Orhideja

U šarenom vrtu sećanja
Jednu orhideju za tebe čuvam.

Pod staklenim zvonom srca svog,
Puštam je da cveta i raste.

Zenicu sam u krunicu zaronila,
da obojim je plavetnilom nebeskim.

Krvlju sam je rumenom orosila,
Grimiz da joj podarim najlepši.

Jagodicom prsta, tek nakratko, dotakla,
milovanjem da joj ugodim.

Suzom sam je, svu noć, zalivala,
Prozračnost da joj udelim.

Ovlaš sam usne na laticu spustila,
svu ljubav svoju da joj podarim.

U duši mojoj, u nedrima!
Za tebe orhideja jedna cveta.
Neuništiva. 
Zauvek. Samo tvoja.
Mama!

orhideja

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...


Roxi i dogodovštine sa Jadrana II

Jadransko more je najlepše more na svetu. Možda sam ja malo i pristrasna, ali takvo je moje mišljenje i ništa ga neće promeniti. Od Ulcinja do Slovenačkog primorja, sve sam obišla i za svako mesto, plažu i uvalu vežu me lepa sećanja. Blizina nekih reka i jezera samo je dopunjavala čaroliju. Neretva, Bojana, Vranjsko jezero kod Biograda... Eh, kakva to zemlja beše!

***

Pošto smo napustili našu malu uvalicu i 3/4 nudističku divlju plažu, krenusmo moj Dragi i ja u potragu za sledećom.  I nadjosmo je! Indijana Džons je sigurno nije nikada video, da jeste, neminovno bi je iskoristio za neku od svojih pustolovina. Do mora se silazilo uklesanim stepenicama. Gola stena, do stenovite obale i podvodnog grebena. A more, more... Te boje nemaju ime. Zeleno, plavo, azurno, tamnoplavo, zelenoplavo. Oči da utopiš u bojama, slikar da se postidi svoje nemogućnosti da boje prenese na platno.

Trebalo nam je dobrih pola sata da sidjemo do plaže, one stepenice su bile vrlo nezgodne. Nisam baš najsigurnija ni da bi se neka planinska koza na njima osećala sigurno. Dočekala nas je gola, stenovita obala, bez ijednog drvceta i sunce koje je nemilosrdno peklo. Dolazak do vode, predstavljao je novi izazov, moje plastične sandale su se klizale, ali nošena krilima ljubavi, nekako se dobauljah i bućnuh u zamamno plavetnilo.

Čovek je najslobodniji kad pliva. Zamah rukama, okret, ronjenje, bal na vodi. Sloboda pokreta, podseća na let ptice, skok delfina, akrobaciju jednog trapeziste, šum vode u ušima, najlepša muzika, milovanje morske pene. Nirvana! Sve dok ne razbiješ koleno o podvodnu stenu. To užasno boli! Ovog puta ja odlučujem da mi plaža nije po ukusu.

Dragi i ja, avanturisti i lutalice, uvek u pokretu, večiti istraživači u potrazi za savršenstvom. Sledeća plaža, skoro potpuno pusta i mi radosno širimo naše peškire, malo sunčanja, malo plivanja. Upozoravam Dragog na jačinu sunčevih zraka, njegovu osetljivu kožu. On, naravno odmahuje rukom, već danima je na suncu, ne može više da mu naškodi. Celu noć mu mažem jogurt po ramenima.

Još svega par dana do isteka naše slobode i povratka, odlučujemo da te dane provedemo u sigurnosti neke gradske plaže. Udobnost uredjenog kupališta, tuševi i suncobrani, bez stena, meduza, golaća i oleandera. Tada smo prvi put došli do saznanja da pomalo starimo i da za nas nisu više baš sve avanture. Na mladjima svet ostaje! 

zalayak sunca 

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...


Roxi i dogodovštine sa Jadrana

Ponekad, samo ponekad listam stare albume i podsećam se svojih putovanja, iz vremena kada još moja prelepa deca nisu ušetala u moj život i učinila ga lepšim i bogatijim. Putovanja sa mojim dragim, pa eto, zvaćemo ga Dragi, uvek su bila neplanirana i odluke su se donosile impulsivno i u  poslednji čas. Ovo je izveštaj sa letovanja u Crnoj Gori. Naš lepi Jadran, te godine je već imao granicu i naš izbor je bio prilično skučen. Gde poći? Ma, cela Crna Gora je naša i tako je pala odluka.

