Jozefina Bonaparta, carica Francuske

Ruža sa karipskog Martinika, punim imenom Marie Josephe Rose de Tasher de la Pagerie, rodjena je 23.06.1763. na imanju svog oca, vlasnika plantaže šećera. Njena porodica, posle tropskog uragana zapada u finansijsku krizu te je bilo neophodno obezbediti pristojan brak ćerkama. Igrom sudbine Rouz, kako su je tada svi zvali, kreće 1779. brodom za Francusku i udaje se za oficira i aristokratu Aleksandra de Boarnea i uprkos veoma lošem braku radja dvoje dece, sina Eugena i ćerku Hortenziju. Za vreme Velikog terora 1794. Aleksandar i Jozefina su uhapšeni, Aleksandar optužen za poraz kod Meca i pogubljen. Posle višemesečnog zatočeništva, Rouz je oslobodjena i uz pomoć prijatelja i ljubavnika uspeva da sačuva imovinu supruga i obezbedi svojoj deci koliko, toliko pristojan život.

Opterećena dugovima, mučena sumnjama i mnogobrojnim avanturama, kako svojim, tako i njenih supruga, Aleksandra i velikog Napoleona, koga će tek upoznati, ova žena, prevashodno majka, nije uspela da u svoj život unese sklad, harmoniju i sreću. Za divljenje su njeni uspesi, njen uspon, pa čak i njen pad. Ona je znala kada i kako treba pasti, a sačuvati dostojanstvo. Ma koliko kontroverzna bila, Jozefina je uspela u onome u čemu retko koja žena uspe. Vinuti se u visine i zablistati.  

Napoleon Bonaparta, general, rodom sa Korzike upoznaje Rouz 1795. Šest godina mladji, odmah se zalubljuje u nju, naziva je svojom Jozefinom, jer mu se ime Rouz ne dopada. Zaprosio ju je 1796. godine i venčanje je obavljeno 09.03. iste godine. Odmah nakon sklapanja braka, Napoleon je usvojio Jozefininu decu i celog života ih voleo, kao svoju, oni su mu tu ljubav uzvraćali istom merom. Svega par dana posle venčanja, Napoleon vodi vojsku u Italiju, odakle piše Jozefini dugačka romantična pisma, puna uzdaha, strasti i žudnje. Sačuvana su do današnjih dana.

Napoleon je sebe proglasio carem Francuske 20.03.1804. Jozefina je postala caricom, a njena deca su dobila prigodne titule. Krunisanje carskog para obavljeno je 02.12.1804. u crkvi Notre Dame. Papa je došao da obavi krunisanje, ali je Napoleon napravio presedan, izazvavši opšte zgražanje i nevericu. Sam je sebi stavio carsku krunu, isto je učinio i sa Jozefinom. Ovaj incident, nezabeležen u istorijskim analima, ovekovečio je na platnu francuski slikar Žak Luj David.

Žan Luj David krunisanje Jozefine Bonaparta     Jozefina Bonaparta
Žak Luj David - Napoleon kruniše Jozefinu Bonaparta

Brak Jozefine i Napoleona prožimala je velika strast, neizmerna ljubav, ali i česta careva neverstva. U nemogućnosti da rodi prestolonaslednika, Jozefina, za koju se smatra da je u zatvoru ušla u ranu menopauzu, izazvanu stresom, posle više godina patnje, odlučila je da se razvede i tako caru pruži mogućnost za novu ženidbu. U medjuvremenu, njena ćerka Hortenzija udala se za Napoleonovog brata Luja, dok se sin Eugen oženio prelepom bavarskom princezom. Jozefina je na vreme obezbedila svoju decu. Ljubav majke i dece bila je neizmerna.

Brak je razveden 10.01.1810. a već 11.03.1810. Napoleon se ženi austrougarskom princezom Marijom Lujzom iz dinastije Habsburga, sa kojom, godinu dana kasnije, dobija sina Napoleona II. Jozefina živi u dvorcu u Parizu, bavi se hortikulturom i pati. Napoleon je često posećuje, žaleći zbog svega. Njegov brak sa Marijom Lujzom, koja Korzikanca smatra razvratnikom, zveri i nedostojnim svoje veličine, ubrzo postaje nesnosan, a njegovi vojni uspesi nazaduju. Gospodar sveta je na vrhu. Počinje njegov pad.

