Sakupi kockice od žada. rubina i oniksa,

okrugle bele perlice i malahitne kamenčiće.
Potraži safire i smaragde, ćilibarske skarabeje
i zlatne grumenčiće, šarene stakliće

i napravi mi stazu koja do tebe vodi.

Pretoči prozirne kapljice,
sve moje suze i suzice sakupljene u

studencu neostvarenih  želja.
Ulovi sve snežne pahuljice i kišne loptice.

Napravi mi jezero sa malom barkom. 

Do tebe da doplovim.

Uberi ruže crvene, bele i žute.
Zumbule plave i zeleni bršljan.

Pokidaj puzavice i lijane, 

napravi venac od poljskog cveća.
Na glavu mi stavi tu krunu sjajnu,
hoću da znam da tebi pripadam.

***
Stazom ću danima hoditi,

jezerom noćima broditi.
Sve prepreke sama savladati.

Krila ću svoja oprljiti,
do tebe ću doleteti!

Moj labude! 

 

 

 

Kroz kišu i maglu u daljinu zurim,
Tražeći drag mi i poznati lik.

Ka nebu letim, u susret ti žurim,
Iz grudi se otkida nemi krik!

Ne idi tamo, neko će reći,

Nisu za tebe te staze tamne.
I svaka reč će dušu opeći

K'o slika iz neke prošlosti davne.

Reči i slike, sećanja prazna,
U san mi dolaze baš svake noći.

Po glavi vrve pitanja razna,
a znam da više nećeš mi doći.

Da li da krenem, na put da te pratim.
Ili da ovde savijem skute?
Znam da iz svetlosti ne mogu da te vratim,
Zato me ove misli i ljute.


Ne idi tamo, nije za tebe, ne, još nije,
Plamteća zvezda što nikad ne gasne.

Ovde te čekaju, što da se krije,

Još mnoge noći tople i strasne.

Pametni ljudi, davno su rekli:
Postoje neke ljubavi razne.
Potoci suza koji su potekli,

Uvek ostavljaju ruke prazne.

Al' ruka nova, negde čeka,
Svakom od nas da utehu pruži.
Nijedna tuga nije doveka,

I svako sa svakim može da se druži.

 

 

Ostaće slike, ostaće reči.

Sećanja lepa na vremena druga.

Potoci sreće opet će poteći

I u zaborav tihi otići tuga.

 

Vere samo, vere nam treba.
Tek toliko da uvek znamo.
Ljubavniku ljubav, siromahu hleba...
Ma uvek imamo šta da damo!

 

 

Moćnija ja sam od oblaka i oluja,

snažnija od vetra
što ruši do ništavila.

U meni su sva mora i njegove bure,

svi gromovi i munje nebeske.

Ne možeš mi ništa

svojim otrovnim pogledom,
tvog dodira se ne bojim,
jer sam bolja...

Sa prirodom stopiću se,
jedno da budemo,

i buću svugde i neće me biti.

Nećeš moći da me pronadješ,

jer ognjem biću opasana sedmostrukim,

od svakog zla da me štiti. 

Biću munja i oluja postaću,

 moćnija i od tebe.
I ti mi ne možeš baš ništa!

 

Uhvati mi zvezdu padalicu,
da mi ostvari jednu želju.

Samo jednu malu, malecku!

Ništavnu spram svemira, 

nevidljivu pod zvezdama.

Tihu, kao san sanjalice.

Pronadji mi dugu,

po njoj da šetam.

Možda duga pokaže put.

Uhvati mi jednoroga,
dovedi ga pred dveri moje.

On, istinu zna! 

 

 Jednorog poznaje sve tajne postojanja.

U njegovom rogu je sva mudrost univerzuma.

Jedino on će moći, da ostvari moju želju.

 

Malu, ništavnu mrvicu od htenja,
koja mi lomi srce i pustoši dušu.

Nešto što ne možeš dotaći, 
okusiti ni pomirisati.

Neka doleti, nebesko biće,
jedino koje poznaje ljudsku zlobu.

Jedino koje zna našu nemoć,
zna naše skrivene misli...

 

Onaj koji ume dobro da se krije,

od pakosti ljudske i ljudskih nada.

Onaj koji zaobilazi zgarišta i mirne luke

čovečijim rukama napravljene.

 

Uhvati mi jednoroga, on će jedini znati,
Kako da prestanem da te volim.

 Kako da sebe, sebi vratim.

 

Uhvati mi jednoroga,

crnog kao noć.
Da sa njim nevidljiva postanem,

da nestanem, zauvek! 

 

Koraci tvoji postaju sve tiši,

polako se od mene udaljavaš, znam.
Studen je napolju i sumorno kiši,
svako na kraju ostaje sam.

 

Pitanja nižem, k'o perle na niski,
eho mi jedino odgovor šalje.

Nekada bejasno mi tako bliski,
sad' svako sam odlazi dalje. 

 

Nemo te pratim, gledam u tamu.

sve dalja i dalja je tvoja sen.
Ostavljaš me tužnu i samu,

od sutra bićeš samo njen.

 

 

 

Ti možda misliš da sreća te čeka,
na kraju puta, tamo kraj nje.
Ne slutiš da ništa nije doveka
i da je prolazno uvek baš sve.

 

Maleni leptir, šarenih krila
jedini na svetu tajnu zna.
Za jedan dan životnih sila,
čitav univerzum leptirić spozna.



Ovu ću pesmicu samo tebi, večeri ove ja da dam.
Zapamti reči: Na kraju puta, svako ostaje potpuno sam!