Prvo Cetinje, pa Lovćen i Njeguši. Videti rodnu kuću velikog Njegoša i probati njeguški pršut. Usluga brza i tačna! Pršuta sa kajmakom, mmmmm! Gledam ja onaj pršut, nešto mi liči na industrijski suvi vrat, a cena mu svetska. Gledam ja njega i shvatim, Boga mi, gleda i on mene! Mali, beli crvići, baš su bili iznenadjeni mojim prisustvom, ja njihovim još više. Porcije su brzo zamenjene i ovaj put nije bilo prevare, Uživali smo. 

Krećemo ka moru, ja se neobuzdano radujem, obožavam more. Prvo obilazak Budve, Risna, Perasta. Vozimo se do Herceg Novog, sve plaže su naše, nalazimo povoljno privatni smeštaj i svaki dan se hranimo na drugom mestu. Ulazimo u simpatični kafić, da se osvežimo i pobegnemo od vrućine. Kafić je prazan, lepo smo se odmorili i rashladili. Konobar nas je celih 45 minuta ignorisao, pa smo i uštedeli.

Moj Dragi, egzotično biće, avanturista u srcu i duši, vodi me u potragu za plažom iz snova. Ona na Svetom Stefanu isuviše je prebučna za njegov ukus. Našli smo je ubrzo, divlja 3/4 nudistička plaža sa uvalicama, pogodnim samo za jedan par. Jedna je slobodna i mi se smeštamo. Moj Dragi se skida, skače, roni i zadivljuje sve pripadnice lepšeg pola. Ja sam kompletno ubikinirana, sa sve cipelkama za plivanje i peškirom oko ramena.

Drugog dana nalazimo sveže ubrane cvetove oleandera u našoj uvalici. Dragi se besno osvrće, svi muški su sumnjivi, čini mu se da svi gledaju u mene. Nemamo pojma odakle oleander, kad očigledno nema ni jednog grma na kilometre oko nas. On se nudizira, ja sam i dalje ubikinirana. Trećeg dana novi cvetovi, novi bes, koji jedva stišavam. Dragi se smiruje, bacaka se i roni. Da ga vidi Mark Špic, umro bi od muke. Ja se sve više uvijam u moje peškire, sunce je zaista prejako. Plivam, čitam, uživam. Stižu nam "komšije" iz susedne uvale. Ona blizu 6 banki, 100 kg, majko Božija, gola, k'o od majke rodjena. On, oko 35, gradjen kao Apolon, ružnjikav doduše, ali Bože moj, ko te pita kada imaš 6 banki! Nudista! 

 On drži prst u vazduhu, opekla ga meduza kaže, ona potvrdjuje. Došli su da nas upozore. Ja se zahvaljujem, Dragi gleda u mene, ne bi li uhvatio moj pogled. Ja gledam u nju i pitam se, hoću li ja, jednom... Brrrrrr, razgonim odmah tako odvratne misli. Eto šta žena sebi može da priušti, samo ako ima dovoljno para... Narednog dana prelepi cvetovi su "zatrpali" našu uvalicu. Dragi odlučuje da mu se plaža baš i ne svidja i krećemo u potragu za drugom. Kada bolje razmislim, ni meni se više ne dopada, isuviše je "meduza" za moj ukus! Eh, šta ti je život!

Plaža u ponoć

 Nastaviće se...

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...


Deep space

Kada se osvrnemo iza sebe i pokušamo da svedemo račune sopstvenog bitisanja, obično nismo zadovoljni onim što ostaje iza nas. Da li je produžetak vrste zaista naš primarni zadatak i da li je to ono što se od nas očekuje!? Koliko smo puta nekog povredili, koliko smo boli sebi naneli, koliko puta nekog ostavili, koliko smo puta nekom ulepšali dan… Koliko smo dobra učinila, loših reči izrekli, pogrešnih izbora napravili..

Na raskrnici odabrali pogrešan put, prošli kroz crveno… Šta smo mi, koji tokom ovog zemaljskog života, zauzimamo malecki deo prostora u ogromnom protoku vremena? Da li smo prvi put tu? Čije grehe okajavamo, za koga i za šta se borimo? Živimo li samo da bi sutra umrli? Koja je svrha? Kada saznaš odgovor, molim te javi mi, da sebe više ne mučim!

duboki svemir

 

 

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...