Jozefina je umrla 29.05.1918. u svom zamku. Iza nje su ostali varijeteti ruža koje je nabavljala iz Engleske, ukrštala i negovala. Nastavila je rad pogubljene francuske kraljice Marije Antoanete. Danas, zahvaljujući upravo njima dvema, imamo čuvene varijetete ovog, mnogima omiljenog, cveta. Jozefina se pobrinula da ostanu dokumenta o uzgoju sadnica, kao i njihovi crteži. Dosledno svom imenu. Ruže za Rouz! Napoleon je nikad nije preboleo. Njegova slava polako tamni, njegova vojska gubi na svim frontovima i dolazi do neizbežnog kraha. Posle niza uspona i padova, Napoleon umire na ostrvu Sveta Jelena, 05.05.1821. Zaveštao je svoje srce Mariji Lujzi. Balzamovano, ona ga dobija na čuvanje. Mrtvo, prazno srce. Ono živo, snažno i jako, ostalo je kod njegove Jozefine.

Napoleonov sin sa Marijom Lujzom umro je u svojoj 21. godini u Austriji. Njegova majka nikada nije marila za njega. Kažu da je rekao pred smrt: "Sve bi bilo drugačije da mi je Jozefina bila majka." Jozefina je u istoriju ušla kao carica, ali njena najveća zasluga je njena neizmerna ljubav i požrtvovanost prema deci. Sve što je u životu radila, radila je zbog svoje dece, dece običnog oficira i nižeg aristokrate. Dece koju je uzdigla na carski tron. Uzdigla do zvezda.

Ironijom sudbine, Napoleonov sin nije vladao. Danas na tronu Švedske i Danske, sede Jozefinini direktni potomci.  Potomci žene koja je kroz kal i glib Bastilje, preko kamenja i trnja sela na presto jedne od najvećih država u Evropi i znala kada sa prestola da sidje, dostojanstveno. Čak i po cenu sopstvenog bola. Jozefina živi i vlada i  danas kroz njih. Takva osoba zaslužuje divljenje.


Napoleon ju je zvao svojom zvezdom. I bila je. Najsjajnija, najblistavija, najtoplija, najveća zvezda. Dolaskom u njegov život unela je ljubav, sjaj, glamur, sreću. Kada je gasnula, svega je nestalo. Kraj jedne zvezde, doneo je kraj i drugoj. Život voli da se igra.

Josefina Bonaparte

 


Komentari:


  1. 12. 10. 2011. 13:41
    sanjarenja56

    Kako je lepo videti te opet, roksana! Ponovo si dala sjaj jednoj velikoj ženi, osvetlila njen život iz pravog ugla. Bravo!

  2. 12. 10. 2011. 13:52
    sanjarenja56

    A kad već pominješ ruže, red je da dobiješ jednu!

    ......._.;_'.-._
    ......{`--..-.'_,}
    .....{;..,__..-'/}
    .....{..'-`._;.-';
    ......`'--.._..-'
    .........,--..,-"-.
    ........`-..(..'-...
    ................;---,/
    ...........,-""-;
    ........../..-'.)..
    .........,---'`..
    .................|
    .................*

  3. 12. 10. 2011. 13:59

    Da su istoriju pravile žene, sigurna sam da bi sadašnjost bila drugačija...

  4. 12. 10. 2011. 14:18

    Bravo za tekst. Ako može, naručujem još.:)

  5. 12. 10. 2011. 14:25
    sanjarenja56

    Pridružujem se zahtevu biljanak. Jooooooš!

