Nona i Dejka II
- "Šta ti je to Roksana?"
- "Slika."
- "Čija slika?"
- "Mamina, tatina i batina."
- "Mogu li da vidim?"
- "Ne možeš, moja je, samo moja!"
***
- "Počupala sam svoje korenje, a ovde se nisam primila!" - tako mi je, nedavno, prijateljica objasnila svoje preseljenje iz našeg mesta u prestonicu. Otišla je kao dete, sada ima sina studenta. Ako se dosad' nije primila, nikad neće.
- "Vrati se, jednom." - bilo je sve što sam joj rekla.
***
Počupali su moji nona i dejka svoje korenje, krenuli u nepoznato, ostavili deo srca u svojim gradovima. Krenuli, svako za sebe, sa svojom mukom i nevoljom. A onda se našli, kao što se dve razdvojene duše ponekad nadju i krenuli u novi život. Nikad ne izneverivši jedno drugo. Do samog kraja.
Kućili su se deka i baka polako, ali bilo je svega i lepo se živelo. Najvažnije, bilo je ljubavi za sve, neki unutrašnji mir je vladao. Nešto, što ja u stvari ne mogu da vam opišem, ma koliko se trudila. Zaboravila sam, toga više odavno nema. Užurbanost i trka postali su deo naše svakodnevice.
Dejka je radio i sa posla dolazio pravo kući, već s' proleća uzimao ašov i motiku i obradjivao ono malo zemlje koju smo imali oko kuće. Malo, ali za nas više nego dovoljno. Nona je spremala, kuvala, hranila piliće, a potom bi, rame uz rame sa dejkom, odlazila u baštu. Ja sam skupljala krompirove zlatice. Uživala u prostranstvu svog dvorišta, igrala se sa mojom kucom, drugaricama, lutkama... I donosila kući kutije sa odbačenim, slepim mačićima.
Nona je čvrsto verovala u Boga, i nikada nije dozvoljavala rasprave na tu temu. "Basta!" - čulo bi se ponekad, ako bih ja, Titova pionirka, preterala u svojim opisima planetarnog sistema i galaksije. Dejka se sa njom o tome nikada nije raspravljao. Njena čvrsta vera donela je bezbroj radosti u našu kuću. Prva u nizu bila je slika Andjela zaštitnika dece, iznad mog krevetića i niko nije smeo ni da je pipne.
Jelka se kitila 24. decembra, raskićavala 15. januara. U medjuvremenu, dva Božića, doček Nove godine i tatina slava, za mene su značili mnogo poklona, slatkiša i kolača. Nona je održavala dve slave, dejkinu i tatinu, iako ni jedan od njih nimalo nije mario. Uskrsi, oni su posebna priča. Šarena jaja, farbana u crveno i u lukovini! Čokoladne zeke i pilići i silni paketi koji su pljuštali kao kompenzacija za udaljenost. Slali su mama i tata često, ali su često i dolazili i na taj način, blažili tugu i jad.
Uskrs! Mala korpica sa sveže nabranom travom, okupljeni drugari, šetnja od kuće do kuće. Živeli smo u kraju gde se ljudi nisu obazirali na zabrane i gde se Uskrs slavio onako kako dolikuje. U našoj kući se najduže zadržavalo, nona je uživala u prazniku i deci. Sada, kada pomislim na to, sigurna sam da je Uskrs, na neki način, u njoj izazivao neke lepe uspomene i neka čežnjiva osećanja. Mi tako često zaboravimo, i naši stari su, nekoć bili deca.
Roditelji su mi najviše nedostajali na raznim i čestim školskim predstavama. Učestvovala sam na svakoj. Publiku su uvek činili djaci i roditelji. Mene je gledala samo nona. Ostavljala je sve poslove, svečano se obukla i dolazila. Nijednu nije propustila. I za svetog Savu je dolazila u crkvu da me gleda i uživala je. Posle recitala, delilu su nam kesice bombona i tanjirić koljiva. Popa je uživao da proćaska sa nonom. Verovatno ga je, u polupraznoj crkvi, ova žena oduševljavala svojim prisustvom. I svojom postojanom verom.
Dve različite pravoslavne ikone, ikona Majke Božije sa malim Isusom, jedna slika Andjela čuvara. Jedna kućica sa malim vinogradom, bašticom i voćem. Jedna nona i jedan dejka. I mnogo, mnogo radosti, ljubavi i smeha.
Nona je otišla prva, jednog 29. februara. Poseban dan, baš kao što je i ona bila posebna. Samo je zaspala i nije se više probudila. Ugasila se. Dejkino srce je izdržalo još tačno godinu i jedan mesec. I onda je presvislo. Mirno i u snu. Puklo! Tako je i lekar rekao. Umro je od tuge. Nije znao ni kafu da skuva. Nije ni morao.
Nedostaju. Nedostajaće, uvek...
Hvala što si javila, da ovde sam se našla. Tamo za Uskrs, sa onom malenom korpicom punom trave, šarenim jajima. I mačićima kojima se tvoja baka uvek tako radovala. :)))
Laku noć, sanjaj ih, ja ću da sanjam moje.
Kako toplo i lepo pises.I ja sam pocupala svoje korene,i jos uvek trazim pravo mesto pod suncem da ih ponovo pustim.