Nikola Tesla (čuvari tajne 9)

S vremena na vreme, u retkim intervalima, veliki duh otkrića pohodi zemlju da bi saopštio tajnu koja će unaprediti čovečanstvo. On odabira najsposobnijeg, najzaslužnijeg i šapuće mu tajnu na uvo. Kao blesak svetlosti dragoceno znanje dolazi. Kad uhvati skriveno značenje srećnik vidi magičnu promenu… Čuda koja on vidi, mada udaljena u vremenu, desiće se. On to zna, nema ni trunke sumnje u njegovu umu, u svakom vlaknu tela on oseća – to je Velika ideja.

Nikola Tesla

Nikola Tesla

***

Severni deo Londona je te večeri 04. januara 1943. bio potpuno pust. Činilo se da na toj hladnoći nikom nije stalo da se šeta ionako nesigurnim delom grada. Ipak, pred jednim, naizgled napuštenim, skladištem stajala su  dva parkirana automobila, blatom umazanih tablica. U skladištu, u tajnoj prostoriji kompletno opremljenoj modernim nameštajem i prijatno zagrejanoj, sedela su četiri čoveka uz cigare i piće. Neobavezno ćaskanje prekinuto je odsečnim pokretom ruke jednog od njih, koji se ni po čemu nije razlikovao od ostalih prisutnih.  - Gospodo, - obratio se R. svojim prijateljima, - Tesla nam sada predstavlja veliku pretnju i nije ga moguće kontrolisati. Napustio je projekat "Rainbow" i preti da će obznaniti naše namere. Tesla insistira da se eksperiment obavi bez ljudske posade, tvrdi da je to izuzetno opasno i iznosi svoje sumanute ideje. Neću vas puno zamarati detaljima koji su za vas potpuno nevažni, ono što je od najveće važnosti je činjenica da više nismo u mogućnosti zanemarivati Tesline optužbe na naš račun. Idealista i zanesenjak, ali i izuzetno inteligentan i daleko ispred našeg vremena, on je trenutno naša najveća mora. Izneću kratak zaključak: Tesla mora biti eliminisan, odmah. Tek potom možemo nastaviti sa projektom "Rainbow" i našim ostalim projektima. Nadam se da sam bio dovoljno jasan. Da li ima nekih pitanja? Tri muškarca su ćutke gledala gospodina R. i blago, odrečno mahnula glavom. - Hvala vam što ste se odmah odazvali mom pozivu, naš sledeći sastanak će vam biti predočen na vreme. Zamolio bih vas da odmah napustite prostoriju u pratnji čuvara i da me do daljnjeg ne kontaktirate. - obratio im se R. i okrenuo se prema izvoru toplote, kaminu izradjenom od rustikne cigle. 

tajna soba

Sačekavši 15 minuta gospodin R. je pozvao broj u Minhenu. - Sve je sredjeno. - bilo je sve što je rekao. Polako je ustao i krenuo iz prostorije  uz pratnju dva čuvara. Za njim su se zatvorila čelična vrata. Seo je u automobil i odvezao se u noć.

7. januara 1943. Nikola Tesla, jedan od najvećih umova svih vremena, umro je u svojoj 87. godini. Njegovo telo je pronadjeno u sobi 3327 "New Yorker" hotela. Tajna njegove smrti ostala je nerazjašnjenja.

22. jula 1943. započeo je projekat "Duga", poznatiji kao eksperiment Filadelfija. 22. oktobra iste godine, eksperiment je ponovljen punom snagom u brodogradilištu u Filadelfiji.. Američki razarač "USS Eldridž" sa celokupnom posadom podvrgnut je izuzetno jakim elektromagnetim silama, u cilju stvaranja zaštitnog polja koje bi brod učinilo nevidljivim. Brod je nestao na nekih dvadesetak minuta da bi, navodno, u tom momentu bio vidjen u američkoj vojnoj bazi u Norfolku, 600 kilometara udaljenoj od brodogradilišta, zatim se ponovo pojavio na mestu vršenja eksperimenta. Priča se da je eksperiment imao razorne posledice po posadu koja se nalazila na "Eldridžu". Nekoliko ljudi je nestalo, nekoliko je bilo povredjeno, a većina se "vratila" izmenjene svesti. Teleportacija, putovanje kroz vreme ili prostor? To niko neće moći sa sigurnošću da kaže. Jedini čovek koji je znao sve implikacije ovog, kasnije zataškanog dogadjaja, bio je mrtav.

nastaviće se...

uss eldridž

 

 

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...


«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 ... 44 45 46  Sledeći»