Pahulja

 

Noćas mi srce, usamljeno, bdi,
dok ulicom bele pahulje lete.
U nepovrat nestaše svi moji sni,
što sanjah još od kad bejah dete. 
 
Pahulja snežna, pahulja meka,
na prozor meni, noćas je pala.
Eh, kad bi mogla blistati do veka,
ta sjajna, bela zvezdica mala!

Zvezdice sjajne, padajte tiho,
rasterajte noćas ovu tamu.
Vaš let će, možda, onako potiho,
uljuljkati dušu, ostavljenu, samu.

A kada jutro osvane sneno i belo,
iz postelje ja ću se išunjati polako.
Ispuniti sve što srce je htelo,
krenuti dalje, čilo i lako!

K'o pahulja bela, što na dlan sleti,
i na dlanu, u trenu se u vodu pretoči,
tako i život brzo proleti,
Zato ne čekaj, već u život kroči!
 
pahulje 

 

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...


Utočište

Gde da se sakrijem noćas,
kada mali svici ulete u sobu,
razarajući tamu moje teskobe!?

Utočište mi treba noćas
za ranjenu dušu,
opustošenu, tvojim odsustvom.

Tražim skolonište za snove i želje,
ušuškano od pogleda tudjina
i svetlosti što senku stvara.

Ogoljeno drvo, bez lišća i ploda,
granama svojim dotiče mi lice
kao dodir pijavice i krvnika.

Gde da odlutam noćas,
kada mesec svetli jasno
i ruga se bosom stopalu?

Utočište mi treba,
bez sveća i cveća,
da ulepša pustoš.

Hladna stena pokraj staze
da para do krvi
ruke prazne, telo izmoždeno.

Pesma u daljini,
da pomuti razum,
i rasplamsa čežnju.

Plavi leptiri krilima svojim,
nežnim dodirom,
prizivaju setu. 

Daleko bih od svega 
što na život seća.
Bez tebe meni, života nema. 

Utočište mi, noćas treba!

by Roxy (17) 

utocište
 

 

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...


Leptir by Roksana & Luna

lunin leptir

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...


Zemljo naša

 

Zemljo naša, zemljo predaka naših,

imaš li dovoljno mesta, dovoljno snage i moći

da u nedra primiš svu nesreću svog napaćenog naroda!?

Svu sramotu svakog roditelja,

što čedu ostavlja čemer i jad!? 

Što, kao vukovi, ovcu

rastrgasmo plod utrobe tvoje? 

Zemljo naša, hoćeš li nam oprostiti ikada,
 
što smo se u bescenje prodali,

zaboravljajući koliko ti dugujemo?

djavolja varos

 

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...


Revolucionarna pesma

Ustajte braćo, ustajte drugovi!
Ustani roblje puko!
Moraju se naplatiti dugovi,
Od onog što te je do juče tuk'o!

Podigni čelo ponosno, visoko,
Ne spuštaj glavu druže!
Ti jesi rodjen da budeš soko,
Ne daj da ti opet namaknu uže!
 
Oni što narod odavno tlače,
I uvek žive na njegovoj muci,
Ne znaju da narodno uvek je jače,
Iako to već znaju i Turci. 
 
Ustani narode, pa dokle više
Trpeti ovu muku i jad!?
Ne daj da naše bude sve tiše, 
I da nas razara kuga i glad!
 
Brat do brata, drug do druga!
Kako je lepo videti vas tako!
Uz bratsku ljubav, gubi se tuga,
a zlotvor vam se nikad ne primak'o!
 
Drug do druga, brat do brata!
Zna se, jači smo tako!
Otvorite sva zaključana vrata 
Posle će sve biti lako.

Oni što kradu, oni što tuku,
I na grbači vašoj žive.
Oni što ne cene vašu muku,
A za poraze baš vas krive!

Dosta je bilo, vičite sada!
Vaše je vreme došlo!
Neka se probudi zaspala nada,
Njihovo odavno već je prošlo. 
 
 
 
 
 

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...