Kišno veče

 Ako kiša može da spere prašinu sa trotoara i ulica, može li da spere i prašinu sa moje duše!? Onu koja se taloži, onako sama od sebe, bez moje volje! Onu koja preti da izazove alergiju nevidjenih razmera, da me natera da se još više zatvorim u sebe i ne pomolim nosić dalje od ulaznih, sve češće zaključanih, vrata. Ne volim kišu, ne volim vlagu koja se uvlači u kosti, ja sam dete sunca i nestrpljivo ga čekam, cupkajući u mestu, kao kada se čeka voz koji kasni. A kiša lije, prosipa svoje suze kao da i ona žali za nečim, u nepovrat izgubljenim. I setim se stihova, odavno zaboravljenih:

Znam da kiša nije žena,
jer nema ruke, nema uspomena,
al' svaku noć ulicom plače,
kao da je nekad bila voljena.

Setim se stihova i dodje mi da zaplačem, onako jako kao kiša. Da isperem tugu i prašinu i da sa tom kišom odagnam stare aveti.

A onda se pokrenem, setim, izvučem iz zaborava i poslažem ih kao karte, sve one mantre koje sam nekad davno naučila. Sve znanje koje sam godinama sakupila. Iskustvo koje me ojačalo i sazdalo me u ono što jesam i što moram biti. Poslažem ih kao slike, u svom umu ih oblikujem kao podsetnik sa kalendarom i poželim da ih primenim, jer nekako znam, mogu ja sve i sama.

Zato ću, večeras, izaći na kišu, ona neka plače, a ja ću, baš kao Skarlet O'Hara plakati sutra, ili još bolje, neki drugi ili treći dan! 

kisno vece 


Komentari:


  1. 29. 01. 2013. 16:00

    Moja Roksi...kao da si me gledala u ovom danu i preslikala moja osecanja.Uh,sestro slatka,bojim se,svih tih osecanja koja su mi jako poznati,a pogotovu danas,kad kisa pada i sve je sivo .

    Evo, meni dodje da preletim i doeltim kod tebe,pa da se zajedno prosetamo.Sprace se valjda jednom? Ja cekam sunce iprolece:))

    Ja tebe grlim i nedam te tuzi,aj' da se smejemo malo...mozda ce da nam bude bolje?
    Grlim teeee

  2. 29. 01. 2013. 16:31
    roksana

    @lora1, lora moja, dodji, zajedno ćemo trčati, zajedno plakati, a zatim smejati, smejati i radovati nadolazećem proleću.

    Slični se pronalaze uvek i samo se slični mogu razumeti. Jer sit gladnom ne veruje, a srna od vuka beži. Tako je to to u životu, tako se i nas dve ovde nadjosmo.

    Dodji da te zagrlim jako, najjače, draga moja!

  3. 29. 01. 2013. 16:45

    šta je kiša za moćnu tigricu roksanu ...eh ...

  4. 29. 01. 2013. 17:01
    roksana

    @mediterraneo, tek po koja kap vodice na trepavici... eh... :)

  5. 29. 01. 2013. 19:14

    Ne volem ni kišu ni sneg ni sve što ima veze sa zimom...sva sam tmurna cele zime..
    Doći će leto, pa ćemo trčati po suncu, smejući se od srca i grleći topao letnji vazduh i želeći da se nikad ne završi..
    Lepo, pozdrav (:

  6. 29. 01. 2013. 19:18
    roksana

    @3msc, ne volem kišu, ni zimu, ni sneg, ni sivilo, ne volem, baš, eto da znaš! Letnje sam dete i jedva čekam to trčanje po suncu! :)))

  7. 29. 01. 2013. 20:52

    a kakav je pogled ispod trepavica ? ...kao da čoveka grom udari

  8. 29. 01. 2013. 22:40
    nena58

    Ni ja ne volim zimu, ne volim mokre noge, ne volim kad mi je hladno.
    No tvoj tekst govori o tvom bolu.
    Nadam se da će proći, nadam se da nikada nećeš plakati.

  9. 29. 01. 2013. 23:56
    roksana

    @mediterraneo, kakav može pogled tigrice biti? Otrovno zelen, ledi krv u žilama! :)

  10. 29. 01. 2013. 23:57
    roksana

    @nena58, u pravu si. U poslednjih godinu i po dešavale su se samo tužne stvari. Skupljam snagu da se sastavim i krenem dalje. Mora se. Hvala Neno!

