Zvuci

Svim zaljubljenim srcima,
Svima onima koji znaju da vole,
Čestitam dan zaljubljenih!

Budi me huk vetra i krik umiruće ptice.
Tudji koraci odzvanjaju hodnicima moje samoće,
Besciljno lutanje u snovima na javu se reflektuje.

Tišina besomučno udara o okno mog prozora.
Nema te.

Hiljadu misli rovari i damari postaju jači.
Ruka na grudima, bezuspešno smiruje nemir.

Poznati akordi, iz daljine, razbijaju tamu,
Kapi kiše najavljuju čistotu kristalnog jutra.
Dolaziš.

Simfonija odzvanja i natapa prazninu.
Svemir se blago talasa u beskonačnosti,

Stvarajući iluziju potpunog savršenstva.
Duga, u svoj svojoj lepoti, prostire se ispod mojih stopala.
Tu si.

Pogledajte komentare (10) ili prokomentarišite članak.

Spoznaja

Tela su se naša, kao lijane, splela, u jedno.
Bez ijedne izgovorene reči, rekao si mi sve pogledom.
Ćutanjem je zapečaćena zakletva pod zvezdama,

ćutanjem ćeš mi, uvek najviše reći.

Zato, ćuti!

Umom u tebe proniknuta, stopih se sa svemirom,
svemoćno obuhvativši sve galaksije,
postavši Boginjom, pred tobom.
Iz jedne smo želje sazdani, u jedno se pretvorismo.

I ja, što u lutanjima tražih spas duše svoje,
spoznadoh, samo kroz tebe, tajnu vaskoliku.

Porinuću u dubine tvoje beskrajne,

i nikada, nikada neću izroniti,

iz te savršene topline.

Pogledajte komentare (24) ili prokomentarišite članak.

Praznina

Kao kada se dva sveta sudare,

i milion čestica se po vasioni rasprsne,
tako i moja duša, na atome rastavljena, zamire.

I molim se, molim, al' uzalud, da ova bol umine.

Razbijajući muk, iz grla mi se krik oteo.

Bez ijedne reči, nebu je sve rekao.

Ruke mi bolne prazninom sapeo,

Da me ubije snagom mržnje, bezumno, želeo.

U mojim mislima se u avet pretvorio,

da hara, razara, jedino, od svega, poželeo.

Pupoljak, tek rascvetali, stopom gnevno zgazio.
Plaštom tame, telo moje okovao.

Da robuje, u sivoj magli večnosti,

tebi.

Luna oslikana poezija

Pogledajte komentare (45) ili prokomentarišite članak.

Moja zemlja

Sanjam, planinski potok i cvetna polja.
Bulke, bele rade, žuti kantarion.

Ružicu nabubrelog šipka i paprat.
bosonoga trčim, zelenim plaštom, ogrnutom zemljom.

Ne dodirujem je, ali znam:

To je moja zemlja.

Šapat dalekih gora, u snu me doziva,

tudjim imenom.

Duša bi moja da poleti tebi,

što za mnom liješ suze,

k'o za izgubljenim detetom.
Tudjim me imenom prizivaš, ali znam:

Zove me zemlja moja.

U osami tamnih, setom ispunjenih noći,

čujem te.
Osećam tvoj miris, miris pokošene trave,
rascvetalog badema i divljeg kestena.
Miris tvog ušuškanog vinograda.
I Dunava.

Vratiću se!

By Roksana (16)

Pogledajte komentare (25) ili prokomentarišite članak.

Leptir

Na moj dlan tiho, neosetno, kao šapat lahora,
kao dodir svile lake, isfahanskim mirisom obojene,
svetlucav kao inje Snežne Kraljice,
Leptir je sleteo.

Da me na tebe podseti.

Dlan je zadrhtao, od lakog dodira,

u težnji da sačuva taj osećaj vanvremenski,

iznenadjen i sam talasom emocija.

Ko je rekao da je umiranje kraj?

Taj pojma nije imao!
Iz osmeha, život se radja i živi,

čistotom ljubavi same nadahnut.

Beskonačno!

leptir na dlanu