Ništa bez žena, zna se. Istorija obiluje raznim ženskim imenima, počevši od Lilit i Eve, pa preko Sare i Rebeke, sve do princeze Dijane i Džulije Roberts. Neke od njih su bile obične domaćice, neke žene-ratnice, kraljice i carice, konkubine i maharani, princeze i proročice, prostitutke koje su se izdigle do carskog trona kao Teodora, naučnice, književnice, neke opet slavne glumice i pevačice, manekenke i sportiskinje, ali su sve svakako ostavile dubok trag na stranicama istorije i ušle u legendu.

Neko će se usuditi da vam kaže da je Bog ustvari žena. Da je od prve Boginje sve postalo. Da je žena bila prva i sve stvorila iz svoje sopstvene utrobe. Jevrejska i Egipatska mitologija obiluju takvim tekstovima. Kod Jevreja je to bila Mirijam (samo ime znači obožavana od Boga), ali su ti prvi tekstovi dobro sakriveni, nekom ljubomornom muškom rukom. Možda ćak i uništeni. Žena ne dolazi u obzir, pomislio je u dalekoj prošlosti neki sveštenik muškog roda.

Baš lepo što je došlo do rekonstrukcije vlade. Zaista mi se dopada kakvom efikasnošću i organizovanim radom se došlo do, zapanjujuće dobrih rezultata. Teorijskih, naravno, ali ja uopšte ne sumnjam da će u, vrlo kratkom roku, njihova ekspeditivnost dovesti do željenog efekta i da ćemo svi, u skoroj budućnosti, živeti kao bubreg u loju.

Doduše, nisam baš najsigurnija da li je bubreg u loju zdrav bubreg, bubreg kuvan u loju ili nešto treće, ali se sećam da je to izreka za nešto što je dobro. Koliko je dobar bubreg kuvan u loju, ne bih znala da vam kažem, pošto ne volim kuvane iznutrice. Što se loja oko zdravog bubrega tiče imam nekih manjih sumnji. Ali, 'ajde da ja računam da je to ipak nešto super.

Pošto su tako, kao što sam već pomenula, na krajnje efikasan način srezana razna ministarstva i pripojena jedna drugom, ostaje mi još samo nada da će se i silne agencije uskoro srezati, iako nam neprestano tvrde da je rad u privredi apsolutno nemoguć bez istih. Ja im verujem. Dovoljno su to matori ljudi i sigurno znaju šta rade, pod uslovom da im se onaj Švaba Alchajmer nije doselio u sive ćelije, al' valjda još nije. Čak i ako im ne uspe, ne smemo ih kriviti. Njihov entuzijazam je za svaku pohvalu. Pa pogledajte, molim vas, samo to slatko osmehivanje ispred TV kamera. Dodje ti da ih štipneš za obraščić od milošte! Divni su!

Bliži se kraj godišnjeg odmora! Uh, kako ću ponovo da se naviknem na ustajanje u cik zore!? Vožnju u pretrpanom autobusu, žagor koji mi para uši do bola, prepričavanja u kancelariji:  
- Kako je bilo?
- Super, baš se naodmarah, bla, bla...
- Lepa ti nova frizura, kod koga si bila?
- Ovaj, ja... Kod Panjkovića! (već godinama me šiša drugarica)
-  Vidi se. Lepa ti suknja! Nova? 
- Ni... Jeste!!! (dobila od kume, njoj tesna).

Jošanička banja, lepotica sa padina Kopaonika. U prelepom okruženju stoletnih borova, izvora lekovite, sumporne, vruće vode, u kojoj možete kuvati jaja, nalazi se ovo divno, ali nažalost, zapušteno mestašce. Leti, prepuno svitaca i hladovine, zimi belina snežnog pokrivača neće nikog ostaviti ravnodušnim. Tu je i tursko kupatilo za one romantične! Veliki pozdrav vam šaljem iz Jošaničke banje! I toplo preporučujem.

 
 Panorama Jošaničke banje, leti.