Kad ruku pružiš



Kada ruku pružimo nekom
ko u dubokom kalu se valja,
zatreperi univerzum ceo i
tamo negde, na kraju svemira,
nova se zvezda rodi
i blista najjačim sjajem. 

Kada pružimo ruku očajniku i
 lutalici što sa puta skrenu svoga,
nesrećan, čemeran i ubog,
duša se naša ispuni mirom,
srećom i blagostanjem,
jer - jedan život je spašen.

Kada pružimo ruku nekom
ko duboko nesrećan beše,
ne tražimo hvale ni ovacije,
jer sve što činimo,
činimo sebe radi.
Duše naše, bogatstvo to je.

Kada se iz naših dobrih dela
na kraju svemira rodi zvezda,
milion vekova dovoljno nije
da našu dobrotu izbriše.
Čovek brzo zaboravlja,
A duša je naša večna.

pruziti ruku
 
 
 

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...


Tiho noći

 
mesečeva vila

Tiho noći,
Moje sunce spava,
Za glavom mu
Od bisera grana; 
A na grani
K'o da nešto bruji,
To su pali
Sićani slavuji.
Žice predu
Iz svilenog glasa,
Otkali mu duvak
Do pojasa,
Pokrili mu
I lice i grudi, -
Da se moje 
Sunce ne probudi.
 
Jovan Jovanović - Zmaj
 
 

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...


Dragoj Piri

Piro, koji te nežni mladić grli
u spilji lepoj, obilno namirisan,
na ležaju punom ruža?
Za koga si počešljala
svoju plavu kosu, o krasu naivni?
Jao! Koliko puta taj će obmanut,
plakati zbog olujnih
vetrova burnog mora,
što te, o zlato, naivan celiva
pun nade, da ćeš mu večno
biti verna i ljupka,
jer on ne zna promene vetra!?
Jadnici! 
Svi su ti lepote tvoje poklonici!
Zavetni će stih, na zidu hrama, reći
da moćnome Bogu mora,
darovah togu, još mokru.

Kvint Horacije Flak

Swanlake 

 

 

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...


Indija

Rečni meandri miruju, voda se ne talasa,
lepet krila razbija tišinu na paramparčad.
Zrnce peska u školjci u biser se pretvara,
dok se školjka u bolu sakuplja.
U bolu si i ti rodjena,
veličanstvena, bajna, samo moja. 
Drvo nima baca senku na mirisni jasmin. 
Indija miruje, čekajući slobodu.
Prebaci sari, o ružo prekrasna,
što si otkrila noćas sve svoje čari.
Zaštiti lice, ostavi samo pogled,
neka luta sve do Himalaja.
Ružičaste vrhove pogledaj, poslednji put.
Na ovom putu, neizvesnost će doneti blago,
koje si uvek sanjala.

Zapleši korakom lakim,
zavrti se u krug, da vreme stane.
Zaigraj tu igru ludu,
oduzmi mi pamet i moć, ti to umeš!
Neka se zvonki cik zvončića tvojih
razlije kao reka kroz noć. 

Pokloniću ti srebrnu grivnu,
poljupcem ću celivati usne tvoje.
Na tvom dlanu nacrtaću znak, 
da u njega suza se ugnjezdi.
Oko struka svileni konac
obmotaću, da se ne izgubiš u sutonu. 
Oprosti se sa ovim prostranstvom silnim,
u novi te život vodim.
Pokloniću ti ono što si najviše želela,
pokloniću ti ono što se nikom ne poklanja,
što još niko dobio nije.
Pokloniću ti, pokloniću ti, slobodu. 
 
apstrakt 

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...


Hristos voskrese

Na kolena danas padam
U molitvi sklapajućí ruke.
Tebi se molim, Božiji  sine mili,
Što na Golgoti pretrpi muke.
 
Za nas grešne, za nas pale.
Život si dao, bez trunke žala.
O, kako je velika ljubav Tvoja,
Kako je naša zahvalnost mala. 

Ni jednog dana, ni jednog trena,
Na sebe nikad mislio nisi!
U Tebi beše sva ljubav sveta,
O, kako uzvišen Hriste, Ti si!

Za grehe naše, za našu zlobu.
Ponizno Ti si spustio glavu.
Ne hajuć za muke kroz koje ćeš proći,
Ne tražeći hvale, ne želeći slavu.
 
Molim se Tebi, o Sveti sine!
Za mir na zemlji, za ljubav, zdravlje.
Ti, što za nas nastrada  jednom,
Današnji dan je za nas slavlje.

U čast Tebi i život Tvoj večni,
Današnji dan je radost prava.
Tebi, što voskrese samo zbog ljudi,
Neka je večna hvala i slava.

 
 
Hristos voskrese!
 
 

 

 
 

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...