Molitva

Majko, na kolena se bacam
I tebi se molim u ime svih prognanih,
Svih prokletih i nemih, onih bez ruku i nogu, 
I onih što više nigde nikog i ništa nemaju!
Na kolenima te molim, u ime
svih prezrenih i gladnih,
Onih što krov nad glavom izgubiše u ognju.
I onih što pored katedrala prose,
Što koricu hleba, davno videli nisu.

Molim te u ime dece naše, one napuštene
I one ostavljene da čekaju u tami.
U ime ratom obogaljenih i sakrivenih,
Od pogleda uzvišene gospode,
Što unižavaju život i postojanje.

Molim te, u ime slepih i nemoćnih.  
Na kolenima te molim Majko naša,
Ne okreći glavu od dece svoje,
Od napaćenih i umornih od bitisanja,
Od potrage, od lutanja i straha.

Molim te, Majko za mir i slobodu,
za trenutak predaha i sreće.
Molim te, molim za
život dostojan čoveka! 
 
Na kolena se bacam i molim ti se,
U ime svih živih!
Pogledaj nas Majko, nesrećne i uboge
I smiluj nam se! 
 
 
Albreht Direr - Ruke u molitvi
 

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...


Tišina

Sad mi smetaju zvuci tišine...
Prazna soba...
Stari okviri noći udaraju
na vrata moje samoće.

A želim samo, da zaboravim poljupce,
tvoje navike urezane
u moja ćutanja...
I znam...
Ostaćeš bez oproštaja!

Jednom, preboleću te.
A kiša neće osetiti
trag neprebola u travi.
Trag, zauvek utisnut.

Videćeš...
U sumrak ćeš se smejati,
i nećeš verovati
da ćutanje nije bol.

Jednom, ni osetiti nećeš,
nebo će biti veliko
i noć će biti puna zvezda.

Neću da plačem,
samo ne umem da kažem
neku poslednju reč.

andjeli sa neta

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...


Uzalud je...

Jalova su tvoja htenja da me probudiš.
Uzalud je ruka ispružena.
Želja tvoja, osta ugašena.
Usne utrnute, ne možeš da ljubiš!
 
Utihlo je srce moje, sasvim!
Neće ono više da se budi.
Ni ptica, ni lahor, a kamoli ljudi,
nemaju stazu do zvezda zagaslih.
 
Odustani, idi, najlakše je tako! 
 Nemoj sa mnom gubit' vreme više!
U meni su samo oluje i kiše.
I tuga svakom ko mi se primak'o.


Nisam ti ja za ples ljubavni
ni milovanja, strasna u zoru!
Moje misli blude po obzorju,
Vraćaju me u svet zaboravni.

Ja bih opet, tamo...
gde sam nekoć bila!
Kad imadoh svoja šarolika krila
I gde bejah, na tren sretna, samo!

Ne pružaj mi ruku!
Ja tebi nemam baš ništa da dam,
uz mene ti bićeš proklet i sam.
Mene tuge moje, na drugu stranu vuku.



Odlazi daleko, ostavi me sada.
Ne bih s' tobom nikad srećna mogla biti.
Ja od sebe ne mogu se s'kriti.
U meni je zgasla i poslednja nada.

Pusti me da spavam.
Ja moram da sanjam...


 
 
 

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...


Adagio

Ne dotiči me..
saplešće se moje vlasi o tvoje prste
i počeće reči sporo
da otiču u nepoznato.
Zaplakaću...
(i tada ko zna hoćeš li hteti)...
Ne dotiči me...
Zaljubiće se moj nemir
u spokojstvo tvojih zenica.
I posle u taj nemir da se vratim? 

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...


Fenix

 

Ponekad vatre znaju da planu
Tek kada spaze srce na dlanu.
I onda gore, uz divlji sjaj,
Za lep početak i tužan kraj

I ti ćeš poći u jednom danu,
Tamo gde večni mrak ti preti.
Iz drugog srca, na nekom dlanu,
Opet će feniks da poleti!

Kada izgori srce na dlanu,
Iz pepela feniks se rodi!
I opet leti na istu stranu,
Mrtvoga srca, zvezdama vodi!

Autor nepoznat

kraljice 

 

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...