Najduže...

- Koga više vojiš, uju ili mene?
- Tebe volim više, uju volim duže!
- Neeee, neeetu. Mojaš mene sve! 

Kako majušnom dečačiću, sinu prvencu, objasniti ljubav sestre prema bratu. Nikako! Samo čekati da bude, da se desi, da jednom sazna, kada u njegov život ušeta mala princeza. Princeza koja će njega voleti onom istom snagom kojom ja volim svog brata. Neizmernom snagom.

*** 

Imao je on tada četrnaest godina, ja šest više. Već odrasla , on tek pubertetlija, onako dečački neozbiljan i blesast. Moj jedini, najjediniji.

Sećam se, kao da je juče bilo. Čekam ga na aerodromu, njegov avion uskoro treba da sleti. Putuje sam. Često smo putovali sami, kao deca, ništa strašno, zna on. Sad će... Guram se kroz masu nestrpljivih rodjaka, izvirujem, gledam na oglasnu tablu... Ništa. Nijedan let iz Nemačke... Četiri Inex-Adrijina i četiri JAT-ona aviona. Nijedan....

Već smo uspaničeni, polako se upoznajemo sa sebi najbližima. Pitamo se, odlazimo kod dispečera. On sleže ramenima. Šalteri kompanija su već zatvoreni. Nervoza raste. Konačno, stiže. Stiže JAT. Ja čekam Inex-Adriu. Izlaze prvi putnici, ljube se, viču: bomba, na nekom od naših aviona je bomba...

Krv prestaje da kola, srce staje, dlanovi mi se znoje. Knedla u grlu, grč u stomaku... Grudi se raspadaju... Gledam... Gledam i ne vidim ga. Znam, on nije došao. Negde je tamo. U nekom drugom, potpuno sam... U nekom, u kom je možda...

Nisam sama, oko mene je sijaset unezverenih rodjaka i prijatelja. I oni čekaju, nekog svog, nekog voljenog. Konačno dobijamo informaciju da se javimo u kancelarije naših aviokompanija, kažu nam, dolazi neko da nam saopšti informacije.

Informacije su šture, ali bar saznajem da je bratov avion negde u Nemačkoj. Da su putnici bezbedni, da bomba nije pronadjena i da će sve biti u redu. Strpljenja samo, doći će, svi... Samo strpljenja. Biće organizovani letovi. Uskoro... Nemam strpljenja, hoću ga odmah, hoću
da dodje sad...  Hoću da je tu!



Osam jugoslovenskih aviona tog je poslepodneva prisilno sletelo po šumama, vojnim aerodromima Evrope, stotine putnika pregledano i ostavljeno da čeka. Dok oni čekaju po raznim prihvatilištima, mi čekamo njih i umiremo...

Konačno, posle višesatne rastuće panike i zebnje, sleće jedan po jedan avion.  Minhen, Štutgart, Hamburg, Hanover... Frankfurt!? Gde je Frankfurt!? Niko ne zna. Svi odlaze. Na aerodromu ostajem ja, jedan čovek koji čeka suprugu i bebu, jedna žena koja čeka muža i dispečer.

Sati dugi kao večnost, polako prolaze. Dan se odavno pretvorio u veče, veče u noć, uskoro će jutro. Umirem... Molim se... Bože, ne daj ga, Bože ne daj ga... Ne njega.

Dispečer trči, vodi nas na domaće letove. Tamo će sleteti, kaže. Nema carine, nije potrebno, direktan let, Lufthansom. Nemci sve organizovali, nije bilo nikakve bombe. Sve je u redu.

Iz aviona izlazi žena sa bebom, stariji gospodin i On. Trčim i ljubim ga, stežem jako, najjače. On kaže: "Hej, nije to ništa, sve je u redu, tu sam." Tu je, dobro je, tu je.....

Doleteo je kaže prvom klasom, let samo za njih troje i bebu. Ostali su rasporedjeni u druge avione, oni su jedini putovali u Beograd. Bili su u nekom bunkeru, u nekoj šumi... Više nije ni važno. Važno je da je tu...

***
Tebe volim najviše, uju volim najduže!!! Shvatićeš... Jednom.

U godinama koje su nadolazile, svaki put kada se nešto slično desilo, znala sam. Za svakog od njih, bar po jedno srce umire... 


Komentari:


  1. 21. 02. 2011. 18:49

    Ljubav prema bližnjim je meizmjerna. Briga još veća.
    pozdrav

  2. 21. 02. 2011. 18:53
    roksana

    @mandrak72, upravo tako. Dodala bih samo još da je tog dana 8 YU aviona prinudno sletelo. Nigde u medijima nije bilo ni jednog slova o tome, nikad!

    Veliki pozdrav.

  3. 21. 02. 2011. 18:54
    gasstrocity

    Ljubav brata i sestre je nesto najlepse sto svako moze osetiti, onaj ko ostane uskracen za to iskustvo verujem, znam, siromasan je za nesto najtoplije :0 veliki poz

  4. 21. 02. 2011. 18:54

    Nikad brat ne moze da voli sestru, koliko sestra moze brata... Davno mi je to moja baka jednom pricala... Tek sam skoro to otkrila... Ja svog velikog volim bez obzira na sve... I posle svega sto mi je ucinio i posle svog bola koji sam trpela zbog njega... Majcinska i sestrinska ljubav su mi najcistije i najdivnije... najiskrenije i najvece...

  5. 21. 02. 2011. 18:59
    roksana

    @gasstrocity, najsiromašniji, uvek je bio tu za mene kada god je trebalo.

    Veliki pozdrav!

