Pre neko veče se pila kafa kod mene. Društvo je zaselo, opušteno se ćaskalo o nekim svojim problemima. Počelo kao zezanje i zabava, a završilo se ozbiljnim razmatranjem jednog od onih bolnih činioca koji su sastavni deo naših života. Nas desetak, ne više, ozbiljna tema, ali sve onako, kako ja kažem, kežuali i kul. Bilo nam je lepo. Nekom je možda i pomoglo, kako god.

Posle me je razmišljanka pozvala na kafu kod sebe, razgledasmo nakit, došlo i ostalo društvo. Sve potaman, baš kako treba medju pravim drugaricama. Podelile smo onaj nakit i drago kamenje medju sobom i sve smo bile zadovoljne. Nekom manje, nekom više, ali Bože moj! Ma bilo odlično, šta da vam pričam.

Naravno, bilo je i slavlja ovih dana. AnaMče nam je slavila 25. (i slovima dvadesetipeti) rodjendan. Žurka nevidjena. Jelo se i pilo do kasnih sati, čestitalo, grlilo, ljubilo. Znate i sami kako već bude na tim slavljima. Veselo, veselo, veselo! Slavljenica najveselija, a kako i ne bi. Dobila je Oskara taj isti dan.

Blog Oskar se delio i svi su sa nestrpljenjem očekivali, ispred svojih malih i velikih ekrana, direktno uključenje iz studija u Novom Gradu. Ljubazna organizatorka Grlica saopštila je pobednike i nastalo je sveopšte slavlje i čestitanje po blogovima. Ako vam se više svidja, još jedna velika žurka! I veselje.

Sinoć je održana pižama parti kod Lune71. Ako vas zanima zašto, pogledajte sami. Nas nekolicina blogerki ludo se zabavljalo. E, da nam je samo još po koja piva i liker od čokolade! Hej, ima, sad' sam se setila. Taze napravljen u kućnoj radinosti! Evo, i ovde nastade žurka. Jeeee!!!

Naravoučenije: nema ga. Ali, nama je super, sve ostalo nije važno! Pobogu ljudi, jedan je život! Ako ga sami ne ulepšamo, niko neće. U zdravlje!

Znam da će vam svi želeti sreću, ljubav i radost. Ja ću dodati još samo jednu sitnicu. U Novoj godini želim vam pameti i zdravog razuma. Da prepoznate prijatelja u neprijatelju, a zlotvora u prijatelju. Da na raskrsnici izbegnete stranputicu i ćorsokak. Da razlikujete ljubav od zaljubljenosti. Da spoticanje i pad ne shvatite kao konačnu tragediju, već samo kao jednu novu, naučenu lekciju.

Želim vam pameti da ne zatvarate oči pred nedaćama, već da ih savladate sopstvenom snagom. Da se izborite sa starim avetima i uvek budete spremni na nove. Da unapred shvatite odakle će stići udarac i da ga izbegnete mudro.

Ono što je ostalo iza nas oformilo nas je, kao ljude. Ono što je ispred nas, neka bude, Božanski nadahnuta nadogradnja. Budite uvek raspoloženi da učite, svaki novi dan donosi nove spoznaje. Prepoznajte ih i zapamtite.

Volite umom, a ne očima. Dotaknite dušom, a ne rukama. Bićete ispunjeniji, i biće vam istom merom vraćeno. Koračajte smelo, uzdignuta čela i sa osmehom. Vaš osmeh nekom će doneti radost, samim tim i vi ćete biti srećniji.

 ŽIVELI!!!

Hej, dragi moji Blogogradjani!!! Ovom blogu je danas prvi rođendan. Vreme je da napravim malu retrospektivicu onog što se za tih godinu dana dešavalo. Dakle: najveći krivac za postojanje Razuma i osećajnosti je naša sanjarenja56. Ona me naterala da pišem, majke mi mile! Pa tako, ako nekad niste nečim bili zadovoljni, krivite nju, a ne mene, ja sam u svemu ovom potpuno nedužna!


Moj avatar je jedna kraljevska, bengalska tigrica, verovatno zbog toga što se i sama osećam tigrasto, eto! Nik Roksana je nastao tako što... E, pa sad da me Bog ubije nemam pojma kako. To mi se ime čak i ne svidja, ali zvuči moćno. U svakom slučaju bila je kraljica najvećeg kralja koji je ikad hodao ovom planetom, pa se onda i ja osećam kraljevski. PPppP!!!


Evo, baš ovako! Slatko, zar ne!?

Puno toga se izdešavalo, dosta toga sam napisala i podelila neke svoje radosti i tuge sa vama. Bili ste uvek tu za mene i zato vam svima hvala od srca! Družimo se i dalje drage moje komšije, daće nam B(l)og!

A sada vas sve pozivam na malu zakusku i žurkicu. Zaslužili smo, ovako pred kraj godine, malo odmora i malo više zabave!

Sanjarenja56, molim, otvori ples!

Bal može da počne! Glamurozno, kakvi i jesmo!



Sokići za vozače!


Sladoled za sladokusce!

Malo šampanjca za one sa rafiniranim ukusom!

Rođendanska torta i voće za sve!


Ovo bih najradije zadržala za sebe, ako nemate ništa protiv!


Ovo je zvanična pozivnica, pridružite se!!! I uživajte!

Vrati se, rekao je, nećeš zažaliti, i ja sam se vratila, zaludjena nadom mladosti i zaljubljenosti. Onom istom koja se tako lako ubija. Ko je rekao da nada umire poslednja? Taj pojma nema!

Vrati se, rekao je i ja sam ušetala na ista vrata kroz koja sam pokušala pobeći, daleko od njegove zlobe, u bezumnom htenju da zalepim iscepanu sličicu, da popravim pokvarenu igračku, da ostanem...

Mladost nije shvatila. Život nije filatelija, život nisu foto album, to su samo fragmenti, zapisani u vremenu i prostoru, tek toliko da podsećaju. Život nije igračka! Život je mnogo, mnogo više. Kako je mladost nerazumna, kako je mladost luckasta. I tako lepa.

Vrati se, rekao je, i ja sam se vratila u svoj poraz, ne shvatajući da je svaka borba uzaludna i da sam tu bitku odavno izgubila. Neke ljubavi umru još i pre svog rodjenja. Neki ljudi ne umeju da vole. Nečije ruke uvek su prazne. Neko nikad ne nauči kako sebe da da.

Vrati se, rekao je, ponovo. Ovaj put sam bila jaka, nada je zgasnula ne ostaviviši čak ni topli pepeo. Nisam se okrenula. Nastavila sam da koračam, napred, u nepoznato, sa malim detetom u naručju. Sa mojom jedinom, večitom ljubavlju. Sa mojom dušom, mojom nadom. Moje ruke nisu prazne. Nikada. I ne, nisam se ni osvrnula.