Dejka
- "Kaže mi mama da si bila danas jako nevaljala. Spremi se, večeras ćeš fasovati kaiš, da pamtiš dok si živa!"
I spremila se ona, drheći jer ga nikad nije videla takvog, obukla pižamicu i legla u krevet. Šćućurena, čekala nemo kaiš i molila se da ne boli jako.
-"Navuci perinu preko glave!" - stigla je naredba i ona uradi tako. Pljušte udarci po perini, a ona se kikoće, naglas. Nije mogla, onako ušuškana, da vidi i njegov zadovoljni osmeh. Znao je da će te, jedine batine od njega, pamtiti zauvek. I moja majka ih se seća i dan, današnji i sa tugom, ali i osmehom priča o njima.
Mnogo godina kasnije, jedna druga devojčica čekala je, po zasluženoj kazni, iste takve batine i dočekala ih, na isti način. Gušeći se, što od smeha, što od one ogromne perine. Ja, mala, dedina unuka, njegovo zlato njegovo sve. Prve i poslednje batine. Eh, dejka moj!
***
Beše on od onih sitnih dečaka koji žive u senci mnogo starije sestre koja se odlikuje karakterom od čelika, koja principe ne menja ni kada je to pitanje života i smrti. Kao dete, ostao je bez roditelja, sarajevskih rentijera. Onih što kuće iznajmljuju finoj gospodi i učiteljima i imaju salon za brice-hirurge.
Sestra Nada, već obudovela, odgajala ga je spartanski, kao i svoje jedino čedo, budućeg fudbalera, nekog ondašnjeg sarajevskog fudbalskog tima. Po uverenju, beše ona velika feministinja i komunista još mnogo pre rata, onog kog zovu "veliki svetski" i povazdan je jurcala Sarajevom sa svojim partijskim drugovima i drugaricama i uveravala Muslimanke, da poskidaju svoje dimije i feredže, da obuku suknje i pantalone, ako će im baš tako biti lakše, i delila pamflete, one zbog kojih se tada išlo na robiju.
Pokušala je Nada i brata da uvuče u ovu ujdurmu, ali se ovom nikako nije dalo, pa ga je konačno ostavila na miru, ali je zato sina, jedinca obučila pravilima o jednakosti svog sveta što ovom zemljom hodi. Obučila ga o jednakosti žena i muškaraca i principima svoje partije i ovaj je radio predano sve što mu se kazalo.
Streljan je u Aušvicu kao komunista. Ostala je samo fotografija momčica u dresu nekog sarajevskog fudbalskog tima. Dejka ga nikad nije preboleo, sahranili smo ga sa tom slikom.
Nada, k'o Nada, kad se zaratilo, medju prvima uzela pušku i udarala po Švabama sve četiri godine. Kada se rat završio, Nada imala čin kapetana prve klase. Moj dejka je bio negde u pozadini. Neko se smilovao momku čija je sestra već onda bila čuvena i na glasu kao heroj, a koji je kada su mu pušku dali žmurio i pucao negde uvis. Pa pošto je bio pismen i obrazovan, dadoše mu da se bakće nekim nevažnim ratnim poslovima.
Godinama, kad god je baka klala piliće, on se zatvarao u kuhinju, da ne vidi i ne čuje kako jadno pile izdiše. Eto, takav je bio moj dejka. Mekana dušica, ali ruke jake i žuljevite.
Skoro sve kuće u Sarajevu odoše u nacionalizaciji, što je Nadu iskreno radovalo, ona se za to i borila. A valjda ju je utešio i trosoban stan u centru Sarajeva u kom je do smrti sama živela, ako se izuzme desetak mačaka koje su pravile silan smrad, a ponekad i buku koju su ostali stanari morali ignorisati. Bratu se javila tek pred smrt, svih ostalih godina nije odgovarala na njegova pisma. Otišao je, video i vratio se još pognutijih ledja. Na njega se, izgleda breme baš naviklo i volelo ga, na neki svoj izvitoperen način.
Nikad nisam saznala koji su to čudni putevi Gospodnji doveli mog dejku iz Bosne u nepreglednu vojvodjansku ravnicu, niti kako je upoznao moju nonu, lepoticu sa malim detetom. Mislim nekako, biće da je njega privukla njena lepota, a nju njegova neizmerna dobrota i da je bilo sudjeno da se nadju. Jer, oni su zaista samo zajedno, celi bili.
Usvojio je zakonski moju majku, dao joj svoje prezime i celog sebe. Rodjeni, ne bi mogao biti bolji. Rodjeni, ne bi imao takvo srce. Rodjeni, ne bi umeo toliko sebe samog da da.
Nona i dejka su se samo jednom posvadjali i to kad je dejka svratio kod komšije Mite posle posla. Popio koju više, a komšija Mita je bio poznat po svojim brljama koje je za sitne novce prodavao, pa i na veresiju davao i često bio uzročnik silnih letećih objekata koji su ličili na šerpe i lonce, a koje su besne komšike na svoje muževe bacale. E, tog dana zamalo i jedna muškatla na dedu nije poletela, a muškatla je bila u, prilično nezgodnoj i teškoj, saksiji. Zamalo, al' nije, hvala Bogu. Znala je nona dobro da se suzdržava.