  6. 21. 02. 2011. 19:02
    hyperblogger

    imam dve sestre, a oduvek sam zelela da imam i brata... to je praznina koja ce mi celog zivota faliti... ;(

  7. 21. 02. 2011. 19:03
    roksana

    @cicilly, žao mi je zbog toga. Ja nemam sestru, ne znam kako to izgleda, mogu samo da zamišljam, ali ti i verujem. Mjčinska ljubav je svakako najveća. Ono što mogu da ti kažem, ja sam uvek u brata mogla da se pouzdam, a tako učim i svoju decu.

    Pa šta bude!

  8. 21. 02. 2011. 19:06
    roksana

    @hyperblogger, divno je imati i sestu, još bolje dve. Najvažnije je imati ljubavi jedno za drugo,kao i sama spoznaja da je neko tu da te sasluša, pomogne i bude uvek tu za tebe.

  9. 21. 02. 2011. 19:17
    hyperblogger

    :) ooo, znam, istina, ume da bude ponekad djavolski tesko, ali se isplati :) i vredi svakog trenutka. ali pored njih, eto, nekako sam htela i batu.

  10. 21. 02. 2011. 19:44
    roksana

    @hyperblogger, tako je to, mi bi uvek ono što nemamo!!!
    :)))))))

  11. 21. 02. 2011. 19:50
    vedrilica

    tako si jednostavno, kroz jednu kratku priču iz života opisala ljubav između dve osobe koje su došle iz "istog
    stomaka"...ta ljubav je zaista najduža:)

  12. 21. 02. 2011. 19:55

    imam srecu da imam i sestru i brata i da smo, svi troje, jako vezani jedno za drugo i da se razumemo bez i jedne reci.

    ljubac tebe:)

  13. 21. 02. 2011. 20:02
    roksana

    @vedrilica, najduža ljubav, da! Divno je imati tako nekog.

    Veliki pozdrav!

  14. 21. 02. 2011. 20:04
    roksana

    @persefona, to je divno. Svesna sam da, ponekad ima i neslaganja medju braćom i sestrama, ali se nadam da je naš "slučaj" češći.

    Poljubac ti šaljem!

  15. 21. 02. 2011. 20:56

    Roksana drzala si me napetom tokom citanja teksta do gotovo poslednje recenice.Slazem se sa mandrakom u potpunosti.ljubav prema najmilijima je najveca bas kao i briga za njih.poljubac

  16. 21. 02. 2011. 21:13

    Tako poznata ljubav prema bliznjem,tako lepo opisana.Ne postoji nista lepse ni bolnije na svetu.
    Poljubac

  17. 21. 02. 2011. 21:17

    @ roksana

    cini mi se da se dzaba nadas:(
    b(l)oze, zasto je lakse biti los, nego dobar?

    lj

  18. 21. 02. 2011. 21:21
    sanjarenja56

    Svi jednom shvate...neki ranije, neki kasnije...

  19. 21. 02. 2011. 21:21
    behappy

    ...Razumem...
    Ostali komentari su suvisni.
    Saljem najveci zagrljaj!

  20. 21. 02. 2011. 23:26
    roksana

    @tanjana, bilo je strašno, satima nisam znala šta je sa njim. Zamisli kako je kad svi putnici stignu, samo njih troje nema satima.

  21. 21. 02. 2011. 23:27
    roksana

    @unajedina, ni lepše i uspunjenije, ni bolnije i strašnije. Šaljem poljubac!

  22. 21. 02. 2011. 23:28
    roksana

    @persefona, jooooooooj nemam pojma, draga moja. Strašno! Kisić!

  23. 21. 02. 2011. 23:30
    roksana

    @sanjarenja, u većini slučajeva, ali ima i onih koji tek kad smrt zakuca, shvate. E, to je strašno. Hvala Bogu, nas dvoje se divno slažemo.

  24. 21. 02. 2011. 23:31
    roksana

    @behappy, naravno da ti sve razimeš. Veliki poljubac i zagrljaj!!!

  25. 22. 02. 2011. 00:21

    Tacno sam znala da ces pisati o njemu. Zavidim mu, ponekad.

  26. 22. 02. 2011. 00:48

    neizmerna je ljubav izmedju brata i sestre. Mada sestra uvek voli vise. :)

  27. 22. 02. 2011. 10:41
    bokikojic

    Kao kad cupkas latice cveta i pitas se: Ona me voli ili nevoli!

  28. 22. 02. 2011. 12:49
    roksana

    @kuma, draga moja, nema potrebe. Znam da se samo šališ. He, he, pisaću i o tebi! Ljubim te.

  29. 22. 02. 2011. 12:50
    roksana

    @anamarija, neizmerna! Mislim da si u pravu, sestra uvek voli za mrvicu više! Veliki pozdrav.

  30. 22. 02. 2011. 12:52
    roksana

    @bokikojić, on me voli, najviše, znam. Ne moram da čupkam latice.

    Veliki pozdrav, Boki!

  31. 22. 02. 2011. 14:14
    suky

    :)))
    ps. ja imam dva brata i sestru... ;)

  32. 22. 02. 2011. 14:36
    roksana

    @šuky, ti onda jako dobro znaš! Divno!
    Veliki pozdrav!

  33. 22. 02. 2011. 16:49

    @roksana,uvek me rasplaces kad pises o ljubavi.Valjda je i u meni ima,ali ti je izazoves svojim pricama,retko ko u zivotu uspe.Pozdrav!

  34. 22. 02. 2011. 17:32
    roksana

    @goldeneye, verovatno ništa tako ne može da nas rasplače kao ljubav (izuzev smrti, daleko bilo).
    Naravno da u tebi i oko tebe ima ljubavi. Da plače može samo neko ko je ljubavi pun!
    Hvala ti što si tu!
    Veliki pozdrav.

Slobodno prokomentarišite članak

Dodaj komentar





Zapamti me