Zbog ljubavi postajemo "obezglavljeni", slepi, gluvi, opijeni, detinjasti. Zbog ljubavi osvajamo Himalaje, skačemo padobranom i gledamo svake sekunde na sat. Ljubav od nas čini luckaste osobe, spremne čak i na one podvige za koje nikada nismo slutili da su nama namenjeni. Nisam izuzetak.
Skadarsko jezero, najveće jezero Balkanskog poluostrva, sa mnoštvom ostrva, lokvanja, razudjenom obalom, čini pravi rezervat za preko 40 vrsta riba (šaran, jegulja...) i 260 vrsta ptica (pelikan, orao, čaplja, gnjurac...). Dugačko 50, široko 14 kilometara predstavlja prirodnu granicu izmedju Crne Gore i Albanije. Stari grad Virpazar sa svojom tvrdjavom, jedan je od dragulja na ovom jezeru. Selo Vranjine je drugi.
Te godine, moja ljubav i ja krenusmo na letovanje u Crnu Goru. Obišli smo je uzduž i popreko. Cetinje, Lovćen, Njeguši, da se proba njeguška pršuta i vidi Njegoševa rodna kuća i mauzolej. Malo mora, Budva, Risan, Perast da se udahne malo joda, potamni i duša pripremi za kišnu jesen. Bez malo mora se ne može.
Za kraj, Skadarsko jezero, prelepo, mlaka voda, puno ribe, lokvanji, potočići, idila.
Dan prvi.
U blizini sela Vranjine postavili smo na smaragdnoj livadi šator, na samoj obali zabacili naše pecaljke, založili vatricu u večernjim satima, nešto pripremili za večeru, otvorili flašu vina. Ribica se peče, na tihoj vatri, uživancija. Zanosni miris privukao je Djetića iz obližnjeg sela. Pridružio nam se, malo ćaskao sa nama i ljubazno objasnio da baš na tom mestu, na tom potočiću, poskoci noću dolaze da piju vodu. Nisam zoolog, ne razumem se u zmije, prespavala sam u kolima, razmišljajući mogu li se one nekako uvući kroz karoseriju. Nisam mnogo spavala.
Dan drugi.
Ljubazni Djetić se pojavio već sa prvim jutarnjim suncem i ponudio se da nas odvede u obilazak brda na kom se nalaze ostaci manastira koji je knez Nikola sagradio za svoje kćeri, ako se ove, kojim slučajem ne udaju. Ruševine, kao ruševine, na povratku Djetic ciknu k'o Damjanov Zelenko : "Poskok!" Ja ciknem k'o dva Zelenka, on odmahne rukom, prevario se, kaže. Posle celodnevnog pecanja, veoma uspešnog, odlazimo u Vranjine na spavanje kod našeg ljubaznog, novog poznanika. Na dar nosimo jegulje i šarane. Radujem se mirnom snu. Komarci me grickaju svu noć. Dodje mi da iskočim iz kože.
Dan treći.
Odlazimo u obilazak Virpazara, divno, staro mesto sa tvrdjavom. Doručkujemo pravi doručak, raspoloženje mi se popravlja. Dan je divan, oblačimo kupaće kostime i odlazimo na pecanje sa kamenih virpazarskih obala. Zabacujem mamac, prodje jedna poduža "crnka", ja je hipnotisano gledam, kad je prošla i druga, a odmah za njom i treća vodena zmija, ja već vidim sebe kako bacam dragoceni grafitni štap sa sve mašinicom i ulovom od metar i po u jezero. Odustajem od pecanja i odlazim na obližnji bent. Idealno mesto, pola u vodi, pola na suvom, ima da budem nakvarcana k'o Naomi. Polako se spuštam, slučajno bacim pogled na mesto na koje ću sesti i vidim malu, slatku, šarenu, sklupčanu zmijicu, potpuno spremnu da dočeka moj sed.
Dan četvrti.
Na putu smo za Grčku. Ja sam se dosta dokazivala. Dokaži se sad ti!