  6. 12. 10. 2011. 14:53
    razmisljanka

    Sviđa mi se što pišeš o velikim ženama.
    Žozefina je žena za poštovanje. To je bio najsrećniji i najuspešniji period Napoleonovog života, zahvaljujući njoj. Ona i dan danas ima poštovanje Francuza, a Mariju Lujzu ne vole.
    Ja bih volela da pišeš o Sisy. :-)

  7. 12. 10. 2011. 17:39

    I ja sam za prelepu caricu Sisi. Beč joj se divi i dan danas.

  8. 12. 10. 2011. 17:51
    razmisljanka

    Trebalo je da napišem Sissi, ali zna se na koga mislim. Ono što je mene fasciniralo je njena vanvremenska lepota, što se vidi i na slici koju je sanjarenja postavila. Ona je prelepa i po sadašnjim kriterijumima. I Beč ne samo da joj se divi, ja mislim da su zaljubljeni u nju, a ovde se malo zna o njoj. Svi znaju za Franca Jozefa, ona se ne pominje.

  9. 12. 10. 2011. 17:57

    To sam baš osetila u Beču, razmisljanka. Oni vole Sisi. A Franz Jozef ju je obožavao do njenog tragičnog kraja, pa do svog sopstvenog kraja.

  10. 12. 10. 2011. 18:04
    razmisljanka

    Sanjarenja, nadam se da će nam roksana ispuniti želju.

  11. 12. 10. 2011. 20:06

    @sanjarenja56, nisam ni odlazila, samo sam se malo "uspavala" i čekam neka druga vremena da se potpuno razbudim. Članak o Sisi, najlepšoj carisi svih vremena, je već spreman, samo čeka objavu. Znači, uskoro!

    Hvala za ružu, moje omiljeno...

  12. 12. 10. 2011. 20:07

    @anam, i jesu krojile žene, ali su muški prekrajali! :)))

  13. 12. 10. 2011. 20:08

    @biljanak, biće, nemoj da brineš. Hvala ti! :)

  14. 12. 10. 2011. 20:10

    @razmisljanka, već napisah, Sissi samo čeka objavu. Odavno je napisan, pa će se tebi i sanjarenju želja sigurno ispuniti! :)

  15. 12. 10. 2011. 20:12

    Roksana, baš sam sada pričala unajedinoj predivnu priču o Sisi. Dogovarale smo se da je ja napišem ako ti ne postizavaš, ali bih više volela da ti nastaviš svoju seriju priča o moćnim ženama. Čekamo priču o Sisi nestrpljivo.

  16. 12. 10. 2011. 20:15

    @sanjarenja56, piši! Moj članak je već napisan i biće objavljen, ali to ništa ne smeta. Sisi zaslužuje da se o njoj govori iznova i iznova.

  17. 12. 10. 2011. 20:16
    sanjarenja56

    (`*•.¸(`*•.¸ ¸.•*´)¸.•*´)
    «...... Odlično !!!... »
    (,.•*´(¸.•*´ `*•.¸)`*•.,)

  18. 12. 10. 2011. 20:19
    sanjarenja56

    Neka tvoja priča bude prva, a ja ću dodati pomalo. Dajana bi mogla biti sledeća, zar ne?

  19. 12. 10. 2011. 20:29

    @sanjarenja, da ne čekate. Stiže Sisi u svom sjaju. Odmah!

    Da, ledi Di neka bude sledeća. Ali na nju ćete malo pričekati. OK!?

  20. 12. 10. 2011. 20:38
    sanjarenja56

    Dogovoreno, prvo ćemo se diviti Sisi. Njoj se iskreno divim.

  21. 12. 10. 2011. 20:40

    Uzivala sam citajuci. Pozdrav.

  22. 12. 10. 2011. 20:43
    roksana

    @sanjarenja56, takva lepota zaslužuje divljenje. Retko je koja kraljica (uz to rodjena princeza) imala takvu lepotu. Sreća, pa je u to vreme postojala kamera i možemo da uživamo u njenim fotografijama.

  23. 12. 10. 2011. 20:44
    roksana

    @merkur, ako je tako i meni je drago. Veliki pozdrav i tebi draga.

Slobodno prokomentarišite članak

Dodaj komentar





Zapamti me