Pahulja
Noćas mi srce, usamljeno, bdi,
dok ulicom bele pahulje lete.
U nepovrat nestaše svi moji sni,
što sanjah još od kad bejah dete.
što sanjah još od kad bejah dete.
Pahulja snežna, pahulja meka,
na prozor meni, noćas je pala.
na prozor meni, noćas je pala.
Eh, kad bi mogla blistati do veka,
ta sjajna, bela zvezdica mala!
Zvezdice sjajne, padajte tiho,
rasterajte noćas ovu tamu.
Vaš let će, možda, onako potiho,
ta sjajna, bela zvezdica mala!
Zvezdice sjajne, padajte tiho,
rasterajte noćas ovu tamu.
Vaš let će, možda, onako potiho,
uljuljkati dušu, ostavljenu, samu.
A kada jutro osvane sneno i belo,
A kada jutro osvane sneno i belo,
iz postelje ja ću se išunjati polako.
Ispuniti sve što srce je htelo,
krenuti dalje, čilo i lako!
krenuti dalje, čilo i lako!
K'o pahulja bela, što na dlan sleti,
i na dlanu, u trenu se u vodu pretoči,
tako i život brzo proleti,
Zato ne čekaj, već u život kroči!
Zato ne čekaj, već u život kroči!
