Tolerancija
Volela bih kada bi neko mogao da mi objasni do koje granice može da se toleriše nečiji bezobrazluk, glupost i nemarnost. Tolerancija, kao jedna od karakteristika čoveka, isuviše često je na tasu, onom koji meri njenu snagu i njen domet. Ako nismo toleranti, ako smo netrpeljivi, onda nismo humani i očas stičemo epitet nadžak babe, karakondžule i onaj koji ima veze sa (ne) produženjem vrste, a iz čiste tolerancije prema ljudima koji ovo čitaju, ne mogu da ga navedem.
Eto, ja sam baš tolerantna, toliko da su neki pomislili da sam glupa! Ups, pa malo ste se prešli u proračunu, mili end dragi moji. Blesava, možda da, tu ću se složiti sa vama, ako tako mislite. Ali glupa, sigurno ne. To što ja ne znam da se svadjam i piljarišem sa vama, što vam katkad dozvolim da mi zavučete ruku u džep, što ne ulazim u rasprave tipa: šta je starije koka ili jaje, što me baš boli uvo ko je novi Micin švaler i čije čedo je razbilo prozor, to samo znači da niste u stanju da privučete moju elementarnu pažnju. To dokazuje da vi ne vredite baš mnogo.
Čudni su ljudski nagoni. Ponekad ih ne razumem, pa ne razumem ni vašu potrebu da na mene nisko udarate, a sve u nadi da ja to neću primetiti. Ono kao, ma ona je dobra (čitaj glupa), neće ona ništa povodom toga... Ma daj! Neće da može, bar ne u ovom životu. Vredjate mi inteligenciju, ljudi! Dosta je bilo okretanja glave, dosta je bilo tolerisanja vaših izliva "nežnosti"! Ćutanje je zlato, ali ja više neću da ćutim i neću da trpim vašu bahatost. Žao mi je.
Boriću se protiv vas, vašim sopstvenim oružjem. Onim odvratnim, niskim sredstvima koje ste mi sami ponudili na tacni. Nisam ja kriva što ste vi bili toliko blesavi da mi svoje ideje utuvite u glavicu. Niste znali? Ja brzo učim. Boriću se vašim oružjem, a dodaću i svoje, strpljivost, adekvatan momenat i još ponešto. Boriću se do zadnje kapi krvi, boriću se kao ljudsko biće, dostojanstveno i časno, za opstanak koji vi, u svojoj osionosti, ugrožavate. Ko je vama dao to pravo na mišljenje da se svet vrti samo zbog vas i da je pravo na život isključivo vaša privilegija!? Vi da uživate, drugi neka skapaju!? Jadni ste!
Dragi end mili moji, katastofa i dizaster je ono što dobijam od vas, ničim izazvana. Samo zato što sam vas ostavljala na miru da živite svoj život. Vama to nije dovoljno, niste sposobni njim da upravljate, pa biste dizgine mog u svoje ručice. Moj život je samo moj, njim čak ni ja sama ne upravljam, tu je svemogući Tvorac koji odredjuje njegove smernice. I moja nadljudska snaga inicirana mojim potomstvom. Oni i samo oni mogu da mi se obraćaju sa Ti! Samo za njih moja tolerancija nema granice. Vi ste svoje zalihe potrošili. Sada je trenutak kada će se odlučiti. I ovo je moje prvo i poslednje upozorenje. Moja tolerancija je na izmaku. Ostavite me na miru!
Zapamtite još samo jednu stvar: to što me lupate po džepu još bih i mogla oprostiti, sitni ste ljudi, ali to što mi vi, kukavice, vredjate inteligenciju niti mogu, niti hoću da oprostim!
Napomena: osobe kojima je ovo namenjeno ne pišu na ovom blogu. Ja se ipak nadam da će, Božijim providjenjem, nekako naći put do ovog teksta. Ne toliko zbog mene, koliko zbog njih samih.
