjen? Da li je osujećenost da im pružiš sve što im je potrebno i što misliš da zaslužuju (a deca svakako zaslužuju) dovoljna da se osećaš totalno promašeno?
Harmonija. Da, u mom društvu svi se osećaju opušteno, prijatno. Ćaskanje, vicevi, obične teme, politika, šta god poželiš.... Ali harmonije u meni, za mene nema. Moj život je večita potraga, večita borba, istraživanje. Moja putovanja su putovanja lutalice koji se očajnički trudi da ostane na putu svetlosti. Moje misli su misli jednog propalog naučnika koji traga za formulom kamena mudrosti. Misli alhemičara. Prognana od sebe same u petu dimenziju i vi mi ne možete pomoći.
Kamen mudrosti, harmoniju u sebi, moram pronaći sama.
ne znam da li je harmonija kad izgori ručak, a ja ga donesem teatralno na sto, upalim sveće, i pored boce vina brzo stavim parče torte??
Neko besni u sebi, ja sva blažena očekujem pohvale... i čujem
- Ova sveća je ostala još od bombardovanja??
Da da, to je harmonija, jer meni tog trenutka dodje da... ma, ja sam fina, ne mogu da napišem;))
Anamče, meni se skoro nikad ne dogadja da mi izgori ručak. Pa ja uopšte i ne kuvam! :)))) Samo vino i parče torte iz marketa! Za glavno jelo: krekeri sa feta sirom. Hvataj pelcere! Eto harmonije bez imalo muke! :)))
Harmoniju je najteže naći u samom sebi. Imaš samo jedan problem: previše si inteligentna, previše vidiš, primećuješ, ono što nije svima dato i zato je teško da ne vidiš ono što se nadvija kao senka nad tvoju harmoniju.
Hmmm, njami njami... krekeri sa feta sirom, tortice...joj o cemu vi pricate samo zazubice se prave... :) mmmm
moja harmonija se rasula negde na putu sve je neharmonisano...hu, postoji li uopste ta rec? ne, ali tako je :D :))))
Desava se svima da s vremena na vrijeme osjetimo krizu identiteta. Ko smo? Sta ce ostati poslije nas? Po cemu ce nas pamtiti?
Iz svog iskustva ti kazem da te takve misli nece napustiti sve dok ne pocnes da gradis nesto veliko, nesto cime ces nahraniti cudoviste svaki put kad se nad tebom nadvije takvim pitanjima.
Izvagaj sta je to sto te ispunjava i sta najvise volis da radis, pa se usredsredi i na tom polju napravi cuda. Budi najbolja!
Puno pitanja si otvorila. Kada pogledam sve to što ti zaista jesi i sve ono što bi još želela, pitam se da li takvo biće uopšte postoji i da li je moguće da postoji u ljudskom obliku. :-)
Zadovoljstvo je čitati sve što pišeš.Ipak, danas kao da si pisala samo za mene :)
Često imam iste dileme...
U meni je oduvek vladao haos,nered i svugde me je! Al' to sam ja..!
PS: svako se bar jednom nasao u toj situaciji koju ti sad pises,al' ti dobro to i napises.
@sanjarenja56, ponekad je bolje biti "slep i gluv" na spoljne uticaje, one koji ruše našu harmoniju kao kulu od karate. No taj dar je Bog zaboravio da nam pokloni.
@mućkoš, malo se šalimo anam i ja, ali parče torte, sada bi mi dobro došlo! :)))
Reči ponekad nedostaju, ne zato što nemamo šta reći, već zbog toga što su isuviše "teške" da bi smo ih izgovorili naglas.
@spinner, to i radim celog života. I jesam najbolja u onome što radim. Ali, ispostavilo se, to danas nije dovoljno. :( Zver ne miruje. Uvek traži još!
@razmišljanka, verovatno si u pravu. Verovatno ne postoji. Čista, obična ljudska težnja za boljim. Često nedostižna. Stvar pristupa i shvatanja svakog od nas pojedinačno.
@dalia, hvala ti, draga.
Mi, ljudi, koliko god da smo različiti, toliko istog ima u nama! :))) Istih želja, težnji i strahova...
@lora 1, to je sudbina svih nas. Haotičnost u načinu našeg bitisanja je neizbežna. I što bi ti rekla - to sam ja!Hvala ti! :)
Da, i ovo je tekst za mene. Za sve sam resenje i smirenje, al' u meni orkani bruje. Nevidljivi za druge. Ili retke, koji delic samo primete :( I, u pravu si, mnogo je toga zajednickog u ljudima, samo se cini da smo nepomirljivo razliciti. Pozdrav!
Kod mene nema nikad harmonije.Uvek neki haos...i sto vise pokusavam da stvari stavim u kolosek, ne ide.Bar ne sad
Malo nam za srecu treba, a svi trazimo razlicito... A samo malo, i eto harmonije... :)
@merkur, te bure i orkane uglavnom proživljamo sami i možemo biti srećni kada iz njih izidjemo neozledjeni. Malo ko će primeti jer svako od nas ima svoje sopstvene vetriće.
@zvezda tvoja, primetila sam da što se više trudim da neke stvari dovedem u normalu, to su one više haotičnije. Možda treba dići ruke i pustiti da se nešto samo rešava!?
@ancisal, dobro došla na moj blog.
Uvek malo fali i uvek baš to malo nedostaje i ostaje van domašaja. :(
I meni je samnom najteze.. :)
Grlim te!
Hvala, Roksana na dobrodoslici, imas divne tigrice! I vremensku prognozu :)
Inside of me...
ღღღ
@vesela moja!!!!
Uvek je tako, nemam pojma zašto. Možda smo prezahtevne!? :))))) Hoću reći, možda od sebe samih očekujemo previše, a posle nam djavo kriv! :)
@ancisal, he, he, moji tigrići imaju zubiće. :)))
Samo da ova košava prestane, ide mi na nerve. Pozdrav!
@persefona, srce malo, drago mi je da si tu. :*
ja sam odavno konstatovala da meni treba odmor od mene same...
ali okolina ne pušta...:)
Prijatno!
@domaćica, možda to i nije tako loše. Na taj način i imaš odmor od sebe same, ali nemaš od svega ostalog! :)))
Prijatno i tebi, draga!
Eh, sestro moja.
Eh, sestro moja.
Ima nas mnogo za koje si ovo pisala....
Prvi put sam na ovom blogu i oduševljena sam onim što vidim. Svim temama. Međutim...
Harmonija me je prva privukla. Naslovom. To je reč koju smo zaboravili.
Svaka čast.
Snežana, dobro mi došla. Uvek se radujem kada vidim da se nekom dopada ono što pišem. Harmonija nije samo reč koju smo zaboravili, već je i stanje koje nam najčešće nedostaje. Teško je nalazimo, a nekako mislim da smo sami krivi za to. Samo kada bismo se malo više potrudili. Veliki pozdrav!