  11. 30. 01. 2013. 00:51

    Ја волим воду у свим облицима. Волим и сузе, јер помажу души да се растерети. Једино не ваља ако се у мислима забравимо. У долини плача подједнако осећамо и радосну тугу и тужну радост. Грлим! :)

  12. 30. 01. 2013. 10:53

    volim zimu. I volim kišu. Ponekad. Volim i sećanja. Uvek.

  13. 30. 01. 2013. 12:03

    Као што видимо, и та киша, која чини да се некад због ње препустимо меланхолији, има воје позитивне стране: захваљујући њој, написала си нешто што је у свима нама пробудило иста осећања - жељу за сунцем, пре свега, за пролећем, нежношћу, топлином...
    И мене она асоцира на исто, али памтим да сам, кад сам била много, много млађа, волела кишу, и то не само да је гледам кроз прозор (како је данас многи највише воле), већ и да шетам по њој, по парку свог детињства, и да тада осећам неко чудно, тајанствено усхићење, и маштам о нечему/некоме лепом.
    Осим тога, Причалица је рекла оно што бих и ја радо ставила на крај овог коментара.
    Волим воду и све остало што тамо пише!:-)

  14. 30. 01. 2013. 13:01
    roksana

    @pričalica, od vode smo sazdani, pa smo, samim tim, i mi vodena bića. :))) Kako je ne bi voleli. Ipak, što sam starija, hehehe, toplina mi nekako više prija. Pravo kažeš, naša dolina nam je sve obezbedila, pa tako i ja radosno klikćem čak i kada bih se najradije pod jorgan zavukla, a tugu razlivam i kada sunce u zenitu sija. Shvatila sam da sam dovoljno jaka da prebrodim sve nedaće koje nas prate, ali i da ne valja uvek stajati na vetru. Još ima mojih dragih kojima trebam i za njih moram i pridići glavu, ali i spustiti je, kada to treba. Mislila sam nekad, ako si dobar, sve će ti se dobrim vratiti, ali i sama znaš, nije tako. Zato se prilagodjavam kako najbolje znam i umem. Ovaj blog ostaje mesto gde mogu sve da kažem, posebno ono što obično prećutim, i znam da ću biti shvaćena onako kako treba.

    Hvala ti što si tu i što razumeš.

  15. 30. 01. 2013. 13:05
    roksana

    @Snežana, čak i kao dete više sam volela proleće i leto. Kažu da je to osobina onih rodjenih u tom periodu, a ja baš to i jesam. :))) Ima zima svojih čari, kiša nam je neohodna, ali nekako baš u te dane ta sećanja o kojima pišeš, naviru svom snagom. Volim sećanja i kada mi izmame osmeh i kada me guše, volim... Najlepše stihove sam napisala kada je padala kiša. :)))
    Veliki pozdrav!

  16. 30. 01. 2013. 13:10
    roksana

    @trunsmoitren, već napisah Snežani da su upravo kišni dani iznedrili stihove koji ostaše meni najdraži i najlepši. Kiša inspiriše istom snagom kao i mesečina. :))) Sa našom pričalicom se moramo obe složiti, jer je potpuno u pravu. Od svega dobijemo onoliko koliko možemo podneti, sve dok trajemo. Veliki pozdrav, draga!

  17. 31. 01. 2013. 00:24

    Киша не може вечно да пада...
    имаш је кроз своју песму и причу сасвим своју некако
    предодређену посебну,
    а опет кад својим схватањем исте приђем твојим речима
    и помислим на душу
    све се некако
    и спере свака мисао и невоља.
    Да има руке била би вечно тужан човек без да осети додир другог у загрљају, једино што би ледена остала на крововима и олуцима да се касније слије.
    Роксана свидело ми се читање прозе у поезији и обрнуто, подстиче лепе снове и размишљања, одлично је...Поздрав велики

  18. 01. 02. 2013. 13:50
    roksana

    @krilaandjela, veliki pozdrav i tebi. Poezija u prozi je možda najbolji i najlepši način da se iskažu osećanja. Staće kiša, sinuće sunce i biće mnogo, mnogo lepši dan. Do tada ćemo sanjati, druže!

  19. 28. 02. 2013. 12:25

    Jednostavno, prelepo :)

  20. 28. 02. 2013. 19:32

    @Slobodan, dobro došao na moj blog. Hvala ti puno! Svako dobro.

Slobodno prokomentarišite članak

Dodaj komentar





Zapamti me