Čuvari tajne su posebna, odabrana bića, koja žive medju nama, oduvek. Mi, obični ljudi, nismo u stanju da ih prepoznamo. Samo oni posvećeni, dobrom ili zlom birani, naslućuju da postoje, pomažu im nesebično, ili pak žele da ih unište. Čuvari tajne nisu uvek srećne duše. Njihovo breme je preteško. I uvek gube ono što im je srcu najdraže:

Jedan čuvar izgubiće krunu.

Drugi čuvar izgubiće ljubav.

Treći čuvar izgubiće konja.

Sva tri čuvara izgubiće život. Zbog tajne.

***

Ankesenamon je grizla usnice od straha i besa. Nije bilo dovoljno što su joj ubili majku i supruga, nije bilo dovoljno što su joj proterali oca, sada su želeli i nju da ponize, da satru i osramote. Čak je i Bog, jedini, onaj u kog je iskreno verovala, odavno okrenuo ledja od nje, kao da ne postoji.  

Prokleti sveštenici, mislila je. Nisu im davali mira, čak ni kada su se odrekli svog jedinog Boga i prihvatili, ponovo, njihove bogove, njihovo tumačenje i njihove glupe običaje. Doći će dan, nadala se, kada će platiti za svoja zlodela. Ali sada, sada je bila samo uplašena, mala devojčica, bez ikoga da joj pomogne. Njen deda, zloglasni Aj, za kog je sumnjala da je duboko upleten u propast njene porodice, poslao je po nju. Da mu bude žena. Smrdljivi, ogavni starac! Gadila joj se i sama pomisao na njega. Ostavši bez muža i poroda, bez naslednika, obratila se Feničanima za pomoć. Aj će je kazniti zbog toga.

Kada je njen otac, veliki faraon Ehnaton, proteran iz Amarne, prestonice koju je sam podigao u čast jedinog i svemogućeg Boga Atona, pratilo ga je oko 10.000 ljudi, većinom Izraelaca. Retko se koji Egipćan, iz straha od odmazde, usudio da podje sa njim. Pričalo se da su sveštenici poslali svoju vojsku za njima, ali da se veliko more otvorilo i propustilo Ehnatona i njegove sledbenike. Pričalo se i da je faraon odbacio sve oznake svog visokog položaja, ogrnuo se običnim krznom, u ruke uzeo običan štap i sebi, još jednom, promenio ime. Sada su ga zvali Mojsije. Sve su te priče doprle do Ankesenamone i ona se nadala da će njen otac sada pronaći svoj mir. Neka mu jedini Bog ukaže put i bude na pomoći!

Njena majka, nadaleko čuvena lepotica, velika Nefertiti, odbacila je veru koju je negovala uz pomoć svog supruga, vratila se u Tebu i poslušavši sveštenike, preuzela tron i novo ime - Smenkahare. Jednom jeretik, uvek jeretik, nisu joj verovali. Ubili su je, bez milosti, udarcem u grudi. Zatim su joj, onako mrtvoj, razbili usta i unakazili joj lice. Da ne bi bila primljena u kraljevstvo posle smrti. Kao da je to Atonu važno!? Aton je pravedan i svemoguć. Njemu su svi isti!

Znala je da iza svega stoji Aj. On je organizovao sveštenike, davao savete i pomogao im da ubiju i njenog mladog supruga-polubrata Tutankamona. Želeo je nju i njenu mladost i lepotu, ali iznad svega, želeo je Egipat i njegov presto. I sada su oni dolazili po nju i ona se pitala šta da radi.  

- Ne boj se, Ankesepaton ! - odzvanjalo je u njenoj glavi. 

- Ti si izabrana, ne boj se!

Ankesenamon je znala da joj se lično Aton obraća, pozvao ju je imenom koje su joj njeni roditelji dali na rodjenju.  Uspravila se, smireno poravnala haljinu, namestila oznake svoje kraljevske kuće i uzdignute glave krenula u susret krvniku. Vera u  jedinog Boga bila je jača od straha.

nastaviće se.....