Ljubim te
:) divno... predivno... pretoplo... :)
Kako bajkovito zvuce price o ljubavi do kraja zivota...a postoje, zaista postoje. Upravo sam procitala jednu ! Hvala ti !
@kuma, mila moja, naravno da si se našla. Ti si uvek tu, gde sam i ja. Sanjajmo!
@unajedina, od sveg srca ti želim da pustiš svoje korenje na nekom lepom mestu, duboko, duboko uz nekog ko će te voleti i koga ćeš voleti ti. Ljubim, puno!
@cicilly, hvala ti, draga. Sva sećanja su takva. Da se samo mogu vratiti, na tren. :)))
@nesanica, zadovoljstvo je moje, hvala tebi. Iskreno, čudim se i danas, ali sam neizmerno srećna što sam sama mogla da vidim i uživam u toj ljubavi. Veliki pozdrav.
mnogi smo pocupali korenje, al nisu za nas saksije razne, navikli smo na prostranstva i sirine, na ljubav i srecu sto prolaze :)) Mala bravo bravo bravo, znao sam da mogu to iz tebe iscupati :))
Lepo.Čvrsto ti stojiš,dobro neguješ koren.Pozdrav,čvrst iz korena.
Tužno sećanje na one koji odlaze...
:D baš lepo!
:D baš lepo!
@GASTRO city, veliki moj, na nepregledne širine smo nsvikli.
Samo da nam korenje ne čupaju, teško je opet primiti se u tim raznim saksijama.
Ovo je bilo za tebe, veliki pozdrav, tebi, velika dušo!
@Jovan s.s. hvala Jovo, otpozdrav od čvrstog korena drugom čvstom korenu.
@AnaM, neka su sećanja živa. Sama da mi se onaj Švaba ne "doseli" u glavicu.
@filmetric, hvala ti puno, veliki pozdrav!
@650-251, hvala ti puno, veliki pozdrav!
Roksana, hvala ti sto pises ovako lepo...
@marcoantonie, hvala tebi što si tu i što čitaš.
Veliki pozdrav!
Kada citam tvoje price osecam da mi telo prozima nekakva toplina.Lepo je kada imas lepih stvari kojih se secati mozes.Nastavi da pises ovako lepo.veliki pozdrav
Sa koliko ti ljubavi pišeš, to je prosto neverovatno. Ali mi, koji te poznajemo, znamo. Volim te, ludice.
@tanjana, puno ti hvala, naravno biće još sećanja. Zaista je lepo kada imaš srećno detinjstvo i lepe uspomene. Veliki pozdrav.
@Čila, moja Čilice, hvala ti puno, šaljem ti veliki poljubac.
qt/ - "Počupala sam svoje korenje, a ovde se nisam primila!" /unqt
ne znam zasto (mozdaiznam:), ova me recenica asocirala na seobe, na beskrajni plavi krug i u njemu zvezdu...
ljubac:)
@Persefona, na šta god da podseća, rečenica je moćna, zato je i našla svoje mesto ovde. Počupano korenje, teška je stvar.
Poljubac, draga!
@ roksana
jeste... a na ovim nasim prostorima cupali su i rasejavali da... UH!
ljubac:)
@persefona, čupali, čupali, sebi počupali, baš!
Izgleda je to sudjeno ovom našem regionu, našem nesrećnom narodu...
Veliki pozdrav i svako dobro!!!
Kao najljepši goblen. Za one koje voliš.
pozdrav
@mandrak72, njima u spomen. Hvala puno, komplimetnt od tebe mnogo znači.
Veliki pozdrav.
i ponovo talas topline, predivna secanja, tuga pomesana sa taman toliko srece da ne bude pregorka...
@hyperblogger, hvala ti. Da, taman toliko svega da bude dovoljno. I da rasteretim dušu, onoliko koliko se može.
Veliki pozdrav.
Mnogi su sa pocupanim korenom iz raznoraznih razloga, a kada ce se negde primiti? Ko zna? Mozda nikada.
Pozdrav.
@talas, nažalost, mnogi. Nadajmo se samo da hoće, Ako ima ljubavi, svaka biljka bolje napreduje.
Veliki pozdrav.
Ух! Расплака ме, али од неке драгости, мила. Хвала ти што си нас упознала са њима. И у потпуности разумем њихову посвећеност башти и природи. Томе сам и сама наклоњена. Љубим те и грлим! :)))
@pričalice, draga, ne, ne, obriši suzice. Na radost je samo saznanje što znamo da je takva ljubav moguća. Da je živela, bila opipljiva. Ima nade. Za sve nas. Ljubim, i grlim, jako.
Bićemo mi opet zajedno, oni negde čekaju i čuvaju me!
Па то и јесу такве сузе! Ја само такве и бројим. :))) И верујем да љубав постоји, али да тражи целог тебе да се у њу уградиш. И по њој ћемо се и познати и наћи. А ја идем то да учим! :)))
@pričalica, takve i treba da budu. Nauči, nauči draga i onda nauči i nas. :)))))))
Gledao sam šta sam propustio i naleteo na ove pričice...
Divne su Roksen :)
Dok traju sećanja...oni još uvek žive...lepo je što si svoja sećanja podelila sa nama :)
Veliki pozdrav !
@leopard, dok sećanja traju... Drago mi je da ti se dopalo. Jedno detinjstvo u par pričica i dva života ljudi koja su ga obeležila i učinila lepim.
Veliki pozdrav!