Nastaviće se....
Imam samo jednog dejku koji ne voli bas mnogo da prica... Uvek sam htela da imam jednog koji ce me nauciti svemu i svacemu... a zelja mi se nije ispunila... Cekam nastavak... :)))
@cicilly, moj dejka je nekad pričao, a nekad je samo tužno gledao u daljinu. Čak i kada pričaju, uvek nešto ostane nedorećeno. Šaljem pozdrave! :)))
Čekaću i nastavak-e..Pozdrav!
prica je bas lepa, puna topline, prosto su pred ocima letele slike i slagale se u niz. Divno , Divno ,Divno :))) poz
Волим деде, јер ми је деда пуно недостајао у моме одрастању. Пратим с пажњом. :))
@Jovan s.s. Veliki pozdrav, nastavak se sprema, biće.
@gasstro city, hvala ti! Ove priče o noni i dejki posvećujem tebi!
@pričalica, draga moja, već imaš i nonu, a nastavci slede u nizu. Žao mi je, iskreno. To je nenadoknadivo. Ali, kao što ćeš videti, ništa nije potaman i uvek neko nedostaje. Ljubim.
Ja nisam imala priliku da upoznam nijednog dejku i mnogo zalim zbog toga...Osecam da su bili divni ljudi.
Uzivam citajuci sve ovo. Hvala ti, draga. :)
@mesečino moja svetla, milo mi je da ti se dopada. Da, ko nije imao tako nešto, ne može ni da zamisli. Ali, kao što sam već rekla, uvek nešto nedostaje, ljubim te, draga moja.
Хоћу да кажем да нисам имала деду потаман. :))) Оба су ми била далеко, а ја сам увек волела да ме мушка рука учи. Зато ми је бака све у једном. :)))
А хвала и на твојој и нони и деди. :)))
@pričalica, tako! To je nešto drugo, ali i to je nedostatak. imaš, kao da nemaš. :*
samo da se prijavim da znaes da sam tu i... heh... ne mogu da otkucam sad nista jer ne vidim lepo slova na tastaturi od ovih glupih suzica...
Ja nikad nisam imao dejku ... I drago mi je da mogu bar da uzmem delić tvoga kroz reči ... Hvala ti za to zadovoljostvo. Šavršen je.
V.
Sreća dejkina da nije znao za priče AnaM, pa baka nije bavala kaktuse...pitaj AnaM za to!
@persefona, obriši suze, draga. Nije vreme plakanja. :))) Pa, dobro, navrati kasnije.
@duhovi, hvala tebi što pratiš, što si tu.
Teško je, znam, ali videćeš već, nekad imaš, a nemaš, to je teže. Veliki pozdrav.
@sanjarenja56, AnaM mi duguje tu priču. :))))
Eto, bas me je dirnula ova topla prica.
Ja sam imala jednog dešu, sa kojim sam prakticno odrasla. I bas ce ovih dana biti 11 godina od kaka nije više na ovom svetu. Tako da, hvala što si me inspirisala za post.
A imam i jednog dejku. Samo što nismo tako bliski.
Ljubim te! Uvek znaš šta da kažeš.
A dok pominješ sebe, kao da vidim malu behappy. :)
kako si ovo divno rekla...jer oni su zaista samo zajedno celi bili. I ja sam mog dedu zvala dejka...pozdrav i jedva čekam da se nastavi
kako si ovo divno rekla...jer oni su zaista samo zajedno celi bili. I ja sam mog dedu zvala dejka...pozdrav i jedva čekam da se nastavi
Topla priča. Pronađoh deliće svog života. :)
Pozdrav
@behappy, mala moja behappy, kako je lepo odrastati uz deku i baku. Biće još, obećajem.
Ljubim milu curicu.
@vedrilica, jesu. To je zaista bila retkost. Imali su divan brak. Šaljem ti pozdrave i želim svako dobro.
@mcdreamy, drago mi je ako je tako. Veliki pozdrav ti šaljem!
Čekam nastavak. :)
pozdrav
@mandrak72, uskoro! Već je spremno.
Odaću ti tajnu. Malo sam bila inspirisana svodovima, samo malo. Pssssssst! :)))
Drago mi je zbog toga. Volim da čitam priče.
pozdravče
mandrak72, naravno, ko ne voli. Veliki pozdrav.
Kada te citam imam utisak da vremeplovom(onim iz mojih postova)odem u neko drugo vreme.proslo vreme.deluja kao bajka.u jednom tvom postu citala sam da si volela da citas bajke dok si bila mladja.to nam je zajednicko.iscitavala sam police narodne biblioteke pune bajki.nema vise bajki.znam to.ali lepo je kadate neko podseti na njih.narocito ukoliko to cesto cini.nadam se da smo nesporazum sa mog posta resile.ukoliko nismo,napisala sam ti tamo,napisacu ti i ovde.ti mene citaj samo ukoliko ti se dopada da to cinis.ja cu tebe svakako citati.veliki ti pozdrav saljem
ljubim vas obe...
