Kič i korica hleba našeg nasušnog
Samo nemojte kupovati suvenire, govorila sam svojoj deci svaki put kada su odlazili na izlet ili ekskurziju. Obojene gipsane crkve, manastiri, figurice, cveće od kukuruzovine, vaze i vazice samo skupljaju prašinu po kući i prave problem. Uz to, uglavnom je reč o kiču.
Danas, dok prolazim izmedju štandova na novosadskoj manifestaciji "Novi Sad srcem", razgledajući izložene predmete, ne mogu a da se ne zapitam šta je kič, u stvari.
Iza tezgi gledaju me oči umornih sredovečnih ljudi koji će u narednim godinama, ostavši bez posla, čekati penziju i svake godine će ta penzija biti sve dalja i dalja. Vedre i vesele okice mladih, diplomiranih ekonomista, inžinjera, agronoma, tehnologa koji će na redovan posao čekati deceniju i više. Stare ili mlade oči, omedjene borama, cakle se u nadi da će danas prodati trud svojih ruku. Oni stariji setili su se svojih zaboravljenih talenata, oni mladji vredno uče tkanje, šivenje, vez, slikaju...
Kako li sam ikad mogla omalovažiti njihov trud, njihovu muku, rad koji je uložen, ljubav koja je utkana u svaki uradjeni predmet. Mašnice, nakit od žice, keramika, mindjuše od kože, ulje na platnu, krpare, pletene rukavice, vezeni stoljnak...
Čekajući neka bolja vremena, snašli su se ovi ljudi i na krajnje pošten način na svom stolu poslužili svom detetu hleb i so. I imaju više, mnogo više nego što će mnogi ikad imati. Imaju sebe, svoj talenat, svoje poštenje i dostojanstvo. Oni će vas uvek gledati u oči, oni će vam se uvek nasmešiti, pozdraviti i zaželeti sve najbolje, iskreno i od srca.
Dok razgledam izložene predmete, mislim na koricu hleba i na to da nije, niti može biti kič nijedna, vrednom rukom čoveka, uradjena sitnica. Trebalo mi je dugo, zaista dugo da shvatim.
I kupujem krparu, tapiseriju i sliku. Neka!
Dobro si to shvatila! Priznajem, i mene si navela na razmišljanje.
Eh, da si juče bila u Novom Sadu, mogle smo se sresti!
Moram priznati da sam i ja uvek deci govorila da ne donose nikakve suvenire sa ekskurzije i rekreativne. Ali, ja kad negde otputujem volim da donesem neku uspomenu. I oduševljava me šarenilo suvenira, za koje znam da su kič, ali uvek neki kupim. Pozdrav, draga! :-))
Lijepo si to napisala i tako istinito...
@sanjrenja56, znala sam da hoću. I meni je dugo trebalo, ali sada drugim očima posmatram suvenire. Ne moraju mi se svidjati, ne moram ih kupiti, ali svi oni definitivno vrede.
@razmišljanka, ma naravno da kupuješ, ko može da odoli šarenim krpicama i staklićima. :))))
@dalia, hvala ti. Jeste istinito. Samo što o tome ne razmišljamo uvek. :)))
Ja volim da kupim one magnete za frizider. To mi je uvek lep suvenir :)
Bogami, i ja sam se zamislila sad.
Lepo si ti ovo srocila...
I istinito.
Mnogo tužan post, zato što je istinit.
Ko sam ja da kažem da je kič nešto što omogućuje nekom da on ili dete preživi dan??
Pravi kič su one polugole pevaljke i snobovi našeg društva, manekenke koje se slikaju u " jednostavnim" krpicama kako kažu, trošeći stotine, hiljade evra...
Nov i plemenit ugao gledanja. Malo ko tako razmišlja, možda će sada biti drugačije.
Hm... Istina!
sad ne znam što da ti rečem!
Slazem se sa anam.
Takodje sam misljenja da sve sto je rucno izradjeno, pa je samim tim jedinstveno i neponovljivo ne moze nikako biti kic. :)
Veliki pozdrav svima!
Istina. Složiću se s tobom. Rukotvorine ne mogu biti kič. Kič rađa želja za profitom. Želja za preživljavanjem je nešto sasvim drugo.
pozdrav
Anam je sada rekla ono što ćemo verovatno svi potpisati, ja odmah posle littlephoenix
Slazem se i ja da je Anam rekla sustinu.
Grlim!
Znam samo da obavezno kupujem sitnice upravo na tim standovima rucnog rada. Jednostavno, cenim ulozen trud, a kako i sama prodajem sopstvene rukotvorine, znam koliko to nekome znaci...
Kao što jedan trenutak u kome se oda tajna, poništava godine čuvanja, tako i tren saznanja briše godine i godine neznanja ...
I ma koliko dugo bilo vreme neznanja, samo saznanje nije umanjeno ! :)
Bio kic ili ne,ali ja tako volim sve te figurice,sto istina samo skupljaju prasinu...meni su to uglavnom sve drage uspomene i svaka ta figurica me vrati u odredjen period ili me sjeti na osobu koja mi ju je poklonila...pozdrav
@snježana, imam gomilu!
@mućkoš, sve je bilo sa namerom. Znam da mnogi ne razmišljaju o tome na taj način. Nisam ni ja nekad.
@anam, upravo tako. Nije ni bilo potrebno da sve napišem, piše se samo. Kič je svuda oko nas, a to niko ne komentariše naglas. Možda ih više i ne primećujemo.
@biljanak, nadam se da hoće. Bar bi trebalo.
Niko od nas nije to mislio, ali eto , ispalo je dobro, vise ne cekamo i ne molimo, oslanjemo se na same sebe
Hvala ti za ovo razumevanje.
Da pomognem, Kinezi su kič, znam kakva kola voze, i kako žive, kakve prekršaje prave, kič je sve osim ručnih radova i rukotvorina, sve što je štancovano mašinama.
Zašto tako mislim, svrati na moj blog, i na mojoj listi blogova blog Moj cvetni svet, sve će ti biti jasno.
Hvala!
@kibitzfenster, dobro došla na moj blog. Veoma mi se dopalo ono što radiš! :)
@nena58, dobro došla na moj blog. Nema na čemu, draga. Bila, videla, oduševljena!
Veliki pozdrav!
Ono što je nekome sitnica, drugom mnogo znači
@lonacipoklopac, to i jeste poenta ovog posta. Veliki pozdrav!