Zvezdice padalice

Koliko puta sebe daješ,

toliko puta umireš!
 
I samo fenix ptica zna,

celoga sebe uvek da da!

 

Koliko puta u bezdan padaš,


toliko se više sreći nadaš.

Jer samo albatros ptica ume,

bezdan pusti da razume! 

 

Još niko sreću našao nije,

ko se od same  tuge krije.

Jer tuga često pobedi sve,

i zna kako da nadje te! 


 
 
 

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...


Večnost

U večnost bih sa tobom!
Do kraja vremena!
Da ležem i budim se
na postelji od oblaka,
pod svetlošću svitaca,
mirisom tvojim okupana. 

U večnost bih sa tobom!
Do dalekih zvezda i dalje!
Tvoj glas, muzika da bude,
tvoje ruke, odeća jedina.
Tvoje snove, da odsanjam i ja.

U večnost bih sa tobom!
Do ništavila, ako treba!
Tvojim očima da gledam,
sunce što se budi.
Da u očima tvojim, nestanem!

U večnost bih sa tobom!
Tamo gde još cvetaju limuni.
Tvojim prstima da osećam
toplinu peska i mora.
Da zaboravim, drugi ljudi da postoje.  

U večnost bih sa tobom!
Tvojim srcem da kucam,
tvojim dahom da dišem.
U tebe da se pretvorim
Jedno da budemo! 

U večnost bih sa tobom,
do kraja vremena.

Samo, ako me želiš!  

 

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...


Sanjam

Sanjam, došao si u naše živote, poklonivši nam jednu veliku dušu i otvorivši nam svoje srce, srce sanjara-lutalice!

A mi smo u čudu ostali, ne verujući da neko može tako bezuslovno, tako iskreno, tako mnogo da voli! 

Njen lik, njen odraz, njeno sve je u tebi i ti to tako lako u pero pretačeš, kao kapi mladog vina, opijen njenom lepotom! 

Ako ikada ona ovo pročita, spoznaće sve tajne, sve želje i sve snove koje, na tebi svojstven način, čuvaš za nju!  

Mrak, tama i zaborav, nikada neće izbrisati njeno ime u tvom srcu i tvojim mislima, a sa tobom i mi ćemo je pamtiti! 

S kao suza, kao surovost, kao strast, kao srna, kao sreća. S kao nezaboravljena i voljena zauvek! 

Od mene za Sanjam i "S" i ostvarenje snova! 

ruze 

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...


Sanjarenje

Plavi suton se spustio na moja ramena,
milujući blago, kao baršun, moju kožu.
Sećanja na tebe blede pod velom zaborava,
na igru, radost i sreću ništa više ne liči.

Mesec se šeretski smeši i sanjari o zvezdama,
dok ja iz lavirinta prošlosti pokušavam
tvoj bledi lik da oživim i oblikujem rukama.
I stvorim te, noćas, ovde pored sebe.

Potreba i želja, iznedriće  noćas, možda
Tebe, čoveka, kakav si obećao da ćeš biti,
onog dana na sunčanom žalu u senci nara.
Onog jutra, dok još bejasmo deca.

I možda noćas, bar na tren, u sutonu plavom,
sretnemo se ponovo Mi, sada veliki ljudi.
Zaigramo neku novu igru, još neizmišljenu, 
I možda noćas odsanjamo sve zaboravljene snove.

Amazonka

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...


Poniranje u bezdan

Iz tvoje istine izviru
zablude i laži i ti je kačiš 
meni oko vrata kao nisku perli.
Da je nosim, kao osudjenik
 što nosi sopstveni krst.
Do gubilišta. 

Ti gaziš moje želje,
kao zrele kupine
i gasiš  oganj življenja u meni.
Osudjuješ me, besramno
i kažeš da ne razumem 
tvoje težnje da me usrećiš.
I ja nesigurna i ogorčena
prilazim običnim stvarima,
nesposobna i sasvim nemoćna, 
da izgradim sopstveni život.
Iz početka.
 
Zatvorena u ludilu tvojih strahova
od gubitka tvog sopstvenog ja,
ne nalazim izlaz iz ovog lavirinta,
i lutam, očajnički spremna na skok
u bezdan.
Jer, ako utonem u tvoje misli,
bojim se, nestaću zauvek.
I kao da nisam ni postojala!

Mene nema.
 
 

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...