Daleko si negde
iza zaboravljenih zvezda,
uz hiljadu krikova,
hiljadu osmeha,
hiljadu zvona.
U sumornom crnilu
uprljanih trotoara,
bučnih raskršća.

Na nekom uglu
srešću te slučajno.

Muk tame
i leptirova krila
koja se lome
u ljubavnom zanosu...

U zvezdanoj tišini,
zaboravljenih snova,
tvoj šapat...
Tvoj šapat,
u ponoći
otvara moje oči...

Samo mala tuga govori, velika je nema!

Kad radost zamre, kada se svetla pogase u nama,
pa smeh ne vidi izići, kada nas obuzmu slutnje i nemiri,
mi bežimo u snove.

Kad tuga savlada, kada smo nemocni i skrhani od bola,
kada nema odgovora na nikad izgovorena pitanja,
mi bežimo u snove.

Kada se srce slama od neizrecive čežnje,
kad bol u grudima neumitno steže,
kad zamre poj ptica pod našim prozorom,
mi bežimo u snove.

Kada samoća obuzme nas cele, hladnoćom paleći svaki nam tren,
kada u nama više nade nema,
mi bežimo u snove.

Kada u snove uvuče se nemir,
kada nam snovi postanu košmar,
gde sakriti snove? 

Ko noću tugu ostavlja pod prozorima
Ostavljenih žena,
Da prisustvom svojim mami uzdah
Napaćene duše?

Ko ostavlja setu na licima snenim,
Kao paučine veo,
Da izmami suze i rastera snove?

Ko guši radost i ostavlja pustoš,
Senkom prekrivši svake zvezde sjaj,
Da u senci tamnoj
Ne nazre se lik, ni obris, bića dragog?

Ko noću, dok sve živo sneva,
ometa tišinu ucveljene duše,
i na prag ostavlja, pepelom zasute,
ugašene nade.

Ko u nepovrat, na krilima vetra,
Nosi želje i htenja čedna,
razbacana po pustoši ništavila?

Kome to smeta smiraj blagi
i osmeh što na licu titra,
pa po umu rovari kao ubica?

Da li čovek je to, ili Mesec? 

Večeri sveta, hoću li te i ja
Slaviti pjesmom radosti i sreće?
U mome oku, evo suza sija,
I moje rane postaju sve veće.

Tvoj zlatni pohod i ubogu godi.
I vidi Boga u časima ovim;
Nada mnom samo mrak studeni brodi,
I dušu bije nemirima novim.

U pustoj sobi sam, ko sjenka bona,
U sebi slušam zvuk pogrebnih zvona
I stiskam srce jadno i kukavno.

Večeri sveta, dodji! Tiho, tiše!
Jer ovde niko ne čeka te više -
Svi moji mili zaspali su davno.
            (1904.)

Aleksa Šantić (1868.-1924.) 

Hristos se rodi! Srećan Božić!