@tanjana, ok, sve je u redu. Verovatno sam ovaj put ja bila brzopleta.
@marcoantonije, ave ti nama i zdrav bio, veliki pozdrav!
eto, sto mi lepo kad je sve ok, sada idem da pajkim, bas sam se iznervirao, eh vi zene...nikada me necete razumeti, mislim nas, ma mislim, mene...
@marcoantonije, lepo spavaj. Nije ni bilo potrebno da se ti nerviraš. Laku noć
Citajuci tvoje postove brzopletost nije tvoja osobina medjutim svima nam se dogodi da takvi budemo.medjutim nema problema.kao sto sam ti rekla ja cu te citati(ako te nervira da ti dajem komentare necu ih ostavljati) citati sigurno hocu.volim da te vidim da mom blogu.volim razlicita razmisljanja..sve je to ok.poljubac veliki pomirenja(ne iskrsnute svadje)ti saljem :)
naravno da jeste jer vas obe oboyavam i da cutite i sve lepo pisete...cmok...
@tanjana, ma ne, pogrešno sam protumačila tvoj komentar na tudjem blogu i brzopleto izvukla zaključak. U tome je stvar. Očigledno nisam bila u pravu i ja to priznajem.
Mir, mir, mir, niko nije kriv! :)))
Može? I da zaboravimo sve ovo?
@marcoantonije, žao mi je što dasad nisi naučio da ćeš nas dve učutkati samo ako nas ugušiš! :)))
Marco koliko covek moze od ljubavi da se napije?evo veceras smo videli !roksana citaj njegove poslednje postove.samo ljubav,srecica,med...svasta nesto:)) laku noc svima Vam zelim i veliki poljubac
hahaha, e sada roksana da ti kazem, veceras sam se ovde ludo proveo i zabavio, mislim na blogu, tako sam malo zaboravio sve brige koje male nisu. Sutra obecavam da cu procitati ovaj post, posto mi se sada spava, nisam stigao a hocu koncentraciju i "udaram" kriticki na komentar, vazi?
samo tanjani da odgovorim, mnogo se covek napije, prosto pobrljavi od ljubavi...
@tanjana, laku noć, čitamo se i pišemo!
@marcoantonije, neka si se ti lepo proveo, laku noć!
kula noć
Roksana tek sada citam :)))))))))))))))))))))) hahaha marco tako je,nas dve ces ucutkati samo ako nas ugusis :))))))))vidim ja da ti koliko god lav se pravio prvi zbrises :))roksana poljubac
muškatle znaju
hehehe tu sam, cvrc!
Roksana tek sada vidim mir mir mir :)))) pa naravno.rata ni bilo nije.ali mali prstic prihvatam :))) poljubac
Sada sa velikim nestrpljenjem cekam nastavak.
dejka je bio predobar, a mita djilkos jedan brezobrzani i irosh belosvetski, navuko nagreh...
Lepa prica, uobicajena za ravnicu. Ona menja ljude polako...
I kao sto rece alexdunja, muskatle su tu ispale najpametnije...
eto da ne ostavim za sutra
Pre nekog vremena nam je Mandrak priredjivao istu stvar, ostavljao nas je u neizvestnosti i terao da sa nestrpljenjem ocekujemo nastavak.....ok, cekamo :) Poz ;)
@alexdunja, dobro došla na ovaj blog! Muškatle, znaju! Ali, na žalost linkić ne radi. Puno te pozdravljam!
@tanjana, mali prstić, :))))
@marcoantonie, u pravu si i za dejku i za Mitu! Belosvetska baraba, ona nijedna!
@aquarius21, nastavak stiže, danas. Veliki pozdrav.
@nesanica, he, he, da to je malo nezgodno, ali je ovako interesantnije! Veliki pozdrav ti šaljem!!! :)))
@roxy, deke su posebne figure u nasim zivotima. Moj nije mnogo pricao ali sam zato imala u njegovoj garazi posebno mesto za mentol bombone gumene i zivotinjsko carstvo...nedostajale su mi te zalihe kad je otisao na onaj svet...:)
Ja sam kao mesečina, nisam upoznala dejku:(( Nedostaje mi to...
@AnaGram, čokoladice životinjsko carstvo i karamele. Nedostaju zalihe, ali više nedostaje on! :)))
@AnaM, detinjstvo bez dejka, kao da je, na neki način, osiromašeno. Čini ti se kao da ti je nešto bilo uskraćeno. :(
Privukao me naslov. Mog oca su bratanice zvale Dejka. Podsetila si me. O, kako mi nedostaje! Pozdrav
Jako lepa prica.
@Vladislava, želim dobrodošlicu na moj blog. Hvala ti puno!